Министри спорта Русије и Србије: Санкције су геноцид над спортом
1 min read
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Спортисти из Русије су годинама под притиском и боре се против дискриминације, а веома смо захвални српској страни за доследну позицију у одбрани наших интереса на међународној сцени, поручио је руски министар спорта Михаил Дегтјарјов током посете Београду, док је његов српски колега Зоран Гајић санкције назвао – геноцидом над спортом.
Министри Гајић и Дегтјарјов су потписали Меморандум о сарадњи у области спорта, а затим положили венце на Гробљу ослободилаца Београда, док ће у суботу и недељу навече присуствовати пријатељским утакмицама мушке и женске одбојкашке репрезентације две земље, пише Спутњик.
„За нас је пријатељска одбојкашка утакмица велики догађај, и мушка и женска репрезентација Русије играју са српском страном. Свима је јасно да спорт треба да има обједињавајућу снагу међу народима и људима, а и утакмице које се одржавају у Београду су потврда томе и добра илустрација.
Колега Зоран Гајић и ја потписали смо Меморандум, дуго смо га припремали. Он ће за све бити пример и полазна тачка за све федерације у разним врстама спорта. Међу нама је ситуација и иначе добра, сарадња напредује у 13 врста спорта и одлична је, али оно што смо ми као чланови владе потписали биће додатни стимуланс“, навео је Дегтјарјов на почетку разговора за Спутњик.
Министре Гајићу, можете ли нешто више да нам кажете о меморандум, шта он предвиђа? Где се даље може ширити садања у области спорта међу нашим државама?
„Међусобни односи већ постоје зато што спортисти, тренери, пре свега српски раде и играју у Русији. У борилачким спортовима има тренера који раде у нашој земљи — ту су и Срби и Руси који нам помажу. А договорили смо се и да сарађујемо у области научно-истраживачког рада, образовања, даће Бог па ћемо слати наше студенте да се школују на руским спортским универзитетима.
Даље ћемо развијати сарадњу и у међусобним односима и у спортској дипломатији, тамо где ће се чувати наши интереси — и са руске и са српске стране. И пратићемо наше председнике, наше руководиоце, који имају историјске односе и помажу једни другима — држава држави, народ народу. Ми смо православни народи и повезани смо не само рационално, већ и емотивно. А за такве односе у спорту нису потребни неки посебни папири и потписи. Наравно, то је форма и она треба да постоји. Али суштински, односи два народа, укључујући и у спорту — постојали су, постоје и постаће“.
Питање за Михаила Владимировича везано за политизацију спорта. Већ смо поменули санкције против руских спортиста. Али видимо да иако су покушавали да изолују Русију у спорту то не успева и спортисти из Русије су присутни на међународној сцени. Међутим, ту су и неразумљиви поступци кад рецимо украјински спортисти одбијају да се рукују са руским победницима. Како ви то видите и како у будућности видите тај пут борбе против санкција у сфери спорта, можда су то Игре Брикса?
„Пре свега, одредили смо магистралну линију. Овде имам у виду задатак постављен од председника да учинимо све што је могуће да вратимо наше спортисте и наше репрезентације на међународну сцену у пуном саставу. Свакодневно радимо на томе, јавно или ван очију јавности, пред судовима, између осталог и пред швајцарским где бранимо наш став. То је главна линија.
Сматрамо да наши спортисти нису заслужили такав третман и колективну одговорност, дискриминацију по националном принципу и апсолутно бесмислене санкције које се темеље на томе што покушавају да на обичне спортисте свале одговорност за политичку ситуацију у свету. То се зове нелојална конкуренција.
Ми у томе видимо и тај моменат да се рашчишћава терен од најјачих спортиста из Русије, посебно у зимским видовима спорта. Хокеј је одличан пример за то: репрезентацији Русије засад није дозвољено учешће на Олимпијским играма у Милану. Одлуку је донела Светска хокејашка федерација коју предводи Лик Тардиф, Француз. А место Русије добила је репрезентација Француске. Одлука је донета. То је очигледан сукоб интереса.
Не може Међународна хокејашка федерација да доноси одлуке о Русији ако њен председник, који има француски пасош, доноси одлуке у корист француске репрезентације. Дакле, политика је присутна. Ми смо под притиском и тим пре нам је драго што смо данас овде, у Србији, земљи која нас увек подржава на свим форумима, од Унеска до Уједињених нација и МОК-а.
А то што неки спортисти себи дозвољавају да крше правила одбијајући да се рукују и понашају се неетично на борилиштима, теренима, стазама, стадионима — то њима не служи на част. Међународне федерације су дужне да примењују санкције према таквим спортистима због сличних поступака.
Као што видимо, према украјинским спортистима ретко се примењују санкције, али све више људи схвата да се не може понашати тако како што чине украјински грађани — ни на међународној сцени, ни на спортским теренима. Сви захтевају поштовање према себи, и зато се морају поштовати правила.
Поздрављамо „прву ласту“ — одлуку Међународне џудо федерације да на Европском првенству допусти учешће белоруске репрезентације под националном заставом. Очекујемо да ће управо такве „прве ласте“, било у џудоу, било у борилачким спортовима, можда и у рвању, бити дозволе за наступ наше националне репрезентације под националном заставом на међународним турнирима.
Морамо да разумемо да је МОК у својим одлукама изнео препоруке међународним федерацијама. Међународне федерације су самосталне, пуноправне организације које имају могућност да доносе сопствене одлуке. Потребни су преседани — и видимо да они почињу да се појављују у погледу дозвола и повратка наших спортиста“.
А кад је реч о Играма Брикса?
„Игре Брикса су одржане прошле године. То је наша идеја. Организовали смо их у отвореном формату. Учествовале су 82 земље, укључујући и Србију. Били смо веома срећни што смо видели српске спортисте. Очекујемо их и на свим наредним такмичењима, укључујући и Игре Александра Невског које ће бити одржане у Санкт Петербургу у септембру ове године. Уверен сам да ће се овај формат развијати даље. У Бразилу су ове године Игре Брикса тренутно паузиране, али одлуку о томе доноси земља домаћин самита. Ми стално разговарамо о тој теми са нашим партнерима у Бриксу.
Управо је завршен састанак министара спорта ШОС-а у Харбину. Налазимо се у завршној фази усаглашавања радне групе као радног тела за спорт унутар Шангајске организације за сарадњу, оснивања удружења спортских организација земаља чланица ШОС-а и организовања Игара земаља ШОС-а. Ми смо предложили нашим партнерима тај формат и тренутно радимо на њему кроз дипломатске канале. Такође смо спремни да будемо пионири и да организујемо Игре земаља ШОС-а, укључујући и у отвореном формату. Важно је разумети да ово није алтернатива Олимпијским играма, Параолимпијским играма нити било ком међународном спортском формату. Ово је додатни формат. Не уместо — већ заједно. То је оно што треба разумети, и то стално истичемо“.
Ко ће победити вечерас и сутра?
„Пријатељство. Ми смо већ победили“.
Гајић: Већ смо победили самим тим што се сусрет одржава. Желим да додам и нешто о санкцијама. Србија је против свих врста санкција, нарочито спортских и културних. Као што сам рекао и у Бакуу на заседању Унеска — они који уводе санкције било којој земљи, данас Русији, сутра неком другом, треба да се замисле.
Пре 3000 година ратови су се прекидали да би се одржале Олимпијске игре. А данас, 3000 година касније, неко уводи спортске санкције. Куда то води? Те силе, те земље, ти људи који сада воде свет — куда они заиста воде човечанство? Ако смо пре 3000 година имали хуманије односе, упркос свим технолошким и друштвеним достигнућима које сада имамо, треба се озбиљно замислити ко су ти који уводе културне и спортске санкције.
Ми, Срби, знамо шта значе санкције. Били смо жртве, сви спортисти, сви тренери, млади спортисти санкција које су нам уведене 1991. године И савршено разумемо ситуацију у којој се налази Руска Федерација, као и свака земља која трпи спортске санкције. Те санкције ако трају три године оне значе крај спортске каријере, губитак мотивације и још много тога. То оставља веома, веома дубоке последице. То је геноцид над спортом и омладином једне земље. Министарство спорта Србије је категорички против било које врсте спортских санкција.
Дегтјарјов: Смислили сте добар израз – геноцид над спортом.
Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

