• Поглед

Министарство одбране и даље у рукама ДПС

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Коначно, после пуно мука добили смо 42.Владу. Владу, коју неко назива историјском, реформском, експертском и сл. Народ је 30 августа победио, али да ли је 4.децембра победилаи демократија, питање је. Влада је изабрана доминантно по мери најмањег политичког чиниоца, коалиције „Црно на бијело“.

Министарство одбране

Пише: Зоран Буквић

Коначно, после пуно мука добили смо 42.Владу. Владу, коју неко назива историјском, реформском, експертском и сл. Народ је 30 августа победио, али да ли је 4.децембра победилаи демократија, питање је. Влада је изабрана доминантно по мери најмањег политичког чиниоца, коалиције „Црно на бијело“.

Колико смо ми мали и немоћни да сами одлучујемо о влади и колики уплив у томе има страни фактор, најсликовитије показују догађања у вези система одбране. На овај закључак наводи велики број чињеница.

Споразум коалиција „За будућност Црне Горе“, „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“, 8.септембра, Здравко Кривокапић, као лидер коалиције „За будућност Црне Горе“, потписао је, иако он није био у складу са програмским циљевима коалиције коју је представљао. Не зна се због чега, због кога и за кога је то урађено
У споразуму се, између осталог, наводи да ће нова демократска власт у Црној Гори одговорно спроводити све међународне преузете обавезе, јачати и унапређивати сарадњу са НАТО савезом и ЕУ. Чудно је да они који кажу за себе да су верници, нису се сетили речи митрополита Амфилохија из 2018.године, када је рекао да је НАТО стид и срам Европе и Америке и стид и срам црногорске власти, која је прихватила да те злочинце прими за своје покровитеље, да од њих тражи безбедност.

Велики проблем НАТО савезу представља и Српска православна црква, а то потврђују и речи бившег команданта Копнених снага САД у Европи, генерала Франклина Бен Ходгеса у изјави за „Глас Америке“, прошле године. Наведени генерал је изјавио да је Српска православна црква главна претња за довршавање посла на Балкану од стране НАТО савеза (САД). Ове речи треба схватити озбиљно, јер пензионисани генерали износе ставове НАТО савеза, који се не објављују у јавно доступним документима.

Власт хоће да јача сарадњу са НАТО савезом, а народ не жели НАТО. Од 207.238 гласача, који су гласали за победничке коалиције, 184.559 гласа или 89,06 посто је гласало за партије које су против НАТО савеза, за референдум о уласку у НАТО или за војну неутралност. Само је коалиција „Црно на бијело“ безусловно за НАТО.
Имајући у виду све оно што је претходило уласку Црне Горе у НАТО савез (2017.), зашто се неко плаши да се подељеност Црне Горе у вези тога, реши на најдемократскији начин, изјашњавањем грађана на референдуму. Најбољи став о референдуму исказала је Демократска Црна Гора, марта месеца 2017.године. Она је издала саопштење у коме указује да је због осетљивости питања уласка Црне Горе у НАТО и посвећености највишим демократским стандардима, али и са превасходним циљем поштовања Устава Црне Горе, ДЦГ је несумњиво опредељена да се по овом питању консултују грађани путем организовања референдума. Одговор би морао бити обавезујући, за све будуће државне представнике. Свако друго решење, које не би одговарало непосредно израженој вољи грађана, могло би водити њиховом незадовољству и продубљавању политичке кризе. Црна Гора је ушла у НАТО савез вољом политичке елите, а не народа. Већина грађана Црне Горе не верује НАТО савезу да је демократски савез, када он предузима и војне акције без сагласности Већа безбедности УН, што је неприхватљиво и за многе државе.(Само од 1998. до 2001.године, извео је 8 већих војних интервенција).

У извештају ЦЕДЕМ-а, Политичко јавно мњење Црне Горе НАТО интеграције, децембар 2016.године, које је финансирао и НАТО, на питање, уколико бисте сутра гласали о чланству Црне Горе у НАТО, ваш одговор би био: за ДА се изјаснило 39,5%, а за НЕ-39,7 %. Овакви резултати су били и поред свих активности државе у агитацији за улазак, јавног сервиса РТЦГ, Управе за кадрове, НАТО савеза, медија и независних интелектуалаца. Држава није жалила новчана средства за све то, па је агитовање за НАТО био веома уносан бизнис. У процес агитације биле су укључене и поједине невладине организације, а предњачиле су две.

Одсек за јавну дипломатију НАТО савеза формирао је 2016.године „Атлантски савез у Црној Гори“ и НВО „Алфа центар“, које је и новчано помагао. Садашња министарка одбране, Оливера Ињац била је члан Управног одбора Атлантског савеза од 2011. до 2017.године.

Да грађани Црне Горе не желе НАТО, указују и подаци из Комуникационе стратегије Црна Гора чланица НАТО за период до 2020.године (Влада Црне Горе, јун 2018.године).

Од укупног броја испитаника који су се изјаснили да су у потпуности информисани о НАТО, 29,6% је изнело веома позитиван став, а 38,0%-веома негативан став. Од укупног броја испитаника који су се изјаснили да су делимично информисани о НАТО, 11,7% је изнело веома позитиван став, а чак 36,1% веома негативан. У Комуникационој стратегији наведено је да је чланство у НАТО тема која изазива јаку поларизацију унутар домаће јавности и да се стање није променило ни годину дана након учлањења.

За разлику од ових података у истраживању НАТО које је објављено у годишњем извештају за 2019.годину, наводи се да када би могли да гласају за или против чланства Црне Горе у НАТО, 54% црногорских грађана гласало би за опстанак земље у НАТО, без икаквих објашњења.

Не видим у чему је проблем да се распише референдум о даљем останку Црне Горе у НАТО, када се тиме суштински у даљој будућности ништа не мења. У НАТО је лако ући, али је тешко изаћи. Чланом 13. Северноатлантског споразума уређено је да након што је споразум на снази 20 година, свака страна може иступити годину дана након што је предала изјаву о иступању Влади САД, која ће обавестити владе других потписница о предаји такве изјаве. Према томе, ако је Црна Гора ушла у НАТО савез 2017.године, она би тек 2038.године могла да напусти НАТО.

Годину дана пре уласка у НАТО савез подршка уАлбанији за улазак била је око 95% грађана, а у Хрватској око 65%. У Босни и Херцеговини, без Републике Српске, подршка је око 85%, а у Северној Македонији, Међународни институт ИФИМЕС је фебруара 2018.године спровео истраживање јавног мњења у коме се на питање да ли подржавате улазак Македоније у НАТО, за ДА-изјаснило71%, НЕ-8% и НЕМА СТАВ-21%.

Очигледно да Црна Гора није ни Албанија, ни Македонија, ни Хрватска. Не видим зашто би против референдума био и НАТО, који баштини демократске односе, па ваљда му је важнија демократија у Црној Гори, него мали део територије Балкана. Наша војска, јачине ни једне бригаде по НАТО стандардима, сигурно не би недостајала НАТО савезу, а можда и грешим.

САД су посебну бригу исказале за министра одбране и давале су препоруке ко то може бити. Вероватно бринући да грађани неће моћи да изаберу правог министра одбране. Почело се са изјавом Заменика помоћника америчког државног секретара Метју Палмера, за “Глас Америке“, 27.октобра, да је важно да на кључним министарствима буду људи који ће да осигурају да Црна Гора испуњава своје обавезе као чланица НАТО.

Америчка амбасадорка Дзуди Рајзинг Рајнке, је 30.октобра у два наврата изнела свој став о томе какав треба да буде министар одбране. У изјави „Дану“, рекла је да подстичемо мандатара Здравка Кривокапића и остале челнике владајуће коалиције да обезбеде да појединци који ће бити изабрани на функције у новој влади, посебно на осетљивим положајима у безбедносном сектору имају доказану посвећеност западним вредностима, суверенитету Црне Горе и евроатлантском курсу, који укључује и одговорности чланства у НАТО.

Истог дана, приликом примопредаје лакихоклопних возила, амбасадорка је изјавила да ће САД непоколебљиво наставити са пружањем подршке Црној Гори на њеном путу ка западу, чији је кључни саставни део чланство у НАТО савезу.
Непримерено и омаловажавајуће за 184.559 гласача који су се на избору изјаснили да имају другачије мишљење од америчког.

Изнете ставове америчких званичника операционализовао је принципијелно непринципијелни Дритан Абазовић у предлагању министра одбране. Предлажући Горана Ђуровића и пристајући да и он буде кандидат за министра одбране, уверио нас је да министар одбране може да буде само експерт, који је без резерве одан НАТО савезу, без обзира на школску спрему и да није Србин. Поред Дритана Абазовића и Горана Ђуровића, као кандидат за министра био је Крсто Перовић, а у минут до дванаест, предложена је др Оливера Ињац.

У експозеу мандатара у Скупштини није јасно чији су политички ставови изнети у делу који се односи на одбрану и коју ће политику одбране реализовати министарка одбране, ако је народ није бирао. Ваљда је нормално у демократији да народ слободно бира своје представнике у влади. Испало је овом приликом да народ то не зна и да без обзира за кога гласао, избор ће извршити неко други,“ паметниј“ и „бољи“ од њих.

Констатација да је демократска транзиција система одбране Црне Горе пролазила кроз изазовне реформске процесе током припрема за чланство у НАТО, нити је тачна, нити је дала одговарајући квалитет. Похвале из НАТО савеза не треба озбиљно схватити, јер су нас они и 2007.године хвалили да имамо изванредног начелника Генералштаба,чаробњака, који је од око 2700 припадника војске формирао 5 бригада и све то по НАТО стандардима. Са тим бројним стањем нисмо могли да имамо не једну бригаду (око 3.500). Они нас хвале јер смо пристали на издвајање за одбрану од 2% БДП од 2024.године и на интероперабилност, да купујемо наоружање и војну опрему по НАТО стандардима, избацивањем из употребе и ону која је било квалитетна. У 2018.и 2019. години за потребе одбране утрошено је укупно око 151 милон евра, а планирано је око 94 милиона. Утрошак је много већи од планираних средстава у стратегијским документима одбране. На крају и на почетку, питање је свих питања, да ли Војска може одговорити својим задацима у миру и који су то безбедносни изазови, ризици и претње којима се она може супроставити и елиминисати их.

Одговор на ово питање треба да да Министарство одбране. Одговора нема, а народ га чека од 2006.године. Нема одговора ни на питање шта ћемо добити повећањем издвајања за одбрану од 2% БДП 2024.године. Најбољи одговор нама и САД на повећана издвајања за одбрану дао је професор Јохн Wхите Хеад, директор института Рутхерфалд у Вирђжинији (САД). Он је рекао да је Америчка нација постала плен војно индустријског комплекса, који подржавају ратни профитери и корумпирани политичари. Грађани не би требало да се заваравају да њихов тешко зарађени порески новац користи за националну безбедност.

Ако је наша Влада посвећена највшим демократским стандардима, где врховно место заузима „Воx попули-Воx деи“(глас народни је глас божји тј. што народ хоће, то је светиња), требало би нешто променити у систему одбране. Нашу владу треба подржати, јер бољу немамо, а ДПС владу нећемо.

Прочитајте још:

За смјену врха полиције требају само „три ријечи“: Вељовић и сви његови помоћници били би разријешени за 24 сата

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: