Министар Старовић појаснио: Србија се не одриче ни Русије ни Косова!

Било је тенденциозног извлачења мојих полуреченица из контекста, па чак и терминолошки неисправног превођења оног што сам рекао, објашњава нам Немања Старовић, министар за европске интерграције, говорећи о његовом интервјуу за аустријску агенцију АПА, који је изазвао велику буру у јавности и који је коментарисао и Спутњик.

Поводом тога што је он наводно рекао да је Србија спремна да уведе санкције Русији кад буде примана у ЕУ, али и да је држава спремна на тешке компромисе у вези са признавањем такозваног Косова, министар нам ексклузивно појашњава:
– Проблем је у више слојева. Прво, интервју је вођен на енглеском језику. Потом је агенцијски текст објављен на немачком језику, а тек онда је са немачког преведен на српски. Дакле, имамо двоструки превод, што већ само по себи отвара простор за грешке и нетачности — поготово ако постоји воља да се то уради на тенденциозан начин.
Желим да јасно и недвосмислено истакнем: мој лични став је у потпуности усклађен са политиком Владе Републике Србије, коју је више пута јасно изнео и председник Владе, професор др Ђуро Мацут — да, док је он на челу Владе, никаквог увођења санкција Русији неће бити. Исто то је више пута поновио и председник Републике, Александар Вучић.
У интервјуу који сам дао аустријској агенцији, детаљно сам образложио зашто Србија неће уводити економске санкције Руској Федерацији. Навео сам три кључна разлога:
Вредносни — јер не верујемо да су санкције исправан метод у међународној политици.
Економски — јер би увођење санкција нанело озбиљну штету привреди Србије.
Политички — јер би то угрозило односе са Русијом, који су за нас традиционално важни и драгоцени.
Такође сам јасно рекао да чак ни формално-правно Србија није обавезна да уводи санкције. Где сам погрешио — и то признајем — јесте што сам, током разговора, пристао да одговарам на крајње хипотетичка питања типа „шта би било ако би било“. Такав начин разговора може бити својствен академској дискусији, али нема никакве везе са стварном политиком коју спроводи наша држава.
Нажалост, тиме је остављен простор за различита тумачења и погрешне интерпретације које не одражавају ни званичан курс, ни суштину наше спољне политике, пише Спутњик.

Дакле, чврсто верујем у закључке које је Савет за националну безбедност Републике Србије усвојио још 25. фебруара 2022. године — након почетка трагичног рата у Украјини. Ти закључци су јасни, они су издржали тест времена, а подсећам да је тада мало ко веровао да ћемо, три године касније, и даље бити на тим истим позицијама.
Ако их сведемо на најједноставнију форму, ти закључци значе следеће:
Поштовање територијалног интегритета свих међународно признатих држава, чланица Уједињених нација. Одбијање да Србија уведе санкције Руској Федерацији.
Активно залагање за мир и пружање хуманитарне помоћи угроженом становништву.
То су принципи на којима водимо нашу спољну политику у вези са овим ратом.
Па како је онда дошло до забуне?
– Дакле, боравио сам у званичној посети Републици Аустрији, учествовао на Салцбуршком самиту са аустријском министарком за европске послове, као и са француским министром, и другим угледним саговорницима. Искористио сам прилику да дам један шири интервју аустријској државној новинској агенцији, са основним циљем да укажем на оно што је тренутно главни задатак читаве дипломатске мреже Републике Србије — а то је неопходност хитног и безусловног ослобађања Игора Поповића, помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију, који је противправно притворен од стране приштинске администрације. Одређен му је притвор од 30 дана и прети му затворска казна до осам година.
Проблем је у „компромису“?
– Ако ми дозволите, навешћу најдрастичнији пример. У медијима је пренето да сам рекао како смо „спремни на веома велике компромисе са Косовом“. Међутим, то нисам рекао. Рекао сам да смо спремни на тешке компромисе — а то није исто. Семантичка разлика је веома важна.
Сваки компромис, поготово у политичким преговорима, по својој природи јесте тежак. Да није, не бисмо ни говорили о компромису. Други део реченице, који долази после зареза и који се такође налази у оригиналу, потпуно је изостављен. А у њему сам нагласио да „компромис не може бити исход нултог збира“ — где једна страна мора све да изгуби да би друга све добила. Тај део је једноставно прескочен.
Није лако борити се за улазак у ЕУ у тренутку кад не изгледа да је Европа нарочито заинтересована за пријем нових чланова…
– Истина је да пуноправно чланство у Европској унији тренутно није на столу. Није то нешто што је пред нама у неком сагледивом року. Таква је реалност. Људи су, природно, заморени од чекања. Ако говоримо о 2025. години, то је већ 22 године од Солунског самита, када је званично дата европска перспектива државама Западног Балкана — а релативно мало тога је реализовано.
Међутим, оно што желим да нагласим — и што говорим и пред публиком која је, разумљиво, скептична према европским интеграцијама — јесте да је сам процес приступања користан. Већина онога што смо постигли у последњих десетак година по питању привредног раста, инфраструктуре, подизања животног стандарда — све то у великој мери дугујемо управо путу ка Европској унији.
Зашто? Зато што пројектујемо слику стабилности и предвидивости, што привлачи инвестиције. У прошлој години, на пример, привукли смо око 5 милијарди евра директних страних инвестиција. То је огроман новац.
Многе од тих инвестиција не би дошле у Србију да нисмо на европском путу — без обзира на то што сам крај тог пута и даље делује као покретна мета.
Морам да приметим да велики део их инвестиција не би смо имали а немамо јевтину енергију захваљујући гасу који добијамо из Русије по веома повољним ценама…
– Релативно повољни енергенти — било да говоримо о електричној енергији или о гасу који добијамо из правца Руске Федерације по знатно нижим ценама него што је случај у већем делу Европе — представљају огроман бенефит. То није само питање државне политике, то је питање енергетске сигурности за грађане и конкурентности за нашу привреду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: