Министар Аземовић и амбасадор Вуковић морају хитно на консултације у Владу! Брутално понижавање државе Црне Горе у Загребу не смије да прође некажњено!
ИН4С наставља да раскринкава недостојне функционере у Влади Црне Горе, који би на рачун српског националног достојанства и црногорске државности да испромовишу историјске непријатеље Црне Горе, да прећуте истину, легитимишу лаж, не раде свој посао за који су плаћени. Ријечју, да се поиграју са Црном Гором.
Недавно смо то учињели са црногорским конзулом у Њујорку и високим функционером Бошњачке странке, Аделом Омерагићем, који се јавно похвалио на свом Фејсбук налогу да је присуствовао отварању улице – познатом црногорском крвнику – Али паши Шабанагићем Гусињском, и то у највећем граду Сједињених Америчких Држава.
Данас се тим случајем бави већина најтиражнијих медија у Црној Гори, а вјерујемо да ће и надлежни органи, па и Влада Црне Горе, заузети адекватан став.
Раније смо указивали и на сличан примјер у режији министра Фатмира Ђеке који је, исто тако у Њујорку, парама пореских обвезника Црне Горе, фештао у част још једног крвника Црне Горе Исе Бољетинца.
Данас, указујемо на, не баш јуначко држање, држави Црној Гори и њеном достојанству – лојално поступање, од стране министра дијаспоре Црне Горе Мирсада Аземовић са сарадницима, као и амбасадора Црне Горе у Хрватској, Дејана Вуковића са сарадницима.
Наиме, они су јуче у Загребу присуствовали скупу који је организовао Савез Црногораца Хрватске. Догађај је организован у Уреду Европског парламента у Хрватској, а говорници су били европарламентарац и Туђманово идеолошко чедо из ХДЗ-а, Томислав Сокол, као и прохрватски књижевник црногорских коријена Миодраг Мијо Поповић.
Сокол је присутнима представио европске интеграције Црне Горе, малтене као спас од Србије, Русије и Кине.
Ћутањем, а самим тим и одобравањем таквих ставова од стране црногорских званичника, улазимо у ризик додатног погоршавања односа са ове три државе, од којих је једна братска, друга историјски услов опстанка и постојања Црне Горе, а трећа најбрже растућа привреда на свијету међу свјетским велесилама. Мудро, коректно и визионарски, зар не?
Са скупа у Загребу
Надаље, Сокол јавно оптужује и критикује колеге министра Аземовића које долазе из Демократске Црне Горе, да успоравају улазак у ЕУ и нарушавају односе са Хрватском. Интересантно, Аземовић ту није заузео, макар колегијални став одбране својих колега са којима партиципира у Влади Црне Горе. О државном достојанству – и да не говоримо. Аземовић би требало да зна како хрватски политички представници, немају право да критикују министре у Влади Црне Горе, и то по сред Загреба, и то у његовом присуству. Баш као и амбасадор Вуковић. Њих двојица су ту да штите националне и државне интересе Црне Горе, а не Хрватске. Да поштују оне који су легитимни и легални избор грађана Црне Горе, а не оне који су изабрали грађани неке друге државе. Или, ваљда би тако требало.
С друге стране, по легитимним политичким представницима грађана Црне Горе у Скупштини и Влади, као и њиховим вјерским осјећањима, оплео је и Мијо Поповић.
“Код великосрба постоји момент самомржње, а фрустрација постоји код прозападних снага, које преферирају грађанску опцију. Великосрпска матрица је темељена на светосављу. И признање Црне Горе као државе био је је више одраз расапа Милошевићеву режима него аутохтоних снага националног покрета”, истиче Поповић, наглашавајући улогу Мила Ђукановића, који је, по Мију, успио преокренути ситуацију.
Аземовић и Вуковић и даље ћуте.
Из извјештаја са скупа сазнајемо да је Поповић „говорио и о покушају државног удара 2016, о улози бившег црногорског главног специјалног тужиоца Катнића који је то разоткрио и који је због тог ухапшен и суди му се, те о пропуштеним приликама да се тада ухапси Андрија Мандић“.
Поповић је овим увриједио црногорско правосуђе, као грану власти у Црној Гори. Он, као исподпросјечни књижевник, није у обавези да поштује одлуке судова у Црној Гори, али да ли су министар Аземовић и амбасадор Вуковић? Наравно да јесу.
<
На самом крају, Поповић износи и једну апокалиптичну процјену да је црногорска нација пред сломом и пред нестанком.
И ово ширење панике и омаловажавање грађана који се изјашњавају као Црногорци – Аземовић и Вуковић су уредно прећутали.
Из свега наведеног долазимо до закључка да су Аземовић и Вуковић, јуче у статусу талаца, а не представника државе Црне Горе, пали испит.
Ако постоји зера државничког достојанства, ова двојица недостојних и неодговорних авантуриста морају бити, макар, позвани на саслушање у Владу Црне Горе.
