Како је Милунка Савић заробила читав вод Бугара
Да ли сте знали ко је најодликованији војник Првог светског рата у коме се борило 70 милиона људи под оружјем? Да ли би Вас изненадило сазнање да је то Србин? А, колико би вас изненадило да је то уствари Српкиња?
Да, управо тако.
Најодликованији војник Првог светског рата је жена, а њено име је Милунка Савић!
Жена која се борила раме уз раме са најхрабријим српским војницима као члан бомбашког одељења. Ове елитне јединице српске војске чиниле су невероватна херојска дела а можда један од највећих јесте дело управо херојски чин Милунке Савић.
У званичној наредби за њено одликовање стоји:
„28. септембра 1916 године на Црној Реци јавила се добровољно да иде ка непријатељским рововима ради позивања бугарских војника на предају. Дошла је до непријатељских ровова и благодарећи њеном лукавству успела је да 23 непријатељског војника тога Дана преведе на нашу страну. Тада је рањена“.
Како се о херојствима наших војника након Великог рата није много писало и причало а већина њих пала у заборав, тако је и ова фантастична прича готово заборављена или сматрана митом. Припремајући грађу за своју књигу „Милунка Савић – ордење и ожиљци“ дошао сам у посед интервјуа Милунке Савић са новинаром „Правде“ Спасојем Ђорђевићем из августа 1937. године.
У том чланку Милунка Савић објашњава како је успела да зароби читав један вод бугарских војника.
„Од Битоља до Ђевђелије, прича наредник Милунка Савић, Бугари су имали непрекинуте ровове. Ми смо успели да се увучемо на неколико места у њихов ров. Нашли смо се једни поред других. Зовнем ја поднаредника Голубовића да пређемо код непријатеља и да их позовемо на предају. Он неће. Јави се један Циганин из Врања: поднаредниче Милуне, ја ћу с тобом. И пођосмо. Наиђосмо на бугарског стражара. Наслонио се на пушку, одупро о ров, па спава као топ. Кад му тргох пушку он се пробуди. Претрнуо је од страха. Поче да ме моли да га не убијем. Објаснила сам му положај Бугара, рекла да ће сви изгинути и да им је боље да се одлуче на предају, Он се брзо одлучио:
‘Сега ћу јавим и на друговите из моја рота’.
Бугарски стражар је замолио Милунку да она некако заговара њиховог командира који се налазио на осматрачници, док они не умакну на српску страну.
И Милунка је одважно пришла бугарском командиру. Испричала му је причу да је из околине Крушевца, да је девојка, да се ужелела родитеља, да хоће да се преда са још доста српских војника, само да би се вратили својим кућама. Са блаженим и срећним осмехом овај Бугарин је слушао Милунку. А дотле, његови војници су један за другим бежали Србима.
У једном тренутку овај увиде да је лукава подвала по среди.
Милунка се већ почела удаљавати од осматрачнице, после споразума ‘да у поноћ чека са својим друговима под једним оближњим дрветом’, кад неко припуца. Један метак погоди Милунку, али се она ипак дотетура до наших ровова.
Тамо су је већ очекивали Бугари, њих 23 на броју, који су се предали“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
