Милове побједе или црногорски Дан мрмота
1 min read
Мило Ђукановић
Временски вртлог се ничим изазван укључи пред сваке изборе да би, као у филму Дан мрмота, целу земљу опет вратио у исти дан – дан када побеђује Мило Ђукановић.
Изгледа да постоје три Црне Горе.
Једна је задовољна оним што има у џепу и у срцу. Хајде, џеп ђене-ђене. Али у срцу – Мило. Поклоници ове Црне Горе занају да њихова земља није баш Монако, али биће. Њихова света тријада се састоји од помпезних појмова – ЕУ, НАТО и еуро. Генијалност њиховог вође се огледа у алхемијском претварању тих увозних појмова у црногорски патриотизам.
Друга Црна Гора поново никако да добаци до половине оних који изађу на биралиште. Празног су џепа, кажу, неслободни и тегобног срца. А у том срцу све и свашта – од принципа Француске револуције преко мајора Ђуришића до зова мајчице Русије. Када слушам шта кажу њени оратори онда Монтенегро испада приватна држава једног опаког и осионог кума. Само никако да убеде бираче да се боре против опакости и осионости, а не за то да постану кумови уместо кума.
Трећа Црна гора (добра трећина пунолетних грађана), не излази на изборе. Они мисле да није до њих. Тиме углавном одржавају прву Црну Гору на власти.
Понекад ми се учини да су Црногорци заиста пронашли политички времеплов. Он се ничим изазван укључи за изборе да би – као у филму Дан мрмота – целу земљу и све нас који је с неверицом посматрамо, кроз временски вртлог избацио у исти дан. Дан када побеђује Мило Ђукановић.
Све три Црне Горе су као по казни заробљене у том временском вртлогу.
Које су претпоставке изласка из овог зачараног круга?
Прва Црна Гора, макар неки њени делови, мора досегнути тачку из које се види да понављање истог не би представљало победничку стратегију већ губитак за Црну Гору. Али иза њих лично. За њихову децу. То ће се десити када партијска машина за запошљавање почне уништавати саму себе. А то ће се десити када антикорупциона пракса – не само флоскуле које моћно звуче – постане предуслов приближавања Бриселу. Када Мило постане сметња остварењу свог европског наратива.
Добром делу опозиције је преко потребна, мада је мало вероватна, политичко-вредносна катарза. Хипертрофирани его под којим клецају нејака колена многих њених перјаница мора бити предефинисан као сметња, а не као врлина. Концепт црногорске западне будућности мора бити социјалан, партиципативан, прожет владавином права. Вероватно би само доследно грађанска Црна Гора у приступном процесу добила јединствену шансу да веродостојно укаже на раскорак између поевропљене реторике и партократијске, ауторитативне праксе власти.
Бојим се да су у праву били сви који су опомињали да председнички избори не могу бити тек генерална припрема локалних. Можда је политика нагризања сира и преотимања једне по једне општине смислена у другим околностима. У Црној Гори као и у већини суседних земаља, то значи тек преузимање празњикавог локалног казана и реконфигурацију око њега. Велики казан је ионако невидљив и недоступан јавној контроли. Без много оштријег закона о одузимању имовине чије порекло није могуће оправдати функционерским платама и уредно вођеним пословним књигама, без судства које би доследно спровело такав закон и медија који не би устукнули пред тајкунском батином све ће остати како јесте.
За сада није на помолу политичка групација са оваквим вредносним растером и харизматичним лидером чији би глас чуле све три Црне Горе. За сада су власт, опозиција и инертна маса предвођена апстинентима једнако заковани за седишта временске машине која ће их, ако се не помере с места, сигурно вратити у следећи Дан мрмота.
Извор:DW
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Živ bio Boki, Bog ti dao zdravlja!
… Prosta je ta komplikovana računica : glasala polovina glasačkog tijela, Nečastivog glasala polovina od njih, što će reći 25% potencijalnih glasača!
Taman onoliko koliko je Bošnjaka i Albanaca, još i ona šaka ludijeh montenegrina i dukljana!?
Eto sve te grdne matematike što već više od tri decenije rovaši srpskom Crnom Gorom.
Đe se Srbi pitaju kao pijan s gaćama.
Đe Srbi, a da ja ne znam ni zašto, ni kako to da neće da se pitaju!?
O svojoj sudbini da odlučuju!?
Neće.
Mora da su to oni iz Pljevalja, Andrijevice, Mojkovca i Kolasina, ha, ha. Patite, jos malo i zavrsili smo s vama, konacno zapad i civilizacija trijumfuje, ugasili ste ga srbende!
25% glasalo za diktatora (uključujući tu i glasače iz Bosne, Albanije, kosova, Hrvatske, Evrope, Amerike, …itd.), a oni određuju našu sudbinu evo punih 30 godina! E zemljo otvori se više da nas više nema ! Pi, kupljeni narode Crne Gore!
E vala nece moj Djikane. Evo i kod nas u Srbiji isto, ako ne i gore. Klanjaju i sklanjaju se a sve u cilju da ne uvrede ili grdje ostanu bez 200 evra raskosi… jos malo delice Vuci po 20 evra za referendumsko izjasnjavanje a oni, njegovi, ce da navale da glasaju, kao da 20 evra traje 200 godina koliko, valjda, sramoti treba da prodje a nemaju pojma da je ona gora od uranijuma… Na kraju, pozdrav autenticnom Srbinu, iz Cene gore, tebi a i svima koji se tako osecaju. Zivi bili!
Odlična analiza,koja važi za celu bivšu Yu sem Slovenije.Samo što Srbija prednjači sa najboljim,najpametnijim sa prosekom studija 10,’65 sa ne pisanjem po 14 sati,sa ne jelom zbog Kosova,i onda 56% u tefter,upravo od onih što rade za manje od 200e,penzijama od 130e.Onda ide Knjaz Milo sa 54%od onih kao u Srbiji sa po 200e+brašno, so,ili 20e,jer uz to im brani nezavisnost,identitet,azbuku,1918,euro,trtmrt.Zatim Hrvatska sa istim sablonom uz „za dom spremni“,a ode im sve što može iz Slavonije i Dalmacije u zemlje EU.Isto je i u zemlji uranijuma,Kosovu*,gde krimosi lože narod na antisrpstvu ,a narod beži glavom bez obzira.Tamo se rinta za 5e,dnevnice.U Bosni se tek „dobro živi“po svim merilima,bratstvo i jedinstvo idilično funkcioniše do chakije.A tek u bezimenoj Makedoniji gde se ne zna ko pije ko plaća.Dakle,tražili ste gledajte zemljaci Yu.
Žao mi je Mila. Nikako da sazre. Toliko mržnje, toliko straha, toliko nesigurnosti i posle 30 godina. A život brzo prođe.
U ovojske, nazovi državi, još 50 godina neće biti izbora u kojima će se osjećati izborno povjerenje. A višestranačkog parlamenta neće biti dok DPS i UDBA ne prestanu da formiraju opozicione stranke i ubacuju svoje ljude na rukovodeća mjesta tzv. opzicionih stranaka.