Милован Витезовић отворио 64. Сајам књига: Књиге су дијелиле нашу судбину
Милан Витезовић (Фото: Х Скендерија)
“Књиге нашег народа и у слави и у страдању дијелиле су његову историјску судбину. У слави славио се народ у књигама. У страдању прво су и брже страдавале књиге. Робовао је народ, робовале су и књиге. Селио се народ. Селиле су се и књиге. Било је тешко до опстанка народа. Књигама је било теже. Нестајале су или им се губио траг. Ово је, у надахнутој бесједи, истакао писац Милован Витезовић, предсједник УКС, отварајући у недељу 64. Међународни београдски сајам књига.
Под слоганом “Писмо = Глава”, на великој смотри писане ријечи учествује више од 500 домаћих и страних издавача, а земља почасни гост је Египат.
“Архимандрит Сава је мислећи на језик и на народ “Законоправило” писао са великим наумом који ће се показати и историјски и судбински и по наш језик и по његов српски народ. “Законоправило” је добило пуни значај 1219. године када је по његовим одредбама звонима на тек подигнутом манастиру Жича оглашена самосталност Српске православне архиепископије а Сава Немањић хиротонисан за првог српског архиепископа. Потом је архиепископ Сава, уз бруј истих звона, васељенским царским венцем, послатим од цара Теодора Ласкариса, овенчао великог српског жупана Стефана за краља Првовенчаног, који се заклео на “Законоправилу”. Хиротонисањем архиепископа, и овенчањем краља стекла се над нама озакоњена светска симфонија сагласности духовне и световне власти.”
Како преносе Новости, Витезовић је указао да је Сава Немањић, ходајући свијетом, стигао и до Египта 1235. године, гдје је био гост каирског султана који га је засуо свом пажњом, дајући му и пратње са којима је ишао по свим светим мјестима Египта и по Синају. “Властела, то јест емири, видјевши колику част султан указује Светоме, похиташе да дотакну неки руке, други мантију, говорећи да им овако драг хришћанин још никада није долазио и да је то уистину Божји човјек.” Био је то први сусрет српске и египатске културе.
Државни и градски званичници на отварању
Подсјећајући да је Народна библиотека Србије дуго скупљала рукописне “књиге староставне”, које су страдале под тепихом запаљујућих бомби Трећег рајха, Витезовић је рекао:
“У свијету се према истраживањима зналца старословенског рукописа Анатолија Турилова, налази око 5.000 српских средњовјековних рукописа. Ми, писци из Србије, заједно са свим научним и културним институцијама и друштвима, затражићемо повратак тих рукописа. Међутим, имајући у виду египатско и грчко искуство, како се свјетски значајни артефакти тешко враћају у матичну културу, тражићемо дигиталне копије са циљем да се оживе и истраже. Ово неће бити напречац, планирамо све на десет година, од 2020. до 2030. И да једном, у оквиру овог сајма, приредимо велику изложбу старих рукописних књига, заузевши једну халу, макар је изградили за то.”
У име Египта, посјетиоце је поздравио др Хаитам ал Хај Али, предсједник Генералне египатске организације за књиге, који је рекао:
