Милов пут од величања Бећковића до мржње свега српског

Националне тензије које је изазвала забрана уласка у Црну Гору Матији Бећковићу, Чедомиру Антићу и још двојици српских интелектуалаца најновији је гаф режима Мила Ђукановића, прецизно смишљен да заоштри националне односе и тако учврсти његову вишедеценијску власт.

„Црне Горе нема без слободе, Бећковићево пјесничко дјело, естетски мјерено и измјерено, уврстило се у свевремене споменике таквој, слободној Црној Гори”, говорио је Ђукановић уручујући Бећковићу најпрестижнију, Његошеву награду, прије тачно 20 година на Цетињу.

Двије деценије касније, Ђукановић је опет председник Црне Горе, а Бећковић је и даље песник, али релације су се умногоме промијениле. Умјесто награде, предсједник и Влада Црне Горе уручили су овога пута Матији Бећковићу забрану уласка у Црну Гору. Бећковић им је у свом стилу одговорио:

Мало су ме предухитрили јер сам ја мислио да кад умрем живим у Црној Гори. Не знам да ли се то односи само на живог или на мртвог – рекао је он.

Бећковић за ових двадесет година није мијењао свој политички став ни умјетнички сензибилитет, али је вјечни председник ДПС своје макар једном радикално променио. Од националисте који је подржавао напад на Дубровник и очување Југославије ратним средствима, који је ишао толико далеко да каже да је због шаховнице замрзио шах, црногорска политичка сцена у Ђукановићу добила је најприје ултимативног „помиритеља” и борца против Милошевића, а потом и великог чувара црногорске државности.

За све то време, Ђукановић и његов ДПС нису губили власт – у СРЈ, СЦГ, а потом и независној Црној Гори. Последњи случај „чувања” црногорске државности почео је поводом обељежавања 100. годишњице Подгоричке скупштине, догађаја који једни виде као „окупацију” Црне Горе, а други као „уједињење” две земље. Пљеваљске општинске власти забраниле су ову манифестацију, а затим је забрањен улазак у земљу и њеним (несуђеним) учесницима.

Јачање анимозитета

Забрана је без сумње гаф црногорских власти, сматра директор Центра за регионализам Александар Попов, којим се непотребно диже прашина око теме којом није смјело да се таласа.

– За Црногорце тај догађај има једну велику тежину, јер је крај Првог свјетског рата за њих значио и губљење државности. Ипак, чак и имајући и то у виду, у питању је једнократан догађај који је могао да прође сам од себе, а сада обнавља подјеле у Црној Гори – каже Попов.

Али догађај није прошао сам од себе, већ смишљено, сматра аналитичар Драгомир Анђелковић.

–Ђукановић покушава да изгради црногорски идентитет сечењем свих српских корјена, потпуним потискивањем српске заједнице. Забрана уласка интелектуалцима у Црну Гору усмерена је ка асимилацији српске заједнице и никако није у складу с европским вредностима: замислите Румуне који на тај начин поступају према мађарској мањини. То су поступци режима који се очигледно осјећа угрожено – каже Анђелковић. Оваквим потезима ствара се утисак да Ђукановић брани интересе црногорског народа, објашњава он.

Ђукановићев режим, наставља Анђелковић, на овај начин жели да себи да мисију коју ће испунити.

– Та мисија више не може да буде изградња државе: Црна Гора је самостална од 2006. године и тај је процес завршен. Не може, такође, бити ни економска изградња земље, која има озбиљних проблема. Остаје брањење црногорске националности – каже аналитичар.

Било је сличних ситуација и раније, подсјећа Попов.

Извор: Блиц

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: