Насловна Поглед Милошевић је предводио Други косовски бој

Милошевић је предводио Други косовски бој

8
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Владимир Кршљанин

Први су то, како доликује, осетили песници и сами борци: Шестодесет година после (првог) Косовског боја, водили смо Други косовски бој.

По карактеру, значају и резултатима, био је сличан првом. И створио је непомерљив историјски резултат, који надраста Србију и који се може променити једино поразом, односно уништењем људске цивилизације.

Други косовски бој водила је Србија утемељена на двадесет векова Новог и шест векова Косовског завета.

Србију Косовског завета предводио је Свети кнез Лазар, велики српски владар и јунак, мудрац, праведник и милосрдник, верни следбеник и мученик Христов – како га описује његов син Свети деспот Стефан, велики државник и песник српски.

Са таквим узвишеним вођством, безбројно мноштво добрих и храбрих мужева „који се блистају као звезде светле“, „умртвише дивљу звер и великог противника“, а и сами посташе мученици.

Видимо шта је Косовски завет – победничко уједињење родољубља у супротстављању завојевачу са другим највишим људским врлинама. То заветнике чини непобедивим.

Завојевач, тада најмоћнији, био је толико моћан и зато што је Запад непрестано, од када је постао политички појам, покушавао да уништи људску цивилизацију засновану на врлини и уместо ње подметне свој бедни сурогат заснован на греху.

Управо Косовски завет нас је одржао у животу и омогућио да се одбранимо од западних хорди, са којима смо се много пута у историји сударали, понекад одбијајући да схватимо њихову злу суштину, односно милосрдно одбијајући да их изједначимо са њиховим злим предводницима, и надајући се да су неке од западних сила нешто боље од других. Све док се баш сви, први и једини пут у историји, нису удружили против нас у покушају да нас униште.

И тако је НАТО, предвођен САД, Британијом, Немачком и Француском 1999. био завојевач од кога смо се бранили у Другом косовском боју. И који, као ни онај први, није успео да нас покори. Колико је то што нисмо покорени велико, доказује и чињеница да ни у једном од варварских завојевачких похода који су уследили непосредно после агресије на нас (Авганистан, Ирак, Либија, Сирија) није учествовао ни цео Запад, ни цео НАТО.

Србију Косовског завета је у Другом косовском боју предводио Слободан Милошевић, чије је житије Видовданско и лазаревско, чија је жртва благородна и неизбрисива, који се уписао у књигу вечног живота и златним словима у историју српског народа, својим витешким подвигом против повампиреног нацифашистичког духа у Европи и на Балкану, како га је описао један од највећих српских духовника његовог времена, Митрополит Амфилохије.

Да су врлине Србије Другог косовског боја на нивоу врлина из Првог, оспоравају само они који су под утицајем Запада. Да нису биле, не би се на Србију устремио сав Запад. Да нису биле, Запад би победио.

Васкрсла Србија је први пут као држава столетни јубилеј Косовског боја обележила на Газиместану на Видовдан 1989. Њен председник Слободан Милошевић је тада, на највећем митингу свих времена, пред два милиона људи, између осталог рекао:

„Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: са чим ћемо пред Милоша. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност. Уступке које су многи српски руководиоци правили на рачун свог народа, ни историјски, ни етички, не би могао да прихвати ни један народ на свету. Неслога српских политичара уназађивала је Србију, а њихова инфериорност понижавала је Србију. У Србији никада нису живели само Срби. То није хендикеп за Србију. Искрено сам уверен да је то њена предност. У цивилизацију ка којој се креће човечанство, могу закорачити пре свега равноправни и уједињени људи. Шест векова касније, данас, опет смо у биткама, и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности, храбрости и пожртвованости. Без тих добрих особина које су онда давно биле присутне на пољу Косову. Али она срчаност без које ништа на свету, озбиљно и велико, не може да се постигне, остаје непромењена, остаје вечно потребна.“

Србија васкрсла и уједињена у врлинама Косовског завета, убрзо је постала мета Запада опијеног илузијом о господарењу светом. Разбијање Југославије, која је била Историјска Србија 20. века и хибридни рат свим средствима против српског народа и његове духовности, започели су 1991. и водили до свог врхунца – крсташког рата уједињеног Запада или оружане аресије НАТО, или Другог косовског боја 1999. године.

Као ни у Првом, ни у Другом косовском боју, главни актери нису Албанци. У оба случаја била је то одбрана цивилизације од антицивилизације, врлине од греха, слободе народа од завојевачких хорди. И као што је наша војска на Косову и Метохији бранила слободу и животе свих грађана – и Срба и Албанаца и других, тако су НАТО и његове слуге – албански терористи и криминалци, насртали на слободу и уништавали животе свих – и Срба и Албанаца и других. И њиховог потомства.

Ова одсудна битка дешавала се истовремено са одсудном унутрашњом битком руских патриота да спрече банкрот и распад земље и њено претварање у низ колонизованих територија.

Помоћ државе Русије Србији била је невелика политички и мала војно, али велика у срцима руских људи и подвизима неколико десетина руских добровољаца.

Врлине које је носила васкрсла и у Косовском завету уједињена Србија, биле су довољне да у сукобу са најјачом војном алијанском свих времена, остане непоражена, што је у моралном смислу равно поразу НАТО-а, поразу од кога се никада неће опоравити. Између осталог и зато јер је наш отпор дао и мотив и прилику и време Русији да поново постане водећа морална и војно-политичка сила у свету.

На дан окончања агресије, 10. јуна 1999. године, председник Слободан Милошевић је у обраћању грађанима, између осталог објавио:

„У овом тренутку наше прве мисли треба да буду посвећене херојима који су дали своје животе у одбрани отаџбине, у борби за слободу и достојанство свог народа. Народ је херој – можда тако гласи најкраћи закључак овог рата. Почетком ове године широм наше земље било је много митинга. На њима се чула једна парола: НЕ ДАМО КОСОВО. Нисмо дали Косово.
Територијална целовитост наше земље не може бити доведена у питање. Под окриљем Уједињених нација, биће међународне снаге које се распоређују на Косову са задатком да подједнако брину о безбедности свих грађана, а под окриљем Уједињених нација одвијаће се и политички процес који ће бити базиран на принципима који произилазе из расправа вођених раније, али исто тако и подједнако на суверенитету и територијалном интегритету наше земље. То значи, може бити речи у том политичком процесу само о аутономији и ни о чему другом изван тога. Изласком пред Уједињене нације ми нисмо бранили само своју земљу већ смо поново на светску сцену вратили Уједињене нације које 80 дана од пре почетка ове агресије, нису функционисале. То је наш допринос залагањима читавог слободољубивог света, то је наш допринос тенденцијама да се ствара мултиполарни свет, да се не прихвата стварање света који ће бити вођен диктатом силе из једног центра. И мислим да ће тај допринос бити огроман у историји и да ће хероизам нашег народа у отпору многоструко већем и снажнијем непријатељу, дати печат крају 20. века.
И никада у досадашњој историји, као у овом рату, народ није био тако јединствен. Ми смо одбранили и вишенационалну заједницу, једину која је преостала из претходне Југославије. Сматрам да је то једно од, такође, великих достигнућа наше одбране.“

Моралне и правне тековине Другог косовског боја су огромне, а пошто су утемељене и на Косовском завету и на важећем међународном праву, оне су и неодступне. Оне то нису само у смислу гарантовања да је покрајина Косово и Метохија део Србије, него су оне и темељ на коме се правда може вратити у светски поредак и отворити врата за трајни мир, стабилност, равноправност и благостање за све. Поред тога, величина ових тековина надвладава геноцидне последице петооктобарског покушаја негирања историјске Србије и њеног потчињавања агресору.

Опстанак, будућност и перспективе развоја Србије директно зависе од очувања ових тековина. Политички процес се мора темељити на Резолуцији 1244. Злочинци, претње и уцене не могу бити део политичког процеса. Србија и српски народ се морају изборити да поврате унутрашње јединство из времена Другог косовског боја, јер једино тако могу повратити и она историјска права која им је привремено ускратила западна агресија. Србија треба да се врати и на пут шире државне интеграције, такође започет 1999. пријавом за улазак у Савез Русије и Белорусије. Србија у овим правцима треба да чини активне кораке одмах, јер се крупне промене у односима у свету дешавају на наше очи: онај колективни Запад од кога смо се бранили у Другом косовском боју, заувек губи могућност да доминира светом.

8 КОМЕНТАРИ

  1. 9
    13

    Ne prećeruj!
    Kumanovski sporazum …
    Generali koji plaču …
    Vojska koja od jeda baca oružje u trnje …
    Dvesta pedeset hiljada prognanih Srba, od kojih je i danas najveći broj beskućnika …
    Još i nijesam siguran da je umro, da je uopšte sahranjen …
    Stra me da dalje o njemu mistim …

  2. 13
    3

    Ha, rodoljubi, ravna vam nema u ladovinu.
    Nijesam vas gledao na Kosovu kada je bilo gusto!!!
    Priznajem svi ste vi bolji Srbi od mene : jedni za Miloševića, drugi za Mila, Nečastivog iz Katunske … Treći za Đinđića … oni za Koštunicu, ovi za Vučića … ajhaa a
    Niko za Srbiju i srpsku Crnu Goru! Niko!!!
    Svi u politiku …
    Priznajem ja, priznajem, bolji ste Srbi od mene!
    I ovi danas fanatici, i oni bi da ubiju za Vučića, luđaci!
    … Jednom je i jedan moj dalji rođak išao na kanabe kod Gazde, Minja … Znaće svi sa Kosova o kome govorim … Pa mu veli : Ja bi majku svoju ubio za Vas, gospodine Presedniče!?
    A ovaj ga tapše po ramenu, pa mu odgovara : Dobri moj Minja!
    Pih …
    Ja nijesam išao kada me zvao! Dvaput zvao!(Svaki koji me zna, zna da govorim istinu!) Ja nijesam iz hiljadu razloga, i dobrih i loših … I zato što ne bih, ne daj Bože! … Pre bih ja …
    Ja bi sto Miloševića ubio za moju pokojnu majku!! Sto, pa još jednog!
    Samo što ja nijesam dobar Srbin, kako vi jeste!
    Vi takvi, ovi onakvi, oni nikakvi!
    Pun je meni …vas koji ste najbolji Srbi.
    Samo kada se ginulo, eto slučaja, baš ste onda bili odsutni na službenom putu! Inače …
    Kako se ja nadam, u Boga se uzdam, da i Srbi jednom utuve da su ovi prolazni, da su jedino vječne Srbija, srpska Crna Gora i Republika Srpska, da su samo Srbi vječni, a sve ostalo prolazno!
    I on, i on, i avaki drugi, isto tako!
    … PROLAZNI!
    A vi samo lupajte minuse, kako me to strašno zabrinulo.
    Mene, koji vam ni primać’ nijesam, najboljim Srbima!
    Koji ste onda okasnili …
    A da nijeste, strva se ovima ne bi znalo … Šiptarima, još i onoj devnaestorici razbojnika!?
    Kako ste vi najbolji odsutni Srbi.
    Svuđe đe je natjesno, odsutni.
    … Odsutni, najbolji!

    • 4
      4

      U svako slucaju, bolji ste Srbin od mene, jer kako napisaste u jednom komentaru, ja malo znam, i nikakav sam covek. Ja se nikad ne bih usudio da pisem o nekom koga ne poznajem, posebno ne o ljutskim kvalitetima, ali neki mogu, i ja im cestitam na tome. Sto se tice navedenih osoba iz vaseg komentara u istoriji Srba, ostace Slobodan Milosevic, a ostale ce znati samo istoricari i poneki filosof.

      • 3
        3

        Ne znam o čemu pričaš!?
        Ko si pa ti, hljeba ti, pa da se ja bavim tobom?
        Nešto si prespojio!
        Kako te ne znam, nijesi ni onakav, ni ovakav.
        Posebno nijesi “ nikakav čovjek „!
        Kako ja o tebi Anonimni Borise ne znam ama baš ništa, kao što ne znaš ni ti o meni, ne znam ti ja ni jesi li čovjek, kamo li šta drugo!
        … Pa se pitam, šta te ućera u raspru sa mnom!?
        Inače, slažem se sa tobom da će ostati upisan u Istoriju(i)!
        Kako, svak što nešto zna o Istoriji, taj zna da ne zna pouzdano sud Istorije, koji jednako kasni čovjeku!
        … Vrijeme će da prosije, pa će da nam kaže … ko dočeka znaće, i ko je ovaj bio, i zašto je bio to što je bio!
        Kako je vrijeme jedini Sudija!
        Nepodmitljiv.

        • 3
          1

          Olako dajete komentare o karakteru ljudi, iako ih ne poznajete. I nemojte da se bavite samnom, ovo je samo osvrt na dogadjaj, ili text, a ne licni. Licno, zelim vam sve najbolje

          • 3
            1

            Jedino što poslije ovoga pouzdano mogu da kažem, siguran da neću pogrješiti, je da ste vi Borise vaspitan čovjek!
            … Dosta!
            Mnogo.Najviše.
            Kako ja to ne očjekujem.
            Nepopravlji sam skeptik sam po tom pitanju!
            I to mene odmah kupi … Kako vi svakako nijeste u pravu, meni je ipak, poslije vašeg odgovora, svejedno.
            Važnije, daleko važnije od činjenice da nijeste u pravu, je da ste vi dobro odgojeni.
            Pa vam se ja svakako izvinjavam za nešto što nijesam rekao, budući ste vi svakako čovjek!
            Toliko od mene.

  3. 2
    1

    …“кад је први Србин продат, продат је и последњи…“

    Момчило Селић
    ИСМЕЈАНИ ЈУГ
    (Предлог преводиоцу: The Southern Tradition at Bay (Јужњачка традиција на заласку), од Ричарда Вивера (Richard Weaver) и Cracker Culture (Гејачка култура) од Грејдија Маквинија (Grady McWhiney)

    https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwiOu5KC8KbXAhUHXBoKHUTxDcMQFggsMAE&url=http%3A%2F%2Fwww.srpskilist.net%2Ffiles%2Fo-soju.pdf&usg=AOvVaw2bK1jUoEi7ee32Zbg-1SGN

    …“Да смо се Америци отворено одупрли још 1991, када је Словенце напујдала на отцепљење, прошли бисмо боље него надмудрујући се с њом. Са рачунџијама се не ваља надрачунавати нити са коцкарницом коцкати: сами Американци то најбоље знају, тврдећи да се “поштен човек не да преварити” (“You can’t cheat an honest man.”)…“

    питање, човек врти, лето 98.

    …“Зашто Срби морају да моралишу кад победе противника? Не тражите тај одговор од писца овог текста јер је и он Србин! (Боље би Србима било да се на овом месту упитају о стварном односу принца Марка и виле Равијојле и тако испитају подземље свог чудноватог либида).

    Тако је, као, било а сад смо ту где смо. У најновијем рату (боју) који тако упорно траје, изазивајући зевање (а трајаће још дуго јер су нас назвали „регионом“) чудно бејаше српско јунаштво! Прецизније, још чуднија су правила која су дефинисала јунаштво. Противно искуству хиљаду триста каплара синчићи актуелне „српске“ елите шмрчу кокаин на журкама у Лондону или на Тајланду са синчићима „противника“ њихових татица. Касни титоизам на делу!…“

    http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/07/article-01.html

    …“Духован човек је – сав бол. То јест, њега боли то што се догађа, боли га због људи. И због те боли му се даје духовна утеха…“, Старац Пајсије Светогорац (Езнепидис)

    https://stanjestvari.com/2017/06/20/ako-crkva-cuti/

    https://stanjestvari.com/2017/06/20/greh-usao-modu/

    …“Данашњи људи су, без изузетка, фасцинирани грехом, и видећи да неко не следује духу времена, да не греши, да има капљицу поштовања – називају га заосталим, ретроградним. Такве људе узнемирава, што неко не греши. Они сматрају грех прогресом. А то је горе од свега. Ако би савремени људи, који живе у греху, у крајњој мери, то признавали, онда би их Бог помиловао. Али они оправдавају оно што нема оправдања и певају песму греху. А сматрати грех прогресом и говорити да је моралност одживела свој век – то је осим свега осталог, најстрашнија хула на Духа Светога…“

    …“Truly, that war had it all, every dirty trick was used against the Serbs: numerous false flags attacks, pseudo-genocides, illegal covert operations to arm terrorists groups, the covert delivery of weapons to officially embargoed entities, deliberate attacks against civilians, the use of illegal weapons, the use of officially “demilitarized zones” to hide (fully armed) entire army corps – you name it: if it is disgusting it was used against the Serbian people. Even deliberate attacks on the otherwise sacrosanct journalistic profession was considered totally normal as long as the journalists were Serbs. As for the Serbs, they were, of course, demonized…“

    https://thesaker.is/kosovo-will-be-liberated/

    негде чучи то, онда и Рамбо напише пјесму и узме лову
    Zreo za penziju, Rambo Amadeus

    https://vimeo.com/123346431

    говоре Младић и Перишић
    https://www.youtube.com/watch?v=eJATKmtsej4

  4. 2
    0

    Sve su ti preporuke zlata vrijedne!
    I ti, koji ih mudro biraš, i ti si isto toliko vrijeđaju!
    Kao i svaki onaj pametni tekst, od Selića do Gezemana, onoga i ovoga …

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here