Милош Симуновић одговорио Батрићевићу: Перо ти мирише на Гебелса, а храброст ти се завршила урлањем пред марицом!

Фасцинантна је опсједнутост ликом и дјелом Адолфа Хитлера екстремистичких „квази-аналитичара“ који долазе из редова данашње опозиције. Тако смо јутрос имали прилике да прочитамо један фељтончић човјека који се издаје за професора, а чија свака пора бића одише мржњом према ближњем свом, човјека који се назива историчарем и самопрокламованим експертом за питања пропаганде, а чије перо се може поредити само са мишљу Јозефа Гебелса – једног јединог и истински вјерујемо, непоновљивог (не поновио се) – Бобана Батрићевића.

Не пада ми на памет да коментаришем бљувотине које је та назовимо персона упутила према мојој странци и предсједнику Андрији Мандићу, јер оне заиста нису вриједне помена. Поредити људе који су иницирали доношење Резолуције о осуди геноцида у систему Јасеновац, Дахау и Маутхаузен и људе који данас стоје раме уз раме са Јеврејском заједницом у Црној Гори и чувају пријатељске односе са Израелом, када се антисемитизам нажалост, на велика врата враћа широм свијета, са припадницима злочиначке и геноцидне нацистичке партије може само изузетно зао човјек и желим му да што прије пронађе професионалну помоћ за своје, очигледно, личне трауме.

Јасно је о чему је овдје ријеч, у психологији се то назива пројекција, односно импутирање својих лоших замисли и мржње некоме другоме. Очигледно је да им није довољно што за апсолутно сваки празник кличу фашистичким поздравом „Е вива Монтенегро“, а од ове године, као што смо имали прилике да видимо и у Никшићу – „За дом спремни“, није им довољно што су за вријеме своје диктатуре организовали црне тројке за убијање новинара, неистомишљеника и политичких противника по узору управо на нацистички покрет, него би своју мржњу, своју нетолеранцију, свој бијес да импутирају нама, који се залажемо за помирење и стабилност у Црној Гори.

Пошто су многи елементи фељтона о којем говоримо ослоњени на питање храбрости, волио бих да подсјетим грађане Црне Горе на храброст аутора истог, када је прије неких десетак година полиција жељела да га поведе на један информативни разговор. Крици са којима се дотични супротставио припадницима Управе Полиције, урлајући да не жели да уђе у возило марице пошто се боји затвореног простора и дан данас одлијежу Подгорицом. Заклети револуционар који поздравља фашистичким поздравом.

Због свега наведеног, не дамо ни Батрићевићу, ни Маруновићу, а богоми ни Ђукановићу, који као сива еминенција стоји изнад ове двојице извођача радова, да руше стабилност и враћају мржњу у Црну Гору. Рекао бих „Но пасаран“, али пошто то много љепше звучи на српском језику – „Нећете проћи!“ На самом крају, сјетимо се визионарских ријечи некадашњег великог гувернера и сенатора државе Луизијане и несуђеног кандидата за предсједника САД Хјуија Лонга:

„Фашисти будућности ће себе називати анти-фашистима.“