Мило против Ђукановића
Горан Даниловић
Пише: Горан Даниловић
Предсједник Црне Горе Мило.Ђукановић живи у једној врло прагматичној лажи од које се макар последње двије деценије могла градити и неограничена извршна власт. Хиљаду пута поновљенс лаж постаће истина – додуше, на тренутак, макар се то тренутно отегло и недопустиво дуго.
Последња варијација на исту тему гласи: „Србија покушава да докаже да је Црна Гора српска држава, да су Црногорци заправо Срби, да не постоји црногорска црква, култура… „
Ко из Србије покушава? Цијела Србија или неки појединци? У континуитету или спорадично?
Слободан Милошевић је у вријеме дивљања национализама непопустљиво и увијек говорио о “ братском српском и црногорском народу“, уосталом као и Ђукановић тога доба.
Гдје и када је Војислав Коштуница спорио постојање Црногораца? Тадић? Па зар није међу првима, ако није и први, честитао независност Црној Гори? Тома Николић? Зар га Ђукановић није прогласио за свог пријатеља и примио званично чак и када је он био само предсједник СНС? Вучић? Када и гдје је то актуелни предсједник Србије рекао да су Црногорци заправо Срби? Зар Ђукановић није говорио да су односи између Србије и Црне Горе најбољи у минулих четврт вијека, и то недавно, прије свега неколико година?
„Перманентан је вишевјековни напор из Србије, којег артикулише великосрпски национализам, да присвоји Црну Гору и учини је дијелом српског државног национланог и културног идентитета, зато су и били против црногорске независности“ У контексту само овлаш до сада објашњеног јасно је да је цитирани дио Ђукановићевог говора брутална неистина и политичка јадиковка због пропалог пројекта приватизовања државе.
Његове изјаве су иначе понајгори текстови те врсте и на ту тему – лошији чак и од Аџићевих историјских бесмислица. Аџић се, макар, труди, а Ђукановић без стида сипа исти концентрат полуистина и цијелих лажи неуморно и пред свакога, па шта и колико прође.
Чак ни најексплицитнији српски политички субјекти у Црној Гори одавно не споре ни Црногорце, ни црногорство – говоре о српском народу у Црној Гори и његовим правима. Ђукановић нема и није имао проблем са Србијом око српства него са оним великим дијелом Црне Горе који је прогон и стигматизовање Срба и српства доживљавао и доживљава као покушај властитог, колективног истребљења. Незаинтересевонаст Србије за проблеме Срба у Црној Гори била је огромна и увредљива све до уназад неколико година. Ђукановић је и институционално Србе, своје суграђане и историјски народ Црне Горе, гурао у националну мањину како је његово владање одмицало и измицало свакој контроли.
Много је исплативије, међутим, закачити се за изјаву којег историчара из Србије или јавне личности и представити је националним пројектом Србије, него прихватити чињеницу да те властити народ оптужује за превару и прогон на националној основи.
Србима у Црној Гори не треба стратегија из Београда да би знали ко су и од кога су и да би видјели како им Ђукановић скоро двије деценије припрема преименовање културе, језика, памћења и судбине. Неки од његових пријатеља из Београда, који су данас дио опозиционе политичке сцене, никада нису изговорили ријеч одбране за српски народ у Црној Гори. То му дакле, није одмагало, напротив.
Ђукановић на срећу завршава политичку мисију у Црној Гори а да нажалост није много научио о њој. Незнање, међутим, није оправдање, а злоупотреба незнања и манипулација неистином су за одговорност.
Србе из Црне Горе никада није било могуће сатјерати у тор и омеђашити страховима. Тако је било увијек; и у оној дрзави која се некада звала Црна Гора и Брда или и у оној старој Црној Гори пруженој само на нахије. И тада, у историјски најтежим временима, те Црне Горе су готово увијек невољно увозиле ратове и извозиле српство. Нису криви Срби, а понајмање је крив званични Београд, што се Ђукановић мијењао и политички и национално брже него ико у историји. Да су те измјене доносиле добро и напредак теско бисмо их пратили камо ли у ситуацији када смо морали обратити рат себи да би се допали Ђукановићу.
Црногорци су наш род најрођенији а Црна Гора заједничка очевина, дједовина и прадједовина. То ко би се нашим прецима више допао, ако је до допадања, није одавно спорно, ни важно – ствар је укуса око којега неки, ни по коју цијену, не бисмо ратовали.
А што се тиче црногорске православне цркве, она нема проблем са Србима у Црној Гори, нити са Београдом. Ту је проблем са вјерницима. Очигледно је мали број Црногораца који су спремни да оснивају нову поред оне коју нам је свима заједно прије осам вјекова утемељио и оставио Свети Сава.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Што се црним здои ђаволом обешта се њему довијека. ! Пошто је никад као данас познато да циљ не бирљ срества, ако и Мило када се одлучио на ово што ради, нијесу га занимали образовани и доказани савјетници већ циљ што горе з чињенице то боље за налогодавце и извршиоце. Истина помало али сигурно излази на видјело но нажалост постаје валидна када је творци признају као такву.
„Слободан Милошевић је у вријеме дивљања национализама непопустљиво и увијек говорио о “ братском српском и црногорском народу“, уосталом као и Ђукановић тога доба.“
Шта је национализам и како то да национализам мже још и да подивља? Национализам је реч која означава национално обележје и припадност једној одређеној групацији са истим етничким и националним особинама и пореклом. Прави националиста је прави патриота, те у том смислу не видим какав је проблем и какав је то дивљи национализам?
Постоји један други нетолерантни национализам али то је онда шовинизам односно национа-шовинизам, кога истичу и испољавају особе као на пример и ови Моненигери, Мило и његови следбеници. Рецимо мени нико не може и нема право да замери ако тврдим да је Монтенигерчење вештачко изопачавање које је наметнуто од стране комуниста. Заправо, ни у једној литераратури до деведесетих прошлог века не постоји да је описна нека етничка племенска група такозвани Монтенигери. Па и сам се Мило тих година сматрао да је Србин. Сам краљ Никола, је био Србин.
Не морамо ми данас да идемо и да копамо по читавим историјским читанкама да докажемо шта термин Црногорац заиста представља. Једноставно као сиже дохватимо се разнх светских енциклопедија, Британике рецимо, било кога издања из раздобља из друге половине 19 и све до пред сам крај 20 века. У тим издањима спомиње се, и описана је држава Црна Гора, али она је искључиво српска држава испуњена Србима са географског подручја које носи исто име. Статистички календар (Statement Year Book) који се сваке године штампа и издаје у Лондону из 1910, године, забалежио је да у ондашњој Црној Гори живи неких, ако ме сећање не вара 250,000 житеља, од чега су ,неких десетак хиљада Албанци, можда неких стотинак становника Римокатоличке вероисповести а остало су Срби.
Увек треба раздвајати национал-шовинизам од национализма, то су две рзличите ствари и по појмовима а и по идеологији. Национал-шовиниста је рецимо она жена којој сам заборавио име и како се зове, коју понекада цитира и ова интернет презентација, која једном приликом пише да је некакво наводно посрбљавање почело са доласком Симе Милутиновића – Сарајлије на Цетиње.
Сима Милутиновић – Сарајлија је био учитељ Његошев. Његош у Горском Вијенцу је опевао свог ђеда владику са Цетиња Данила. Дакле, то њено посрбљивање када би посрбљивања у Црној Гори и било, било је потурчивања, је почело три генерације пре рођења и доласка Симе Милутиновича на Цетиње. Мећутим Петровићи су сигорно више од десет генерација пре пре владике данила Срби. Очигледно да ауторка „посрбљивања“ за сигурно појма нема кога је Његош опевао и а да не говорим да она не зна ни ко је био владика Данило (Петровић). О каквој се особи ту онда ради?
Да не кажем сада само да је то једна злобна особа, већ је наравно глупа једна примитивка испуњена незнањем. На жалост није једина. Појам Црногорац је национално везан за Србе који живе на географском подручју Црна Гора, које се по први пут у војној картографији Отоманске Империје јавља негде с краја 14 века под називом Карадаг.
Пкушајте да једном рецимо Спартнцу, или Македонцу мислим Македонцу Хелену пљунете у лице и кажете му да није Грк. Видели бисте шта би вам се десило. А ми Срби дозвољавамо да нам најгори примитивни криминалци константно пљују у лице. Томе терору се мора стати на пут.
Јер, нису само те особе које искривљују исторју једног народа, већ и они који себе декларишу да су наводни некакви национални Црнгорци су шовинисти. Али какви шовинисти? У мојој терминологији то би били аутошовинисти. Овакви поступци какве сам само површно описао представљају изопачавање једног народа, односно ниподаштавање нечије националне историје, што према повељи Уједињених Нација, овакви се поступци сматрају дискриминаторским, другим речима кривичним делом. Зато би овако нешто требало да заврши пред неком међународном правном институцијом. Проблем је где и пред којом?
Svaka ti čast Daniloviću.
Sve si objasnio,ko hoće da čuje,i vidi.
Ko neće,džabe zboriti.
Zaludnja priča …
Svaka ti čast Daniloviću.
Slava je narodno-crkveni običaj toliko karakterističan za Srbe da predstavlja njihov znak prepoznavanja i identifiacije.
Crnogorci pravoslavni kojima su preci slavili Slavu su Srbi ili porijeklom Srbi.
Tako da po tom pitanju svako ko je normalan nema dilemu da je slavljenje Slave na neki način obeležavanje kulturnog nasleđa naroda kojem pripadate , a to je bez dileme srpski narod.
Svi koji tvrde drugačije negiraju sami sebe ili su pod uticajem vatikansko-komunističke floskule i njihove velike propagande laži da se radi o dva bratska naroda umjesto o jednom te istom srpskom narodu koji živi u dvije države kao nekad u dvije kraljevine.
Istina je kao voda, uvijek izađe na vidjelo, uvijek nađe svoj put, kao i ovaj put sam narod demantuje vatikansko-komunističke vještačke podjele na našem primorju gdje se ovih dana posle 12h (zbog mjera zabrane rada lokala, koja je uvela Vlada, vjerovatno po naređenju ambasada)iz bašta, kafića, klubova i šetališta se dešavanja i zabava premješta na plaže gdje se nastavlja sa istim repertoarom zabavih i narodnih popularnih pjesama sa ovih prostora gdje se usred zabave spontano pjevaju i rodoljubive pjesme o Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori.
Bravo, majstore!
Nadam se ,samo, da ce se, brzijeh dana,Boka odvojiti od Titograda!
Волео бих да Мило може да објасни како су се сви његови од прадеде и пре њега изјашњавали и осећали као Срби,у шта су то попили његов отац и он па постали Црногорци? Какав је то чаробан напитак који мења националност. За веру ми је јасно. Постали атеисти и одрекли се вере.Мислим да се и деда изјашњавао као Србин Православне вероисповести.
њих треба игнорисати и радити по свом плану ( пример 2020г), а када изгубе популарност, њихови творци ће их сами „погасити“ као небитне … и остаће само црна тачка
Moj danilovicu on se proda odavno zajedno sa cipelama i vezicama.da je tursko vrijeme davno bi vec promijenio vjeru.slab čovjek.veliki lažov.udario svim srestvima po hrišcanima.sram ga bilo.no obraza nema.
Gospodine Daniloviću zalud krečite . Nema srpskog sveta u Crnoj Gori , dok god bude makar jednog Crnogorca .
Ne mlatunjaj montenegrino,i sam si svjestan gluposti koje .A reče do zadnjega ćete se boriti,a protiv koga to,jadniče izgubljeni.
DOBRO JE KAD IH TI PREDSTAVLJAS MARKOVICU DALEKO CETE DOGURATI!
Тебе ћемо питати хоће ли бити или не Српског св(иј)ета. Питаћеш се таман колико и за светиње које ти је господар имао намјеру да расрби.
Пст.
BRAVO DANILVICU.SAMO MI JE ZAO STO MORAS TROSIT VREME NA TU ZMIJOGLAVU BANDITSKU LOPOVCINU.
БРАВО ГОСПОДИНЕ ДАНИЛОВИЋУ!
Zar stvarno misli da smo toliko glupi. Pa svak ko drzi do sebe reci ce da je mnogo jasnije da je srbin nego neko ko dolazi iz pirota, bora ili tako nekig grada. Pa zar nam je za to potreban vucic, brnabic ili neki vulin koji i ne znaju svoje porijeklo. To sto su komunjare na celu sa fasistom brozom pokusali da nam zatru sjeme i isperu mozak pa sad vide da je propao projekat je nesto sasvim drugo. Oni jedino mogu da optuzuju jedni druge ko je pogrijesio pa su srbi u cg opstali i opet nisu porazeni. Poslednji aduti uz mila su jos aleksa nesrecni i krivi premijer. Ovaj projekat je propao sigurno ali su uspjeli da legalizuju pederske brakove. Makar nesto od ove fele.
Male su suštinske razlike u onome što govori Milo i stavova Bečića i Krivokapića. Jedino što Đukanović ne bira riječi, a Aleksa i Zdrale nastupaju izokola i prikriveno. Ko je danas slušao Koprivicu u Skupštini imao je priliku da se uvjeri.
Имам осјећај да Мила боли уво за све.Напунио се новца,некретнина и живи живот пуним плућима.Овдје баца коскици и смије се..Не дере живот да заради хлеб.То смо му ми омогућили да узима са нашег стола и све ако му се прохтије.Није једини има их подоста у реду.Мени је доста свих функционера.А вјерујем и грађанима