Миличковић: Награда од 100.000 евра за јавну личност из опозиције или власти која објави ко је доносилац одлуке да ЕПЦГ откупи акције РУПВ

„У последњих неколико година сам поднио велики брохј Кривичних пријава Високом државном тужилаштву против организоване криминалне групе бившег премијера Душка Марковића, министрице Драгице Секулић, Одбора директора и менаџмента у ЕПЦГ да спријечим пљачку у процесу откупа акција РУПВ. Поднио сам тужбу Привредном суду, жалбу Апелационом суду, Врховном суду, АСК-у, Омбудсману и уставну жалбу Уставном суду Црне Горе коју је ових дана обавила прашина и паучина тог суда. Са овом беспризорном пљачком сам упознао све судске и тужилачке старјешине, Правни факултет, медије – и нигдје нијесам наишао на разумијевање осим код Управе полиције која је због тога организовала неуспјешни атентат на мене 02. априла 2018. год. због чега сам 15 дана раније одустао од предсједничке кампање“, саопштио је Василије Миличковић, акционар ЕПЦГ.

Миличковић је понудио награду од 100.000 евра чији је циљ, како каже, између осталог да Бриселу и јавности у Црној Гори да јасан сигнал да смо као друштво у озбиљној менталној кризи и да осим специјалног тужиластва треба извршити и тоталну судску реорганизацију „јер својим вишегодишњим дјеловањем и слуганством разарају здрав разум и логику, читаво друштво чине девијантним да не можете разликовати баналне ствари као ову беспризорну пљачку“.

Он је поручио својим суграђанима да се свакодневно сусријећемо са „разноразним девијантним појавама и глупостима, криминалом који се не идентификује и не санкционише у корјену, па нам то прелази у свакодневицу, у навику живљења, појаве од којих се нормалном народу помјера мозак у лијево.“

„Да аргументујем горе речено је и активни догађај, озакоњена пљачка “уже и шире фамилије Ђукановић” која траје у континуитету четири године у којој сам на јавној сцени у борби против те пошасти, нажалост опет усамљен, па ми ни медијска галама не помаже да пробудим свијест у државним институцијама, утрнули смо као друштво све што је ненормално нама се причињава, чини нормалним, живот нам се одвија наглавачке… Много пријатеља ми је казало: ”Василије, ако ти одустанеш овај ужас ће се наставити, нико о њему не говори без ти, нико то неће зауставити без ти….издржи”. Апсолутно све надлежне државне (Милове) институције: судство, тужилаштво, АСК, Агенција за заштиту конкуренције, Управу полиције, Омбудусману сам се обратио – писао и цртао тај ужас у којем живимо, али их нијесам пробудио. Онда сам се обраћао Скупштини ЦГ, Влади и све ми се одбијало као бумеранг, одбијајући се од бетонског зида и онда ми је преостао покушај са оглашавањем награде за све јавне личности, државне органе, за опозицију и власт, за све посланике и министре осим за премијера Здравка Кривокапића, да народ види кога плаћају порески обвезници, ко га води у будућност, ко одлучује о његовој судбини и нашој држави… Вријеме је да се пробуди овај наш народ макар због генерација које долазе„, навео је Миличковић.