Милица Краљ: Милан Ракић у Приштини

У мутне дане народнога слома

Кад светлости не беше на видику целом…

Нит смираја. Нит тачке ослонца

За главу ову што још тражи тело.

Заплела се мрежа усуднога конца.

Подастире немост доба невесело.

Распростире немост тица- сангубица

Овојима чврстим до непостојања.

Умножавају се сотонина лица

Без узмака, бега или опирања.

Ту где из патње нова патња ниче

И где смртица сваком пором прети.

Стуб се налази који не узмиче

Са Лазар- главом над Косовом лети.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: