Милић: У Црној Гори сумрак разума и србомржње

Ван сваке је сумње да је и након осамдесет година у Црној Гори на сцени „сумрак разума” само сада у подмуклијем, софистициранијем, а самим тим перфиднијем облику. Овде још увек траје ’48. година тј. време србомржње и братомржње који су и даље покретачи свега деструктивног, рушилачког и лажног, а на чему владајућа политичка олигархија у Црној Гори опстаје готово осам деценија казала је једна од невино оптужених у монтираном процесу за „државни удар“ Бранка Милић реагујући на коментар објављен на порталу Аналитика.

Милић истиче да је „евидентно да су носиоци тог деструктивног фанатици, заговорници усташизације Црне Горе и острашћени следбеници антисрпске хистерије као и на подручјима осталих бивших југословенских република где су Срби сведени на ‘статистичку грешку'“.

Њено обраћање преносимо у цјелости:

Дана 10.4.2019.г. у 13:44 часова, Портал Аналитика је уз свој текст да сам започела штрајк глађу, објавио коментар следећег садржаја:

„Цркни четникушо!

Цркни, односно скапај од глади багро смрдљива четничка – кољачка, заједно са свима онима који су дошли са тобом. Дошла си у Црну Гору да помогнеш у изазивању крвопролићу.

П.С. Оно што бих написао, што треба са њом, не бисте ми објавили“.

У протеклих тридесет месеци колико трају тортура, политички, правни, процесни, психички и физички прогон у Црној Гори поводом „државног удара изборног дана”, ово није први пут да се према мени упражњава верска и наионална мржња без икаквих последица по извршиоце. Напред наведено није претећа порука само мени, већ је претећа порука према свима који држе до Божије и људске правде, штите слободу вере наших предака и наше , бране слободну јеванђеоску реч, своје светиње и гробове, по цену живота.

Напред упућена претња, увреда и клевета, као и претећа пресретања по Подгорици и Биочи, су такође резултат тридесетомесечних активности представника највиших државних органа власти Црне Горе, Катнић Миливоја, Славка Стојановића, Душка Марковића и Мила Ђукановића, те њихових безумних, неистинитих и аморалних изјава у црногорским режимским медијима датих у циљу стварања атмосфере линча и прејудицирања исхода монтираног, политичког судског поступка поводом државног удара изборног дана у Црној Гори чији су управо они налогодавци, сценаристи и извршиоци. Ван сваке је сумње да је и након осамдесет година у Црној Гори на сцени „сумрак разума” само сада у подмуклијем, софистициранијем, а самим тим перфиднијем облику.

Како на једном од главних претреса потврди и главни СДТ Црне Горе Катнић Миливоје а датумом одређеним за објављивање пресуде црногорски режим, овде још увек траје ’48. година тј. време србомржње и братомржње који су и даље покретачи свега деструктивног, рушилачког и лажног, а на чему владајућа политичка олигархија у Црној Гори опстаје готово осам деценија. Евидентно је да су носиоци тог деструктивног фанатици, заговорници усташизације Црне Горе и острашћени следбеници антисрбске хистерије као и на подручјима осталих бивших југословенских република где су Срби сведени на „статистичку грешку”.

Дакле, ја која другачије мислим, па још и Србкиња родом из Хрватске, 72.г. протерана у Србију, која се као таква изјашњавам припадником четничког покрет , у напред сам осуђена на континуирану, болесну и патолошку мржњу и осуду. Замена теза, лицемерје, незнање и глупост, примитивизам и малограђанштина, одрицање од Бога, вере и нације, иду руку под руку и неизоставна су пратња на путу страдања моје породице , мога и многих Срба у Црној Гори, и не само у њој. У лику и делу мојих прогонитеља и судија, имала сам прилику да се уверим да су србомрзитељи у главном особе са недостатком емпатије и емоционалне интелигенције дубоко свесни својих властитих недостатака, неспособности, унутрашње празнине и сопственог ништавила. То су људи који немају никаквог самопоштовања, те није ни чудо што им је србомржња неизбежна поштапалица на којој темеље своју монструозну, накарадну и лажну оптужницу против мене. Више је него очигледна њихова бизарна, малигна и острашћена тежња да ме униште као људско биће које није подлегло њиховим претњама и притисцима, директним и индиректним, и то је оно што је застрашујуће.

Сваки покушај мојих браниоца и мој да се србомржња као политичка позадина поступка у овом политичком процесу разобличи, да се истином умањи њен интензитет или да се иста сасвим елиминише, веома агресивно, вулгарно и увређено је саботиран. Сваки онај који другачије размишља, овде је потенцијално „подобан” као средство за манипулацију широких народних маса, тј. као лице које угрожава њихов србомржњом затрован ум, материјални статус и друштвени положај који се темељи и који је исходован управо на подстицању србомржње и братомржње.

Нема тог уверења, тог изговора, те политичке потребе, тог вишег интереса ни било чијег интереса или потребе која може и сме да оправда овакву злоупотребу највиших државних функција са искључивим циљем изазивања мржње и прејудицирања моје, или било чије осуде и пресуде. Захтев „доказа” против мене које је главни СДТ Катнић Миливоје својом оптужницом понудио, које су сви видели и чули, налаже да ми се мора одмах укинути притвор. Правно зато што радње које ми ми главни СДТ Катнић Миливој2 ставља на терет у оптужењу не представљају ни једно кривично дело нигде у свету, па тако ни у Црној Гори.

Међутим, у средини затрованој и огрезлој у србомржњи, готово је немогуће бранити се од претпоставке кривице посебно када се има у виду да ја, пред црногорским институцијама, због јасно исказаног мог националног опредељења и припадности „Свесрпском четничком покрету”, нисам изједначена са осталим грађанима и саокривљеним.

Очигледно, чак ни у ситуацији када постоји низ валидних докумената званичних институција Црне Горе и Србије који ме амнестирају од сваке кривице као што су Одлуке Уставног суда Црне Горе У-III бр.87/17 од 4.априла 2017.г. и У-III бр.179/17од 31.маја 2017.г; Одговор Врховног суда Црне Горе бр.IV-1- Су.23/17 7. фебруара 2017.г; Обавештење АНБ у пр.број 250/18-10-6449/1 од 24.10.2018.г.; Документ Тужилаштва за организовани криминал Републике Србије Ктр.бр.1771/18 од 12.3.2019.г са обавештењима БИА, МУП Републике Србије; Решење Основног државног тужилаштва у Подгорици Кт.бр.231/17 од 12.септембра 2018.г; Изјаве службеника УП-Специјалног полицијског оделења, Вукосава Јовановића и Радована Радиновића у Решењу СДТ Црне Горе Кт-С.137/17 .

Документација

1. Одлука Уставног суда Црне Горе У-III бр.87/17 од 4.априла 2017.г. по жалби Драгана Максића и Одлука Уставног суда Црне Горе У-III бр.179/17 од 31.маја 2017.г. по жалби Бранке Милић од 01.3.2017.г., а против решења Врховног суда Црне Горе Кр-С.бр.1/17 од 13.јануара 2017.г. којима се утврђује „да је решењем Врховног суда Црне Горе Кр.-С.бр.1/17 од 13. јануара 2017.г., подноситељки уставне жалбе (овој овде Бранки Милић) повређено право из члана 29.ст.1 и 2, чл.30ст.1 Устава Црне Горе и чл.5 ст.1 тачка „ц” Европске конвенције за заштиту људских права и слобода.” Адвокату Миодрагу Бојанићу, бившем мом браниоцу, ова одлука је достављена 18. септембра 2017.г.

2. Одговор Врховног суда Црне Горе по председници суда Весни Меденици, у предмету бр.IV-1- Су.23/17 од 7. фебруара 2017.г., „да Врховни суд Црне Горе није донео наредбу за примену мера тајног надзора према Бранки Милић” што је компатибилно.

3. Обавештење АНБ у пр.број 250/18-10-6449/1 од 24.10.2018.г., која, поступајући по мом захтеву од 17.10.2016.г, односно од 24.10.2018.г., одговара да „АНВ није предузимала мере прикупљања података о Бранки Милић, нити води евиденцију личних података Бранке Милић, те сходно наведеном, не постоје документа о прикупљеним подацима која би се истој могла ставити на увид”.

Ово при чињеници да је АНБ Црне Горе „безбједносно обавјештајна служба која чини саставни дио система безбједности Црне Горе” сходно ЗАКОНУ О АГЕНЦИЈИ ЗА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЈЕДНОСТ („Сл. лист РЦГ“, бр. 28/05 од 05.05.2005, 86/09 од 25.12.2009, 73/10 од 10.12.2010, 20/11 од 15.04.2011, 08/15 од 27.02.2015) која врши:

– „Послове националне безбједности који се односе на заштиту Уставом утврђеног правног поретка, независности, суверенитета, територијалног интегритета и безбједности Црне Горе, Уставом утврђена људска права и слободе, као и друге послове од интереса за националну безбједност“;
– Прикупља, евидентира, анализира, процјењује, користи, размјењује, чува и штити податке од значаја за: спрјечавање дјелатности усмјерених против независности, суверенитета, територијалног интегритета, одбране, безбједности и Уставом утврђеног правног поретка Црне Горе; спрјечавање тероризма и других облика организованог насиља; спрјечавање организованог криминала; спрјечавање пријетњи по међународну безбједност; спрјечавање других могућих пријетњи по националну безбједност.

– Врши контраобавјештајну заштиту Скупштине Црне Горе, Владе Црне Горе, Предсједника Црне Горе, других државних органа, министарстава и органа управе, која обухвата активности од значаја за безбједност одређених лица и радних мјеста у овим органима, као и објеката, опреме и простора које они користе.
– Врши безбједносне провјере, као и друге послове од интереса за националну безбједност, у складу са законом.

– О подацима напред наведеним извјештава Предсједника Црне Горе, предсједника Владе Црне Горе и предсједника Скупштине Црне Горе; Савјет за одбрану и безбједност, као и министра одбране и начелника Генералштаба Војске Црне Горе, у складу са законом., а друге органе у Црној Гори извјештаво подацима који се односе на њихову надлежност Агенција кад то налажу разлози националне безбједности.

– О подацима који указују на постојање основа сумње да се припрема, организује или да је извршено кривично дјело за које се гони по службеној дужности, извјештава орган управе надлежан за полицијске послове (у даљем тексту: полиција) и надлежно државно тужилаштво.

4. Документ Тужилаштва за организовани криминал Републике Србије Ктр.бр.1771/18 од 12.03.2019.г , потписан од Лидије Игњатић, заменика тужиоца за организовани криминал, а мени у Амбасади Републике Србије у Подгорици достављен дана 28.03.2019.г, следећег садржаја:

„Поводом писама Бранке Милић из Новог Сада, чије су копије достављене преко Амбасаде Р.Србије у Подгорици, у којим тражи документа /одговоре и помоћ од БИА, Министарства правде и других надлежних органа Р.Србије, обавештавам вас да је ово Тужилаштво извршило провере и прибавило податке из којих произилази:

• да Бранка Милић, Милан Павасовић, Драган Кекић и Никола Алексић нису саслушани у овом Тужилаштву за кривична дела стварање криминалне организације из чл. 401а, тероризам у покушају из чл. 447 у вези чл. 20 и припремања против уставног уређења и безбедности Црне Горе, подстрекавањем, из чл. 373 у вези чл. 24 КЗЦГ, нити по ком другом основу.
• да Безбедносно информативна агенција није предузимала мере и радње у складу са Законом о кривичном поступку према Бранки Милић, Драгану Кекићу и Николи Алексићу.
• да МУП ,тј.Служба за борбу против тероризма и екстремизма није поступала према Бранки Милић, Милану Павасовићу, Драгану Кекићу и Николи Алексићу, као и да Служба није надлежна ни за један сегмент на који се писма Бранке Милић односе.

5. Решење Основног државног тужилаштва у Подгорици Кт.бр.231/17 од 12. септембра 2018.г. ,по ОДТ Јелени Протић, које оценом доказа: Записника о саслушању Мирка Велимировића пред СДТ Кт.-С.бр.271/16 од 18.10.2016.г; Пресуде Вишег суда у Подгорици Квс.бр.149/16 од 7.12.2016.г. налази да из „списа предмета произилази да Велимировић Мирко :
• није набавио и транспортовао наведено оружје у Црнуе Гору како се то кривичном пријавом наводи,
• да је оружје на фотографији достављеној Синђелић Саши припремљено од стране надлежних органа Црне Горе,
• да је од тренутка пријављивања својих сазнања правосудним институцијама (12.10.2016.г.) Мирко Велимировић деловао у складу са њиховим инструкцијама,
• да Мирко Велимировић није пријавио Бранку Милић као извршиоца кривичног дела које се гони по службеној дужности“,

а што доказују и:

– Писана Изјава Мирка Велимировића пред Основним судом у Новом Пазару OV I 526/2017 од 16.1.2017.г.
– Писана Изјава Чуровић Александра пред јавним бележником Вујић Ненадом, Владе Јовановића бр.7, Шабац број УОП – II: 4218-2017 од 12.06.2017.г. ,
– Писана Изјава Драгана Кекића пред Вишим судом у Подгорици од 21.6.2018.г.

6. Из Обавештења достављених Марији Распоповић, специјалној тужитељки СДТ у пр. Кт-С.137/17 од стране Специјалног полицијског оделења, произилази да су у односу на мене, одговарајуће полицијске мере и радње предузимали само службеници УП-Специјалног полицијског оделења, Вукосав Јовановић и Радован Радиновић, и то лишење слободе и вршења радњи претреса хотелске собе у хостелу “Инфо” у Подгорици, док су остали службеници Специјалног полицијског оделења Драган Радоњић, Владан Лазовић, Дејан Гилић, Петар Шћепановиић, Дарко Пантовић и Марко Радуловић, САМО ПОТПИСНИЦИ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ Ку.бр.679/16 од 16.10.2016.г. против мене, па се поставља питање ко је кривичну пријаву саставио и написао пре него што ју је овим полицијским службеницима ставио на потпис!?

Вукосав Јовановић у својој изјави наводи да га је дана 15.10.2016.г. око 18:00 часова позвао руководилац СПО Драган Радоњић који му је саопштио да је потребно да дође у просторије СПО, где му је по његовом доласку наложио да са колегом Радованом Радиновићем врши обилазак града у очекивању конкретног задатка. Негде око поноћи, док је трајао обилазак града, од руководиоца Радоњића добили су нови задатак по коме је требало да у хостелу „Инфо” у Подгорици, лише слободе четири лица, чије личне податке им је руководилац саопштио у телефонском разговору, а све ово је требало извршити по упутству СДТ Саше Чађеновића, те да су он и колега поступали по упутству руководиоца Драгана Радоњића који им је пренео инструкције специјалног тужиоца Саше Чађеновића и у погледау правне квалификације кривичног дела и у погледу притворског основа.

Овде је важно нагласити да је СДТ Саша Чађеновић 15.10.2016.г. у 23:47 часова поднео усмени захтев Вишем суду у Подгорици да донесе Наредбу и претресу.

Поступајући по овом захтеву, Виши суд у Подгорици 16.10.2016.г. у 00:20 часова, у пр.Крис.бр.67/16 доноси Наредбу о претресу која се темељи на сумњи која није конкретна и заснована на подацима, која је тек претпоставка да ће се претресањем собе коју користе Бранка Милић, Драган Максић, Србољуб Ђондовић (?) и Милан Душић, у хостелу “Инфо“, Братства и јединства у Подгорици, пронаћи предмети важни за кривични поступак или трагови кривичних дела стварање криминалне организације из чл.401а КЗЦГ и недозвољено држање оружја и експлозивних материја из чл.403 ст.3 у вези ст.2 КЗЦГ. Ова наредба је такође необразложена.

Ти предмети и трагови код мене и наведених лица нису нађени, како сведоче Радосав Радиновић и Вукосав Јовановић, па се поставља питање:

• Ако су наведена службена лица око поноћи 15.10.2016.г. од руководиоца Радоњића добили нови задатак по коме је требало да у хостелу „Инфо” у Подгорици, лише слободе четири лица, чему онда наредба о претресу?
• На темељу чега је је зашто сам привођена у ЦБ Подгорица када нису нађени предмети важни за кривични поступак или трагови кривичних дела стварање криминалне организације из чл.401а КЗЦГ и недозвољено држање оружја и експлозивних материја из чл.403 ст.3 у вези ст.2 КЗЦГ?
• Како је, на темељу којих материјалних доказа, 16.10.2016.г. у 00:30 часова МУП Црне Горе -Управа полиције – Сектор криминалистичке полиције, донео Службену забиљешку о лишењу слободе Бранке Милић, бр.1549/2016 по чл.264 ст.1.ЗКП-а Црне Горе и чл.175 ст.1 тачка 1 и 3 ЗКП-а Црне Горе, која се сада темељи на основаној сумњи као највишем степену сумње, да је ова овде Бранка Милић извршила кривично дело стварање криминалне организације из чл. 401а КЗЦГ, али не и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из чл.403 ст.3 у вези ст.2 КЗЦГ, при чему је од стране МУП Црне Горе-Управа полиције – Сектор криминалистичке полиције, поступљено у целости супротно чл.5 ЗКП Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: