Миленијум и по робије Србима
Нешто мање од 10 година након што је први пут поменуо ту могућност, председник Републике Српске Милорад Додик коначно је расписао референдум, али не онај о независности, већ о раду правосудних институција БиХ.
Одлуку је на његов предлог усвојила Народна скупштина Републике Српске, што је као бомба одјекнуло на политичкој сцени БиХ, али и региона. Странци су Бањалуци запретили санкцијама, а понеки бошњачки политичар и новим ратом. И док се реакције не стишавају, у други план падају разлози због којих је прича о референдуму уопште и покренута.
Истина, још увек је нејасно какве ће последице тај референдум произвести, ако се уопште и одржи. Јер, ако се грађани већински изјасне да не прихватају примену закона о Суду БиХ и Тужилаштву БиХ на територији Српске, велико је питање како ће се технички спровести воља народа.
Ових дана може се чути да је референдум само пуко политикантство, спин и подвала коју Додик користи да би скренуо пажњу с великих економских проблема у којима се Српска налази, што је у великој мери истинита тврдња.
Међутим, такође је неспорни факт да је рад правосудних органа у Сарајеву, у најмању руку, проблематичан. Због тога највише негодују српске жртве ратних злочина.
Правосуђе БиХ надлежно је за процесуирање најтежих ратних злочина које није обрадио Хашки трибунал, а резултати су у протеклих 10 година за српску страну су катастрофални.
Наиме, према подацима до којих су дошле „Вести“, откако ове институције постоје, донето је 95 осуђујућих пресуда за оптуженике српске националности. Срби су за те злочине над Бошњацима, и делом Хрватима, осуђени на укупно 1.504 године затвора.
Можда овај податак, из угла Срба, и не би био проблематичан, да у исто време није осуђено само 28 Бошњака и 18 Хрвата који су за своја злодела добили укупно 412 година робије.
У питању је сува статистика која показује колико је приступ правосуђа БиХ селективан. Када се детаљније уђе у структуру пресуда, долази се до запањујућих детаља. На пример, за кривично дело геноцида, процесуирано је 38 Срба, а осуђено 12, док за то дело није био оптужени ниједан Бошњак или Хрват. Даље, за кривично дело злочин против човечности, поступак се водио против 167 Срба, а 64 их је осуђено. За исто дело није осуђен ниједан Бошњак, а поступак се водио само против тројице.
– Испада да су само Срби чинили најтежа кривична дела ратних злочина. Правосуђе БиХ је узело себи за право да пише историју. Већ 10 година Суд и Тужилаштво БиХ контролише бошњачка политика, што се види у контакту са колегама. У тим институцијама владају неповерење, па чак и мржња, а веома често се дешавало да судским већем које суди Србину председава бошњачки судија – каже бивши високопозиционирани функционер у једној од две државне правосудне институције.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
