Милатовић вратио Закон о унутрашњим пословима: За реформу полиције, али кроз уставан и европски усклађен закон
1 min read
Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе
Предсједник државе Јаков Милатовић поручио је да враћањем Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима на поновно одлучивање, омогућава предлагачу закона да отклони наведене нормативне недостатке и Скупштини Црне Горе предложи закон који ће бити у пуном сагласју са Уставом и европским стандардима.
Како је саопштено из Кабинета Предсједника, Милатовић је вратио је на поновно одлучивање Закон о измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима, који је донијела Скупштина Црне Горе 28. сазива на Другој сједници Првог редовног (прољећњег) засиједања 6. марта.
У наставку интегрално образложење које је упућено Скупштини:
„Наглашавам да у потпуности разумијем и снажно подржавам потребу да се предметним законом обезбиједе нормативне претпоставке за кадровско унапрјеђење полицијског система. Такође, подржавам напоре усмјерене на одлучно ‘чишћење’ службе од појединаца који својим дјелованјем нарушавају интегритет полицијске професије и опструирају борбу против криминала. Борба за професионалну и часну полицију је најважнији предуслов за ефикасно функционисање полицијске службе, али и темељ стабилности цјелокупне државе. Чињеница да је за вријеме бившег режима дошло до криминализације дијела безбједносног сектора додатно нас обавезује да пажљиво бирамо законске механизме за унапрјеђење система, поштујући Устав Црне Горе и демократске стандарде који важе у државама ЕУ.
С тим у вези, након сагледавања садржине усвојеног закона, као и бројних примједби изнијетих од стране Европске комисије, Удружења правника Црне Горе и релевантних невладиних организација (МАНС, Институт алтернатива, ХРА итд.), моја је дужност да укажем на проблематичност појединих норми:
Неусклађеност са правном тековином ЕУ
Одредбе усвојеног закона нису уподобљене са ЕУ Општом уредбом о заштити података (ГДПР) и ЕУ Директивом о спровођењу закона (ЛЕД), што је званично констатовано од стране Европске комисије. Иако ЕК оставља могућност накнадног усклађивања до затварања преговора, са аспекта интереса црногорских грађана и заштите њихових основних права, од круцијалне је важности да се законски оквир у овој осјетљивој области одмах хармонизује са највишим европским стандардима, а не да се тај процес одлаже без навођења јасних разлога због којих се то чини.
Неусклађеност са Уставом у дијелу права на одбрану и претпоставке невиности
Увођење ‘безбједносне сметње’, као директног основа за отказ или трајни губитак полицијског звања и полицијских овлашћења, без спровођења дисциплинског поступка, представља административну арбитрарност у којој се ограничавају Уставом загарантована права (измијењени члан 162 Закона о унутрашњих пословима). Наиме, полицијском службенику се ускраћује право да се упозна са разлозима за утврђивање безбједносне сметње и да се о истој изјасни, чиме се обесмишљава заштита пред Државном комисијом за жалбе и надлежним судовима, а иста своди искључиво на могућност оспоравања одлуке у дијелу процесних разлога.
У том контексту, подсјећам да члан 25 став 3 Устава Црне Горе јасно прописује да се право на одбрану и претпоставка невиности не могу ограничити, чак ни у условима ратног или ванредног стања. Такође, указујем да је одредбом члана 35 Устава утврђено да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда, те да се одредбом члана 37 Устава свакоме јемчи право на одбрану.
Неуважавање ставова Европског суда за људска права
Европски суд за људска права (нпр. у предмету Фазлиyски против Бугарске) јасно је заузео став да безбједносни разлози не могу бити разлог за ускраћивање јасног и цјеловитог образложења и правичног поступка.
Прејудицирање кривице и штета по буџет државе
Закон предвиђа да радни однос полицијском сужбенику престаје по сили закона, поред осталих случајева, и када се утврди безбједносна сметња због доношења наредбе о спровођењу истраге или покретања кривичног поступка за одређена кривична дјела. Овакво рјешење директно суспендује улогу суда јер Комисија формирана од стране министра унутрашњих послова, својим мишљењем, “пресуђује’ полицијском службенику прије него то правоснажном пресудом, након спроведеног кривичног поступка, учини суд.
У пракси ће се неминовно поставити питање одговорности државе у случајевима када полицијски службеник на наведени начин остане без посла, а касније у кривично-судском поступку потенцијално докаже своју невиност. Оваква рјешења ће неизбјежно довести до високих одштетних захтјева који ће пасти на терет свих грађана Црне Горе.
Контрадикторност рјешења и слабљење интегритета МУП-а
Упитна је и одредба усвојеног закона која омогућава да службеник, којем је утврђена безбједносна сметња након што трајно изгуби полицијско звање, може да буде распоређен у Министарству унутрашњих послова на другим пословима, осим на пословима безбједносног надзора и безбједносне заштите МУП-а (члан 143б Закона о унутрашњих пословима који се додаје усвојеним измјенама).
Наиме, ако је за лице са сигурношћу утврђено да остварује контакт са криминалним структурама, оно је недостојно за рад у било којем државном органу, а нарочито у МУП-у, независно од врсте послова. Интегритет државног службеника није категорија која треба да буде везана искључиво за полицијску службу, већ и за све друге запослене унутар јавног сектора.
Проблематична ретроактивност
Примјена нових, строжијих правила на дисциплинске поступке који су започети по старом закону директно угрожава принцип правне сигурности и упитан је са аспекта члана 147 Устава Црне Горе који забрањује повратно дејство закона и другог прописа. Иако Устав допушта повратно дејство, када је то у јавном интересу, искључење вођења дисциплинског поступка и увођење потпуно новог основа за престанак радног односа, након што је поступак већ отпочео, супротан је духу цитираног члана Устава.
Изостанак инклузивног приступа у припреми закона
Сматрам да у конкретном случају нису били испуњени услови за неодржавање јавне расправе, прописани чланом 52 став 2 Закона о државној управи. Образложење о постојању ‘ванредних и хитних околности’ демантовано је чињеницом да је Предлог закона у скупштинској процедури био скоро три мјесеца (од 17. децембра 2025. године). Да је хитност заиста постојала, акт би био усвојен непосредно по подношењу.
Ускраћивањем права стручној јавности и грађанима да дају предлоге и коментаре, нарушен је демократски принцип инклузивности. Неоправдано је да доносиоци одлука игноришу аргументе сопствених грађана и релевантних стручњака у овој области.
Враћањем овог закона на поновно одлучивање, омогућавам предлагачу закона да отклони наведене нормативне недостатке и Скупштини Црне Горе предложи закон који ће бити у пуном сагласју са Уставом и европским стандардима.
Са изнијетих разлога, сматрам да је потребно да се Скупштина Црне Горе поново одреди према предметном закону.“
