Милатовић: Ми одлучујемо какву Црну Гору градимо
Са прес конференције, Фото: Канцеларија за односе с јавношћу Предсједника Црне Горе
Црна Гора не може напријед ако стално гледа уназад. Не може постати богатија, праведнија и уређенија ако енергију друштва трошимо на бескрајно пребројавање “наших” и “њихових”, на на(д)метање идентитета и на стално доказивање ко има веће право на државу, поручује предсједник Милатовић.
Ауторски текст предсједника Милатовића преносимо интегрално:
Црна Гора не може напријед ни потпуним игнорисањем ових тема. Стога је вријеме да прихватимо чињенице: ова држава није, нити ће икада више бити друштво у коме се преговара између супротстављених страна, већ кућа у којој заједно и самостално градимо договоре. Држава се не гради на сталној мобилизацији против некога, него на заједничком договору за нешто.
Кључни договор на којем треба да почива ово друштво је богатија и праведнија Црна Гора. То конкретно значи: мјерљиви резултати, веће плате које прате продуктивност, стабилне цијене, сигурна радна мјеста, квалитетно здравство, образовање које отвара шансе и правосуђе које једнако штити сваког човјека. То је суштина државе као матице, а предуслов такве Црне Горе је њен грађански карактер.
Грађанска, не на папиру, резолуцијама и у произвољним тумачењима, већ у својој суштини и темељима. Грађанска Црна Гора у којој је човјек важнији од етикете, грађанин важнији од припадности, а институција важнија од партије. У грађанској држави нико не мора да се одриче идентитета и нико не смије да буде талац идентитетске политике.
Грађански карактер Црне Горе не значи брисање идентитета. Напротив. Грађанска Црна Гора штити идентитете тиме што штити сваког човјека и сваку заједницу.
Она гарантује право да будеш оно што јеси, али не допушта да било ко буде мање вриједан зато што је другачији. Грађанска држава не пита “чији си”, него “шта знаш”, “како радиш”, “поштујеш ли закон”, “да ли си човјек”.
Проблем је што смо, као друштво, пречесто пристајали да се најважније теме гурају у страну, а да се у први план стално враћају оне које дијеле. Битно је да знамо ко смо и одакле долазимо, али је још битније да знамо куда идемо. Умјесто да се такмичимо ко ће повећати продуктивност, уредити судове и учинити државу ефикасном, ми се такмичимо у “одбрани” идентитета. Тако је политика у Црној Гори престала да буде такмичење у рјешењима и постала такмичење у симболима. То је стара политика која нас је и довела до тога да вријеме трошимо на оно што нас дијели умјесто на теме које побољшавају животни стандард, квалитет живота и доносе правду за сваког човјека.
Кад се јавни живот сведе на симболе умјесто на резултате држава стоји у мјесту, а свако од нас плаћа свој рачун у продавници, рачуне који стижу прије плате, кроз чекање на преглед, кроз лијек који је “на листи” али није доступан, кроз чињеницу да се до посла тешко долази знањем, али много лакше преко везе и уз партијску књижицу.
Грађанска држава није вјештачка творевина без сентимента, већ израз патриотизма и свијести да је баш такав карактер срж њене стабилности и просперитета. Грађанска држава је најјача заштита и већине и мањина. Она не тражи да ико буде “мање свој”, него тражи да нико не буде “више државни” од другога.
Зато ми је посебно важно да охрабримо ону тиху, али огромну већину грађана који, упркос политичким провокацијама, граде свакодневицу без подјела; који знају да се човјек не мјери тиме како се изјашњава, него како ради и какав је према другима; и да је “матица” сваког грађанина Црна Гора, као држава у којој живи, ради и гради будућност.
Сваки групни идентитет има двије димензије: зидове који нас дијеле од других и огледала да уочимо вриједности које дијелимо међу собом. Вријеме је да се у Црној Гори сви погледамо у огледало.
Зато је мој позив једноставан: да се вратимо ономе што мијења живот – поштењу, економији, правди, раду и знању. Да престанемо да мјеримо патриотизам симболима и заставама, већ да га мјеримо резултатима, јер колико радимо за себе толико доприносимо држави, колико је већа плата, колико је боља школа, колико је сигурнија улица, колико је мање корупције.
Успјех Црне Горе неће се мјерити тиме ко је кога надгласао у идентитетској расправи, већ тиме да ли људи овдје желе да остану, да ли се враћају и да ли могу да планирају живот.
Грађанска Црна Гора је предуслов развоја. Европска Црна Гора је посао који се ради сваки дан.
jao sto covjek laze, ma ti i spajke ste instalirani i placeni od stranaca koji su vas i obucili za izdajnicki i poidanicki posao
Ви се само сагласити са оним што вам поруче Сокол, Кос, Урсула и Пицула. У суштини се и не питате ништа. Тако да ће бити како они нареде.
Народ ионако се не пита ништа, сем што гласа. И то гласање је само формално. Чисто да газде прикажу неку демократију.
Ihajjj! Beste deco s prozora!
Bebane ajde ne sprdaj se sa nama…hahahahhaha…mi smo mudo od ovce sto bi rekao MILO(JKO) to mu je jedino tacno.
Ти и теби слични би да је градите по упутствима из западних амбасада и Сатлера. Не гради се здраво друштво на болесном народу ( Монтенигринима ). Тридесети пет година тј од ’45 покушава се народ који је стварао ,бранио и одбранио ЦГ да се асимилује и наћера да буду оно што није ни поријеклом ни жељом . Под Ћопавим ај да кажемо да се морало јер комунизам је био раван нацизму. За вријеме рата су Срби клани,убијани злостављани. После рата ћерани на Голи оток. Промјенама ’89 ништа није промијењено а крајем 90 тих је Мило још горе се понашао према Србима јер је идеологију Србства продао за несметан шверц цигара,дроге. Ни данас није много боље. Привидно нас има у власти али суштински ништа није учињено да се Срби осјећају поштовано. Језик није службени ,застава није службена. Они који су побегли од Миловог терора сада долазе као странци иако плаћају порез имају родитеље ,браћу. кумове. Милатовићу нема помирења и прављење државе на мржњи а то ви Монтенигрини радите
E sve ces se ti pitat.Ovo je Crna Gora ,gradjanska a ne veljesmrdija.Evo vidim da vas je Milo sve skupio kod nas ono kad je bila bjezanija a kome se ne svidja samo se vrne u svoju vukojebinu i rijesen problem.
Како створити грађанску ЦГ,ако од некада 100% Срба у ЦГ,сада имамо ЊегошевеЦрногорце/Србе,монтенегрине,хрвате,бошњаке. За монтенегрине знамо да су у ЦГ,незнамо само оклен им име монтенегрини.
Али,оклен хрвати и бошњаци у ЦГ,још нико неможе утврдити?
Хрвати,бошњаци,албанци не желе да се зову грађани.
Но истичу своју нацију у првом плану.
To „Montenegrini“ste izmislili vi posrbice kao samo da ne budemo Crnogorci.A ti ili si senilan pa ne pamtis da odje nikad nije zivjelo100% Srba .Vi ste se pojavili posle ratova od 92 godine dje ste sve zakuvali pa vas niko nije htio.