• Насловна
• Политика
• Топ 0

Милатовић и Ботуњани: Да ли је горе имати фаст фуд у згради или колектор у комшилуку?

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Милатовић, Фото: Канцеларија за односе са јавношћу предсједника Црне Горе

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић наставља са жестоким критикама на рачун Милана Кнежевића и Демократског фронта, оптужујући их да контролишу Владу и да својим политичким утицајем могу зауставити изградњу колектора у Ботуну – ако то заиста желе.

„Ако је Милан Кнежевић истиски против изградње колектора у Ботуну, зашто не искористи ту своју моћ? Нека одговори Ботуњанима зашто уместо патетичних говора не уради нешто у оквиру институција које контролише?“, поручио је Милатовић.

У исто вријеме када оштро критикује отпор грађана Ботуна, који не желе колектор у свом насељу – Милатовић енергично брани право својих комшија да се побуне против отварања ресторана брзе хране на Булевару револуције, у згради у којој и он живи.

Док Ботуњани износе примједбе на загађење, непријатне мирисе, угрожен квалитет живота и ризике за животну средину – предсједник индиректно њихове аргументе назива „патетиком“ и политичком манипулацијом. Евидентно је да се Ботуњани слажу са предсједником ДНП-а Миланом Кнежевићем, те је неукусно – независно од политичких разлика, тако грубо одбацивати аргументацију која је очигледно прихваћена и жива међу Ботуњанима.

Поготово је то неукусно када додате чињеницу да у ситуацији када се станари зграде у којој он станује противе отварању ресторана брзе хране, Милатовић одједном брани право грађана да се побуне, оптужује власника локала за притиске и позива на заштиту животне заједнице.

У једном случају – грађани су „заведени“, „политички коришћени“ и „у заблуди“.
У другом – грађани су жртве, а Милатовић и његова породица у средишту легитимне одбране приватног простора.

То је управо она врста двоструких аршина која урушава повјерење у државне институције и открива колико се интереси обичних људи бирају селективно – зависно од тога ко у њиховој причи учествује.

Управо тај образац понашања уједно је и најјача потврда да политичка елита у Црној Гори још није искорачила из старе матрице владања – матрице у којој су приоритети дефинисани личним комодитетом, а не јавним интересом.

Посебан примјер да се ствари раде онако како појединцима одговара, а не како је институционално исправно, види се и у томе што се са званичног мејла предсједника државе шаљу саопштења такозване „прве даме“, иако Црна Гора нема ни уставом ни законом дефинисану функцију прве даме. То показује да се државни ресурси користе по мјери личних потреба и приватних улога, а не у складу с реалним овлашћењима и институционалним оквиром.

Као што се у сваком систему који жели да буде озбиљан мора поштовати глас грађана, тако се и Ботуњанима мора одговорити – не игнорисањем, не омаловажавањем, већ озбиљним приступом њиховим страховањима, емоцијама и увјерењима. Уколико су, по процјени стручњака, заиста у криву, онда је обавеза власти да одрасло и одговорно уложи труд да им то објасни, да кроз транспарентност и аргументе отклони сумње. Не може бити да је, по мјерилима институција, већи проблем имати ресторан брзе хране у згради, него колектор у насељу. И једни и други грађани заслужују исти ниво поштовања, али се у пракси види да реакција власти зависи не од реалних аргумената – већ од тога чији је интерес директно дотакнут.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: