ИН4С

ИН4С портал

Миланковићева временска капија

1 min read
Иако је, после завршених студија и промовисања у доктора техничких наука, стекао углед афирмисаног грађевинског стручњака и проналазача, Миланковић 1909. године, попут бројних српских интелектуалаца из расејања, ношен дубоким патриотизмом, напушта удобан живот, успјешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу и долази у Београд за професора Филозофског факултета.

Изложба о Милутину Миланковићу (Фото: Ненад Неговановић)

Изложба „Миланковићева временска капија” о једном од највећих српских научника, Милутину Миланковићу, отворена је у холу Народне банке Србије.

У оквиру обиљежавања Миланковићевих јубилеја, 140 година од рођења и 110 година од доласка на Универзитет у Београду, изложбу организују Удружење Милутин Миланковић и НБС под покровитељством Министарства културе и информисања Србије, преноси Танјуг.

Поставка садржи, између осталог, архивски материјал из области којима се познати научник бавио, као и личне ствари, фотографије, преписке са свјетским научницима…

Изложба почиње приказом ледених доба на нашим просторима, а потом хронолошки приказује период од доласка Милутинових предака у једној од српских сеоба, школовање у Даљу, Осијеку и Бечу, грађевинску активност у Бечу, саопштено је из НБС.

Фото: Ненад Неговановић

Посјетиоци могу да се упознају и са Миланковићевим радом на Универзитету и Академији у Београду, његовим боравком у интернацији у Будимпешти, учешћем на православном конгресу у Цариграду 1923. године, као и са његовом богатом грађевинском активношћу у Србији и Југославији.

Представљен је архивски материјал из области у којима су осликане Миланковићеве научне мисли, од којих се неки први пут појављује у јавности, а посебну вриједност имају материјали прикупљени у Умјетничко-историјском музеју у Бечу и Архиву Мађарске академије наука у Будимпешти.

Иако је, после завршених студија и промовисања у доктора техничких наука, стекао углед афирмисаног грађевинског стручњака и проналазача, Миланковић 1909. године, попут бројних српских интелектуалаца из расејања, ношен дубоким патриотизмом, напушта удобан живот, успјешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу и долази у Београд за професора Филозофског факултета.

Врхунац свог стваралачког рада доживио је радећи и живећи 50 година у Београду.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *