Микић: Пројектом централног заказивања у здравству Влада опет заказала

Пројекат електронског заказивања прегледа је још један у низу излета неспособне владе ДПС-а која сада грчевито хоће да поправља оно што је деценијама запуштано, нагласио је извршни директор Грађанског покрета УРА, Зоран Микић.

„Ако вам је кућа трошна толико да пријети да ће се сваког часа обрушити јер у њу није улагано готово три деценије, онда куповина рачунара као мјера за спас у таквој ситуацији дјелује сулудо. Сулудо, једнако колико и нови пројекат Министарства здравља ове крње Владе,“ истакао је Микић.

Он наводи „да нијесу размотрени сви аспекти таквог пројекта нити је спроведена јавна или стручна расправа и да недоумице, контрааргументи и отпори љекара говоре о брзоплетости и једностраним потезима Министарства здравља“.

Осим тога пројектом ће се онемогућити права пацијената прописана законима, и додатно продубути јаз и нетрпељивост између љекара и пацијената, тврди Микић.

„Тражимо одговоре од ресорног министарства на основу које одлуке, уредбе или подзаконског акта је почео да се примјењује овај пројекат? Да ли се оваквим пројектом крше одредбе Закона о здравственој заштити и Закона о правима пацијената, прије свега члан 11 Закона о здравственој заштити? Све то због тога што се новим рјешењима онемогућава да пацијент бира специјалисту или субспецијалисту код којег ће обавити преглед већ то умјесто њега чини програмски софтвер на основу слободних термина, а такође се ограничава право пацијената на друго стручно мишљење. Једини начн за пацијента да дође до другог стручног мишљења и промијени љекара јесте подношењем писаног захтјева што ствара простор за непријатне ситуације и за љекаре и за пацијенте,“ напомиње извршни директор УРА-е.

Микић истиче да „има разумијевање за потребу да се растерети Клинички центар као најоптерећенија здравствена установа, али се пита на који начин ће се валоризовати опште болнице у градовима када у већини њих не постоје адекватни услови и опрема, а у појединим болницама ни довољан број љекарског кадра“.

„Како ће се заштити болнице у мањим градовима као нпр. болница на Цетињу гдје су на појединим одељењима, попут гинекологије и ОРЛ, долазили пацијенти из других градова, а то ће сада бити онемогућено и довешће у питање опстанак тих одељења? Остаје нејасно и на који начин ће пацијенти остваривати здравствену заштиту ван мјеста пребивалишта, с обзиром на то да значајан број грађана, нарочито у току љетње сезоне, због радног ангажмана живи у другим општинама.“

Микић тврди да ће овај пројекат завршити као и пројекат централног заказивања у Клиничком центру који је представљен у октобру 2013. а који није никад заживио нити је смањио листе чекања и гужве у Клиничком центру.

Он је напоменуо да ресорно министарство прије свега треба да обезбиједи улагања у недостајућу и застарјелу медицинску опрему, побољша услове рада, повећа зараде у здравственом сектору као и број љекара на свим здравственим нивоима да би се тек тада могао имплементирати пројекат електронског заказивања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: