• Култура

Микеланђело Буонароти – један од највећих умјетника ренсансе

1 min read

5 месеци ‎ ИН4С

Италијански вајар, сликар, архитекта и пјесник Микеланђело Буонароти /1475-1564/, један од највећих умјетника ренесансе, умро је на данашњи дан 1564. године.

Фото: impulsportal

Италијански вајар, сликар, архитекта и пјесник Микеланђело Буонароти /1475-1564/, један од највећих умјетника ренесансе, умро је на данашњи дан 1564. године.

У камену је клесао савршене пропорције људског тијела, његову животност и активну снагу, драматичну интензивност мисли и осјећања.

У Сикстинској капели у Ватикану осликао је призоре из Старог завјета, укључујући огромни “Страшни суд”, величанствена дјела пластичне снаге и простудираних покрета.

Саградио је Лоренцову библиотеку у Фиренци, у Риму је пројектовао трг Кампидољо, довршио најљепшу ренесансну палату Фарнезе и наставио рад на цркви Светог Петра.

Написао је знатан број стихова мисаоног садржаја и страсног израза. Дјела: скулптуре “Давид”, “Мојсије”, “Робови”, “Јутро”, “Вече”, “Дан”, “Ноћ”, “Пијета”.

На самом почетку своје каријере Микеланђело Буонароти исклесао је, сада изгубљену, статуу Купидона, у старогрчком стилу.

Био је изузетно избирљив када је у питању мермер којим је радио скулптуре, али је за израду “Давида” искористио мермерну плочу коју су остали вајари сматрали неупотребљивом.

Током каријере дуже од 70 година стекао је митску славу, као један од истакнутих људи ренесансе у Европи, а дивили су му се и многи краљеви и папе.

Микеланђело је радио за девет римских папа, почев од Јулија Другог. Посао који је обавио за Ватикан био је огроман и обухватао је све, од прављења украсне дугмади за папски кревет, до осликавања Сикстинске капеле, које је трајало четири напорне године.

Његова сарадња са папама није увијек била пријатна. Са папом Јулијем није био у добрим односима, а једном је провео три године радећи на мермерној фасади за папу Лава Десетог, да би овај отказао пројекат…

Ипак, папа Павле Трећи бранио га је од црквених званичника који су сматрали да је његов рад “Страшни суд” непристојан, због нагих људи на слици.

Микеланђело је ријетко потписивао своје радове и није оставио формалне аутопортрете, али је повремено у својим дјелима сакривао стилизоване представе свога лика. Најпознатији такав примјер налази се на “Страшном суду”, гдје Свети Вартоломеј држи комад коже, чије лице изгледа као да је умјетник сам себе приказао.

Скулптуре су, ипак, биле Микеланђелова највећа љубав, па је тако наставио да их ствара у свом кућном студију до самог краја.

(Извор: Срна)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: