ИН4С

ИН4С портал

Михољски збор: Изгледа да је Митрополија на чијим темељима се успоставила модерна Црна Гора има мања права од хрватске мањине у Црној Гори

1 min read

Printskrin

Михољски збор обратио се јавности поводом тенденциозног и злонамјерног наслова Ине Фелкер у Макспортал.хр, а који је у домаћим медијима пренио портал АнтенаМ у Црној Гори.

Они су се огласили поводом текста који је изашао у хрватским медијима гдје оштро нападају Српску православну цркву. Из Михољског збора наводе да могу да примијете да Ина Фелкер дубоко задире у унутрашња питања друге државе и градских власти, наново отварајући питања угрожености хрватске националне мањине у Црној Гори.

„Позвани њеним наводима ћемо говорити нешто више о правима управо ове „угрожене мањине ,“која броји 5.151 грађанина што је 0.71 % становништва у Црној Гори по задњем попису, док у стварности у Боки држе примат у готово свим сегментима живота. Лако је провјерљиво да хрватске Нво које су умрежене са хрватском државом за своје потребе из градског буџета за невладин сектор добијају 75% од укупних средстава издвојених за финансирање Нво сектора, за промоцију своје вјере ,културе ,традиције итд… Недавно је на „инсистирање добрих хрватских комшија“ држава Црна Гора донијела сулуду одлуку о поклањању суседној држави Дома културе у Дољњој Ластви ,гдје већински живи хрватска мањина. Нагласићемо да један огроман дио буџета општине Тиват ,одлази управо на инфраструктурне и капиталне пројекте у поменутој мјесној заједници у којој се у овом моменту гради за потребе Хрвата, најновији вртић“, казали су из Михољског збора.

Они додају да се могу лако пронаћи подаци о запосленима „угрожене мањине“, чијом провјером би се лако дало утврдити несразмјере у корист „угрожених“, што говори да штиво које је написала Ина Фелкер није рађено на бази реалних и релевантних провјера и информација.

„Такође могу се лако пронаћи подаци о запосленима „угрожене мањине „,чијом провјером би се лако дало утврдити несразмјере у корист „угрожених“, што говори да штиво које је написала Ина Фелкер није рађено на бази реалних и релевантних провјера и информација. Прије би се рекло да сам текст има везе са пропагандом коју у зависности од историјских момената, спроводе уз помоћ католичког клира, Аустроугарска царевина крајем 19. и почетком 20. вијека, усташко-нацистичка творевина позната као НДХ 40′-тих година прошлог вијека и садашња Хрватска“, казали су они.

Додаје да су у протеклом вијеку све наведене државе су покушале на неки начин да доминирају Боком Которском, никада до краја успјешно.

„Јасно нам је да Ини као и Хрватској држави сметају цркве ,али они морају разумјети да се цркве не граде тек реда ради ,него искључиво због пораста православних вјерника, чији се број након пада комунизма увећао многоструко. Шта је то што нам хрватски портали поручују? Ријеч је наравно о замјени теза, када се тешки злочинац представља у најлепшем свјетлу ,а жртва у најгорем могућем. На жалост Ине Фелкер ,наше организације постоје између осталог да би пратиле историјске аспекте које су довеле до великог страдања српског народа кроз историју , како нам се националне трагедије не би понављале више пута као што се то већ догађало у 20. вијеку“, казали су они.

Наводе и да кроз призму њеног писанија могу закључити ослон на идеологију надбискупа врхбосанског Јосипа Штадлера као и вође језуита у Босни, Антон Пунтигам, који је био генералперфект и предавао као професор гимназије у Травнику од 1895. године, покушавајући ученицима усади мржњу ка СПЦ и српском народу.

„У поменутој установи се школовало више усташких првака, међу којима и Анте Павелић . Школа као и А.Пунтагам је имао пуно поверење и неограничену подршку бечког двора. Основни циљ је био уништити Српску Православну Цркву ,умањити њен утицај у српском народу и Ватикану отворити врата за католичење преосталих православаца. Више историјских докумената и догађаја иде у прилог нашој тврдњи ,посебно она наредба из доба Ндх ,у којој трећину Срба треба убити, трећину покатоличити ,а трећину протерати. Ова наредба Гвида Кватерника је спроведена у дело у потпуности крајем 90’тих. Хрватска и данас слави прогон српског народа у акцији Олуја. Оно што индикативно потврђује да реч о вековима понављаној пропаганди су заправо два пасуса на самом крају овог слабашног покушаја „бриге за Црну Гору “ и њен грађански и Еу пут Ине Фелкер“, јасни су они.

Они су цитирали хрватску новинарку да „интерес Хрватске није да СПЦ у Црној Гори гради цркве на мјестима гдје су некад стајале хрватске поморске школе, ни да се Тиват претвори у православни Дизниленд уз благослов Министра одбране.

„Ако СПЦ може водити политику – може и Хрватска. Ако СПЦ има пројекат – морала би га имати и хрватска држава. И ако СПЦ рачуна на лојалност Срба преко границе – Хрватска мора рачунати на лојалност властите културе и властите историје. Јер ако се то препусти другима – неће имати што чувати, осим празних декларација и затворених конзулата.

“ Изгледа да је митрополија на чијим темељима се успоставила модерна Црна Гора има мања права од хрватске мањине у Црној Гори . Овај бахати и дрзак наступ хрватске новинарке ,само недељу дана након усташког дивљања у Загребу на концерту Томпсона на којем се из грла ,пола милиона тек стасалих усташоидних нараштаја могао чути злокобни поклич „За дом-спремни“ нам доста тога говори. Ускоро ће грађани Тивта бити у прилици да јавно и бесплатно на главном градском шеталишту Пине, погледају документарне филмове о Јасеновцу и Лори где су наши сународници касапљени од ових и оваквих „демократичних“ садиста. Можда оног момента, када прихвате да је њихов народ чинио монструозне злочине над нашим ,промијене наратив . До тада нам искључиво остаје да се против оваквих насртаја боримо истином. За крај остављамо речи којима је велики српски песник Јован Дучић описао Хрвате. „Хрвати су најхрабрији народ на свету . Не зато што се ничега не плаше ,него зато што се ничега не стиде“, закључили су из Михољског збора.

Поглед.ме

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

<
     

Слични текстови

3 thoughts on “Михољски збор: Изгледа да је Митрополија на чијим темељима се успоставила модерна Црна Гора има мања права од хрватске мањине у Црној Гори

  1. Ко на брдо, ак' и мало, стоји више види но онај под брдом каже:

    Sestro, jel ovo ti nama dajes uputstva kako treba da delamo.
    Ili smo, po tebi, ovo vec sve postigli, onda ti se usta pozlatila.

  2. NAJGORA UVREDA PREVARA I LAZ JE DA OVO SADA SE NAZIVA CRNOM GOROM. SJECAMO SE I CRNE GORE I CRNOGORACA A OVO SADA NI PO CEMU NE LICI NA CRNU GORU BAS NI PO CEMU NIKAKVE SLICNOSTI …PREDIZBORNI JAKOV S PREDSEDNIKOM SADASNJIM CRNE GORE MNOGO SLICNOSTI VISE IMA NO CRNA GORA S TERITORIJOM KOJU UN PRIZNAJU KA CRNU GORU …OVO NI PO CEMU CRNA GORA NIJE I STRASNA UVREDA JE ZA SVE KOJI POZNAJU I POZNAVALI CRNU GORU DA OVO SE NAZIVA IMENOM SLAVNIM …JUNACKIM CASNIM …

  3. Autor: Inna Felker maxportal - Kako SPC preuzima Crnu Goru: Hrvatski Tivat pretvaraju u pravoslavni Disneyland каже:

    https://www.maxportal.hr/premium-sadrzaj/kako-spc-preuzima-crnu-goru-hrvatski-tivat-pretvaraju-u-pravoslavni-disneyland/

    Ono što je Milorad Dodik u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine, to je Srpska pravoslavna crkva u relacijama Beograda i Podgorice – prst u oko, mitra u čelo, kandilo kao sredstvo političkog djelovanja.

    Tamo gdje diplomacija stane, litija nastavi. SPC ne nastupa kao duhovna institucija, već kao agent teritorijalno-identitetskog inženjeringa. I to ne skriva – „Srpski svet“ više nije teorija zavjere, već djelatna strategija kulturne aneksije.

    U Crnoj Gori, nominalno sekularnoj republici, SPC drži glavnu riječ. I ne samo riječ – drži zemlju, drži duše, drži ministre, a i gradove poput Tivta gdje su Hrvati pred 1945. godinu bili – većina.

    Ministarstvo obrane Crne Gore, u potezu koji podsjeća na vatikanske konkordate iz srednjeg vijeka, ustupilo je četiri tisuće kvadrata državnog zemljišta Srpskoj pravoslavnoj crkvi – zemljišta koje nije pronađeno kad su se tražile škole, vrtići i igrališta za djecu. Ali, kad SPC zatraži novu bogomolju – gle čuda, parcela se otkrije kao zakopano blago.

    Od Herceg Novog do Budve – dakle, u pojasu u kojem živi gotovo 100 tisuća ljudi – postoji samo jedna bolnica. Jedna. Ali, srpskih crkava ima koliko i dana u godini, a sad će biti još jedna, monumentalna. Jer, ne liječi narod antibiotik, nego liturgija. Dok se bolesni prevoze uskim cestama do Kotora, srpski crkveni vođe grade, šire se i pišu novu povijest — onu bez Hrvata, bez Crnogoraca, bez ikoga tko nije u funkciji „duhovnog jedinstva” od Subotice do Ulcinja.

    U svemu tome, postavlja se pitanje koje bi se moglo činiti retoričkim, ali nije: zašto bi strateški najvažniji grad na crnogorskom primorju ustupao zemljište organizaciji koja ni državu ne priznaje? Koja još uvijek javno tuguje zbog crnogorske neovisnosti i čezne za povratkom u zagrljaj majčice Srbije? SPC u Crnoj Gori mijenja zemljišne knjige, mentalni sklop naroda, politički ustroj,…

    Boka kotorska, prostor povijesno prožet hrvatskim kulturnim identitetom, danas se pretvara u pozornicu duhovne i teritorijalne rekonkviste. Etnički i kulturni pejzaž se preuređuje, ne topovima, nego ikonama, ne puškama, nego parcelama. Bruxelles, dok se sve to odvija, izgovara čuvenu diplomatsku mantru: status quo je stabilnost.

    Ali, stabilnost za koga? Za SPC – da širi svoj utjecaj. Za Srbiju – da preko svoje crkve ostvaruje ono što više ne može oružjem. Za Hrvate u Boki – zaborav, asimilaciju i egzodus u tišini. Za Crnu Goru – sistemsku demontažu sekularne države. I zato, nije čudo što Crna Gora postaje bogomolja sa statusom države. Jer kad država šuti, crkva govori. I kad crkva govori – nitko više nema što da kaže.

    Sve se to odvija ne u Minsku, već samo 200 kilometara od Dubrovnika, u Boki kotorskoj, prostoru koji je jednako hrvatski kulturni zavičaj koliko i onaj u Dalmaciji, Istri, Zagorju ili Slavoniji.

    Uloga Demokrata Alekse Bečića?

    Politička su pojava kakva se rijetko viđa: počeli su kao nasljednici prozapadne opcije, liberalna frakcija za one koji su smatrali da su i Milo i Amfilohije previše. Završili su – u službi mantije. To se zove politička transfiguracija – od reformista do rekvizitera litijskog procesa.

    Jer danas, Demokrate djeluju kao ekspozitura SPC-a za odnose s javnošću. Dok se službeno zaklinju u evropske vrijednosti, na terenu plešu u ritmu crkvenih zvona. Njihov politički kompas više se ne ravna prema Bruxellesu, nego prema Cetinjskom manastiru – to jest, prema njegovim korisnicima.

    Ispod tankog sloja građanskog šminkanja, skriva se klasična velikosrpska matrica, samo s mlađim i pristojnijim licima. Nova generacija klerikalnih činovnika. U kravati. S parolom “Europa, da – Crna Gora, možda”. Njihova je politika tihi savez sa SPC-om: crkva ne dira njih, oni ne diraju crkvu. A ako zatreba – dodijele joj parcelu, funkciju, status nacionalnog svetilišta.

    Najporaznije od svega je da Demokrate glume racionalni centar dok SPC provodi emocionalni inženjering nacije. Kad Joanikije ili Porfirije zatraže nešto – oni ne diskutiraju. Oni klimaju. Glasaju. Opravdavaju. Ušutkuju. Tretiraju SPC ne kao ravnopravnog društvenog aktera, nego kao nedodirljivog patrona pod čijim se skutima valja grijati da bi se preživjelo na vlasti. Zapravo, najpreciznije bi bilo reći: Demokrate su crkvi ono što je nekad bio Savez komunista vojsci – političko krilo institucije koja je stvarna vlast.

    A što to znači za Crnu Goru?

    Da su sekularizam, građansko društvo i demokracija prodani za sitne mandate i tihe blagoslove. Da u trenutku kad se trebalo jasno odrediti – jesu li za državu ili za SPC – Demokrate nisu ni trepnule. Otišli su pod skute. Da sve prođe mirno. Da se nitko ne uvrijedi. Da se ne talasa. I tako je “građanska opcija” postala rezervna brigada SPC-a.

    I zato, kad danas čujemo Demokrate kako govore o “modernoj Crnoj Gori”, valja ih pitati: je li moderna država ona u kojoj Crkva kad zatraži – dobije zemljište, zakon, vladu? Je li to država ili eparhija? Demokrate su izdali ideju Crne Gore kao građanske države i zamijenili je za kratkotrajnu političku udobnost pod skutima SPC-a.

    Interes Hrvatske nije da SPC u Crnoj Gori gradi crkve na mjestima gdje su nekad stajale hrvatske pomorske škole, ni da se Tivat pretvori u pravoslavni Disneyland uz blagoslov Ministarstva obrane. Ako SPC može voditi politiku – može i Hrvatska. Ako SPC ima projekt – morala bi ga imati i hrvatska država. I ako SPC računa na lojalnost Srba preko granice – Hrvatska mora računati na lojalnost vlastite kulture i vlastite povijesti.

    Jer ako to prepusti drugima – neće imati što čuvati, osim praznih deklaracija i zatvorenih konzulata.

    M. Marković/Thinkstock / Autor: Inna Felker

    4
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *