Мићковић: Патриоте, одабрани Срби и кукали Срби другог реда

Имали смо са једне стране слободомислеће људе а са друге оне који су подржавали политичку елиту оличену у ДПС-у и његовим партнерима а који су свој патриотизам исказивали кроз огртање и махање заставама, бахатост, умишљеност, неријетко и мржњу према другачијем. Док су Пљевља пропадала а појединци пунили сопствене рачуне, подјеле на грађане првог и другог реда омогућила је многима да лакше дођу до посла. Без намјере и жеље да било коме бројим крвна зрнца, јасно је свима да су мањине имале предност при заузимању важних јавних функција и запошљавању уопште, иако је у нашој општини српско становништво већинско.

Некадашња елита, која је осиромашила народ а обогатила своје лидере, није се опаметила ни након што је изгубила власт после три деценије. Настављена је политика подјела, говора мржње, а као праву ствар представљају покушај да причу о организованом криминалу и корупцији, потисну наводним пријетњама од велике Србије и Русије. Додуше, од креатора приватне државе ништа се друго и није очекивало јер сихронизована игра са коалиционим партнерима у рушењу изборне воље од последних парламентарних избора – само је показала сву снагу нетрпељивости према грађанима српске националности, који не могу заборавити полицијксе екипе на Васкршње јутро, забрану уласка у цркву за најрадоснији дан, ковид присиле…..Ко зна докле би ишло елитистичко испирање здрабе логике да народ није осјетио слободу и одбацио страх.

Данас након што смо уз чај од нане добили земљу која је у потпуном правном хаосу, на сцени имамо нове подјеле, које сличе матрици окорелих властодржаца. У политичким предизборним активностима постоје људи који себе сматрају одабраним Србима док су сви остали, који нису у њиховом политичком табору – кукали Срби другог реда. И по добро опробаној матрици, умјесто објашњења за многе ствари, опет у фокусу имамо причу о заставама. Невјероватно да се вјера као лични осјећај нашла на тасу нових политичких елита који мјере осјећај припадности вјери, нацији, исказујући ваљда тиме своје критеријуме за одређивање било чијег морала. Обичан човјек опет се свео на изборне темеље, гласачку машину, по матрици један запослен четири гласа.

Док Европа страхује од предстојеће зиме, несташице енергената, пада еура у односу на долар, плјевалјска енергетика по ко зна који пут спашава социјални мир и црногорску привреду. Отужно је што је у Пљевљима увијек фалило локал-патриотизма, а што се и доказало и у предизборним кампањама. Умјесто да се искаже поштовање према човјеку, идеји, поштује слободан избор, све је јасније да многи људе гледају као на дио крда а не као појединца. Нажалост, систем у коме запослење зависи од партијске инфраструктуре и могућности ухљебљења на народном новчанику, у последње двије године додатно је разори међуљудске односе а шлихтачи као искусни играчи и овог пута имали су најбољу прођу.

И брзо се заборавило на материјалну сиротињу која се нагледала неправде, истрпјела шиканирања, подјеле по различитим аршинима. Преко те вишедеценијске храбрости, човјекољубља, вјере у побједу истине, у побједу добра над злом, „зајахали су“ многи али умјесто захвалности грађани су добили надменост, умишљену вишу расу, која не преза од злоупотребе човјекових најдубљих личних осјећаја како би загребала још понегдје. Разочарани су Пљевљаци. Са правом. И сама сам једна од разочараних и управо то разочарење ме је довело у политичке воде.

Да помогнем колико сам у могућности, да укажем да је важан сваки човјек и да без слоге нема живота и будућности. Немамо право да будемо нијеми посматрачи, да своју судбину препуштамо у руке онима који дијеле људе, онима којима национализам служи као паравн за богаћање или јачање партијске инфраструктуре.

И зато, разговарајмо, будимо тим за Пљевља, без обзира на политичку припадност ујединимо се у раду ка истом циљу – да Пљевља буду општина задовољних људи, достојанствених и уједињених у економском развоју кроз привредне и туристичке потенцијале, спортске резултате, културне програме.

Идемо, људи да уједињени развијемо сировинске темеље за будућност Пљеваља . Само у покрету жеље за правдом и измирењем имаћемо добре шансе да избјегнемо пријетње које се надвијају над садашњом Европом а никада права ствар не може бити жртвовање интереса грађана зарад личних, партијских или глобалних елита.

Пише: Вела Мићковић, предсједница ОО УЦГ, кандидаткиња за одборницу Коалиције „Идемо људи“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: