„Ми знамо ко смо“ осудио нападе на о. Николу Маројевића: Часно свештеничко звање јесте спојиво са функцијом на Универзитету
1 min read
"Бројни су интересни и политички центри, укључујући и амбасаде страних земаља, пожурили да његово именовање, без икаквог правног или етичког основа, осуде и дефинишу као пријетњу по секуларност државе и њене грађанске тековине", саопштили су из НВО "Ми знамо ко смо"
Ми знамо ко смо
Саопштење НВО Ми знамо ко смо преносимо интегрално
НВО МЗКС најоштрије осуђује нападе које, уважени доктор наука, господин Никола Маројевић, трпи због именовања у Управни одбор Универзитета Црне Горе, а искључиво, и само зато, што је свештеник Српске Православне Цркве.
Бројни су интересни и политички центри, укључујући и амбасаде страних земаља, пожурили да његово именовање, без икаквог правног или етичког основа, осуде и дефинишу као пријетњу по секуларност државе и њене грађанске тековине. Очигледно се заносећи мишљу да је часно свештеничко звање неспојиво са било каквом функцијом на Универзитету, многи од њих су заборавили да водећи Универзитети западне цивилизације — Хардвард, Колумбија, Нотингхем, Оксфорд, Тринити и други, познају рецимо, институцију, универзитетског капелана, који није ништа друго до — универзитетски свештеник.
Та Установа природна је посљедица чињенице да су ове универзитете заснивале или цркве или државе са јасно израженим и дефинисаним религијским идентитетом. Универзитетски капелан је много више од члана Управног одбора — он је пастир и духовни отац њихових студената, а свештеници, како је то рецимо случај са Универзитетом у Стразбуру, бивају бирани на највише универзитетске функције. Ипак, да ли због незнања или због зле намјере, оно што је у „напредном свијету“ тековина и традиција, у Црној Гори се представља као напад на цивилизацијске вриједности, чак и кад је присутно у много мањем обиму. Ваља, на тренутак, замислити буку и бијес псеудограђанске јавности на могућност да се државни Универзитет назове, рецимо, Универзитет Свете Тројице (како се зове најстарији и једини конститутивни колеџ Универзитета у Даблину, један од првих 100 универзитета на свијету, са вјековном традицијом и чак 34 добитника Нобелове награде!) или да му је слоган, рецимо, „Господ је моје просветљење” (27. псалм, lat. Dominus illuminatio mea) што је крилатица Универзитета у Оксфорду, такође једне од најбољих и најчувенијих високошколских установа на планети. Наравно, цивилизацијске бољке од којих болује ревносна грађанска и НВО јавност у Црној Гори, не долазе само из пуког незнања, већ из комунистичке оптике и титоистичког насљеђа које је, очигледно, у нашој земљи која само декларативно тежи европским вриједностима, још увијек врло живо.
Такође, овим путем подсјећамо јавност да не постоји уставна или законска норма која свештеницима или припадицима било које вјероисповјести забрањује постављења и вршење одређених јавних функција. Устав у свом четрнаестом члану прописује да су „вјерске заједнице одвојене од државе” али нигдје, у свеукупној уставној и законској нормативи Црне Горе, не пише да су свештеници и вјерници одвојени и изопштени из државе. Поменути душебрижници, изгледа, управо то и желе – да се грађани Црне Горе који припадају или служе одређеним вјерским заједницима лише основних личних и политичких права. То, наравно, није ништа друго до нецивилизацијски прогон вјерских заједница. То није одвојеност, већ сурпотстављеност Државе и Цркве. Та супротстваљеност, међутим и на срећу, није предвиђена позитивноправним актима државе Црне Горе. То што она постоји у срцима и умовима одређених људи, иако јесте забрињавајуће, свакако није правно обавезујуће, и уваженог господина Маројевића, који на свом путу има пуну подршку српског народа у Црној Гори, не би требало да брине.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
On tamo nije izabran zato što je sveštenik, nego zato sto je doktor nauka, što ima reference i akademsko zvanje i znanje. Da li bi se bunili da je napr. oficir ili glumac? Sigurno ne bi.
Браво!Уз нашег Николу.Хоће Далиборка и Глушица да оспоре његово знање.Заборавила Глушица ко нам је отео српски језик и на чији предлог.