Насловна Колумне Ми смо навијачи – који ”тугују” због четвртог мјеста на свијету!

Ми смо навијачи – који ”тугују” због четвртог мјеста на свијету!

0
ПОДИЈЕЛИ

Синоћњи пех Иване Шпановић, са најдужим скоком на Свјетском првенству, који није могао бити измјерен због невиђене бизарности – заиста има елементе неправде! И у праву су они који мисле, да се тако нешто не би могло дести Американкама! И у праву је легендарни спринтер Мајкл Џонсон, који наглашава, да у ери најпрецизније компјутерске технологије, нема смисла робовати папирима, љепљивим тракама и зихенадлама!!! Али су у праву и они који кажу, да не треба развијати теорије завјере, него поглед усмјерити ка наредном олимпијском циклусу, у ком Ивана Шпановић, са великим правом, треба да гаји менталитет – најбоље на свијету.

Оно што овдје хоћу да нагласим, је феномен нашег спортског навијача, који не признаје ништа ”испод” – титуле првака свијета! Тог нашег навијача, у коме видим и самог себе, – подсјетио бих да је Србија, тек једна од 200 земаља свијета! Оних земаља које учествују на олимпијским играма, и самим тим, на свим ”нижим” међународним спортским такмичењима, – као што су свјетска и континетална првенства! А сви добро знамо, колико је потребно улагања у један спортски пројекат, да би он уродио, медаљом на неком такмичењу. Исто тако знамо, колико Србија, као политички и економски сиситем, заостаје за 20-так најјачих земаља свијета, и колико су њени потенцијали, да опреми и припреми своје спортисте мањи, у односу на друге, ”велике” земље.

Па ипак, Србија ”тугује” због ”само осам” медаља на Играма у Рију! На тим играма, резултатски најбољим у историји српског олимпизма, Србија је заузела 32.мјесто међу учесницима олимпијаде! 32.мјесто од 200 земаља!!! И -мало је! Мало – јер смо знали, и сада знамо, да су те Игре, проведене у навијачкој атмосфери неуспјеха, пошто је, ако се сјећате, прва седмица тих игара протекла у бројању лоших резултата. Без медаље од стријелаца, без медаље од кајакаша, без медаље од тенисера!!! Еј….. сви знамо, да нам је, по нашем унутрашњем (пред)осјећају, припадало дупло више медаља, – од освојених!

На поменутим играма није било одбојкаша који су, мјесец дана прије, освојили Свјетску лигу, у најјачој свјеткој конкуренцији! Оправдано или не, – српска јавност очекује и тражи Србију међу 15 или 20 највећих спортских сила на свијету. На свим екипним првенствима свијета или Европе, кошаркаши, рукометаши, одбојкаши, ватерполисти, фудбалери…испраћају се са очекивањем ( и у мушкој и у женској конкуренцији ), да донесу медаљу. Стријелци, веслачи, кајакаши, теквандоисти, тенисери…појединачно или екипно, просто су нас навикли на такве успјехе.

Ево, ту прије неки дан, одбојкашице су се вратиле са бронзом из такмичења Свјетске лиге! Тенисери у септембру наступају у полуфиналу ( међу четири најбоље свјетске екипе ) Дејвис купа. Фудбалери су водећи у квалификационој групи за одлазак на Свјетско првенство у Русији!

А да не говоримо о Новаку Ђоковићу, и ”националној причи” о томе ”шта се са њим збива? шта му је?” – јер, није више ”први на свијету”, – него ”други” или ”трећи”!!! Или да не објашњавамо у чему је ”трагичност” резултата Иване Шпановић, која је имала малер, да не буде ”прва” него ”четврта” на свијету!!! Чему разочарење што Михаил Дудаш, не може даље од 7-8 мјеста на свијету, међу свим десетобојцима!!!

Једноставно, имамо менталитет велесиле, а могућности – такве какве имамо! Неко ће рећи да смо неуравнотежени, халапљиви, грамзиви…. да немамо осјећај за реалност; а опет, јасно је, да нам је Бог дао, више дарова, – него политичког и економског прогреса. Па смо, упркос свему, раме уз раме, са најјачима! Па нека тако и остане – само уз мање туге и нервозе, а са више захвалности према онима који се труде и марљиво раде, а нијесу на буџету САД, Кине или Њемачке, – него распете, и распарчане Србије!

Живјела Србија! Напријед српски спортисти!

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here