Мевлудин Нухоџић у Бакуу: Црна Гора је примјер толеранције – питајте Амара
Мевлудин Нухоџић
На Свјетском форуму о интеркултурном дијалогу, који се одржава у Бакуу, и Црна Гора је имала свог представника. Рекло би се, и више него „достојног“ – министра Мевлудина Нухоџића.
Том приликом Нухоџић је истакао да је Црна Гора хетерогена, мултинационална и мултикултурална држава, која разумије обавезу да људима који су насилно расељени „пружи одговарајућу институционалну и правну помоћ“. Додао је и да се, на тај начин, рефлектује наша посвећеност европским вриједностима и перспективи.
Овај хвалоспјев зачињен је изјавом како је Црна Гора „изградила отворено друштво које је ниво ксенофобије, расизма и осталих облика нетолеранције смањило на најмању могућу мјеру. То је и у духу наше мултикултурне традиције. Црна Гора истински живи своју различитост“, ускликну Нухоџић.
У формалном смислу, нема се министру шта приговорити. Фино срочено. Чак га нико током форума није одгурнуо, назвао „кучком“ или „ситним балканским криминалцем“. Од кога је – доста је. Ипак, оваквим Нухоџићевим медитацијама може се штошта замјерити.
Прво питање које се намеће јесте – да ли човјек који се није искрено покајао нити извинио због срамних поступака сина Амара, који је на дјелу испољио невјероватну мржњу и агресију према Србима, има легитимитет да у било ком контексту прича о Црној Гори као примјеру толеранције. Оваква Црна Гора, коју деценијама стварају он и њему слични, предвођени Милом Ђукановићем, то свакако није. Нити су то „стихови“ који сина Амара бацају у севдах – „Убиј Србина! Убиј Цигана“!
Јасно је да црногорски режим, чији је и Нухоџић експонент, не би могао да функционише без јасне подјеле на оне „за државу“ и оне „против“, при чему су на супарничкој страни – искључиво Срби. Ослањајући се на деценијско искуство, разни „Нухоџићи“ су схватили да расистички испади уперени против Срба, у очима њихових ментора, нијесу злочин већ – добра препорука за експресно напредовање у служби.
Такође, када је већ говорио о санирању посљедица миграција, министар је могао и да прокоментарише зашто он и његови партнери – систематски узрокују исте. Исељавање становништва са сјевера и централних предјела Црне Горе у Подгорицу и на приморје, као и одлазак младих, радноспособних и квалитетних кадрова „трбухом за крухом“ у иностранство, посебан су (и ненадокнадив) „допринос“ оваквих, ко(н)вертираних патриота развоју нашег друштва у цјелини.
Nuhodžiću svaka ti čast. Rekao si istinu. Jedni jašu a drugi tolerišu. To je jedina istina. Oni jahani, umjesto da maknu jahače, i dalje gledaju u susjedno dvorište. Valjda čekaju da se jahači umore i da sami sjašu sa njih a Boga mi i sa njihovih zaboravljenih kćeri koje nijesu ničim naučili. Oni rješavaju pitanje Kosova. Drugim riječima zalivaju cvijeće komšiji dok im kuća gori. Toliko su vode prosuli da ne vode računa đe su im kćerke i sa kime simuliraju pravljenje malih beba po cio dan. Ovo je istina. Od ovakve ženske omladine, prije samo tri decenije bi se odrekla porodica, familija a ni bratstvo ne bi htjelo da čuje za njih. Sada su one ponos svojih očeva i majki koje tvrde da je sve dozvoljeno „ako se mladi vole“. Raširili smo ruke srbijanštini. I to onom najgorem tipu. Nema ništa više od nas niti od „Srpske Sparte“. Sada se moramo zadovoljiti ulogom „srpske farme“. Eto to je učinila vlast od nas a Boga mi i oni koji zapuštaju svoju kuću vodeći računa o komšijinoj.