• Идентитет
• Изабрано

Метохија као забрањена реч: Стратегија Приштине да брише српске трагове

1 min read

7 месеци ‎ ИН4С

Манастир Високи Дечани

Премијер лажне државе Аљбин Курти намерио се да избаци Српску листу из изборне трке за фебруарске изборе, јер му смета што представници Срба користе израз Косово и Метохија. Далеко од тога да је ова прљава игра Куртија смишљена само као предизборни трик и једнократна корист за гласове, мимо законског упоришта. Реч Метохија одавно је Приштини трн у оку и део стратегије да се све што је српско и што доказује српски траг на КиМ вековима – уклони!

Метохија, која у преводу значи “земља под управом манастира” и потиче од грчке речи – метох, Албанцима смета из више разлога. Пре свега, јер је део званичног имена српске јужне покрајине, али и зато што је симбол вековног српског, православног, хришћанском наслеђа на том простору. Годинама уназад Албанци покушавају да кривотворе историју, а један од метода им је и покушај да све споменике српске православне културе представе као своје и да избришу траг постојања Срба на КиМ.

Простор од Пећи до Призрена се географски назива Метохија управо због бројних манастирских метоха коjи су се овде налазили у средњем веку, а посебно у периоду од 12. до 15. века и пада под Османско царство. Дечанска метохија и њене међе се детаљно помињу у Дечанској оснивачкој повељи краља Стефана Дечанског 1330. године и протезала се чак и на просторе данашње северне Албаније и простор око Плавског језера у Црној Гори.

Од 2012. године, власти у Приштини су забраниле и регистрацију партија које у свом називу имају реч Метохија са образложењем да је то “супротно уставу Косова”.

Када се 2020. године појавила фотографија са разговора председника Србије Александра Вучића са комесаром за проширење ЕУ Оливером Вархељијем, на којој се у позадини види књига “Хришћанско наслеђе Косова и Метохије” на енглеском језику, Приштина је то назвала дипломатским скандалом, а осудама се прикључила и тадашњи известилац за тзв. Косово у Европском парламенту Виола фон Крамон.

Случај “Метохија” отворен је чак и пред Специјализованим судом за ратне злочине на Косову и Метохији са седиштем у Хагу, где се суди некадашњим лидерима тзв. Ослободилачке војске Косова Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију. Притужбу на “Метохију”, омбдусману суда је поднео Сефер Гоџули, један од саслушаних. Он се “увредио”, јер је службеник Тужилаштва, читајући документ, изговорио Косово и Метохија. Гоџули је навео да је “употреба наведеног израза за Косово изузетно увредљива, јер се у Србији тај израз користи када се о републици Косово говори на погрдан начин”. Из Тужилаштва је стигао одговор да је “израз Косово и Метохија коришћен грешком”, да се неће поновити, те је тако Метохија практично забрањена у судском речнику!

Тужилаштво се обавезало да неће више користити “Косово и Метохија”.

Тужилаштво је истакло да тај израз не користи у својој редовној пракси, формуларима и документима. Обавестило је омбудсмана да је након тог информативног разговора предузело више корака да би утврдило како је дошло до те грешке и спречило да се она понови. Поред тога, запослени су додатно упућени у подтекст тог израза – наводи се у извештају омбдусмана о овом случају.

Историчар Срђан Граовац рекао је за РТ Балкан да је за “Албанце неприхватљиво све оно што указује на српски карактер Косова и Метохије”.

“Желе да уклоне и сваки помен да је српски народ на том простору живео. Српско културно наслеђе на КиМ је најбоље сведочанство да је српски народ на том простору живео вековима уназад. Није ту само проблем Метохија, сам тај појам који указује на манастирска имања на Косову и Метохији, проблем је целокупно српско наслеђе. Погледајте покушаје да се династија Немањић прекрсти у династију Нимани. Па видите покушаје да се српски манастири представе као албански”, објашњава Граовац.

У тој борби за стварање албанског Косова и Метохије, наводи наш саговорник, они сматрају да је “сваки обрачун са српском културом неопходан, јер је српска култура сведок постојања Срба на тим просторима и да је КиМ колевка српског народа”.

“Албанска култура на Косову и Метохији је нешто што повезујемо тек са временом након 1945. Све што је хришћанско наслеђе је српско наслеђе, све оно што је муслиманско наслеђе је наслеђе Османлија и Турака. Њих итекако то боли и они се на све начине труде да уништавају све српско, па чак и гробља, да се затре и сам помен да су Срби ту икада живели”, јасан је Граовац.

Јасно је шта Курти смера, али је још јасније да су Косово и Метохија најскупље српске речи!

(РТ/Снежана Ровчанин Томковић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: