In memoriam: Професор Радмило Јовановић

Професор, клинички психијатар, др Радмило Јовановић, кога је књижевна и умјетничка публика имала прилике да слуша у два наврата током 2015. године, у Кући Ива Андрића, гдје је одржао два, изузетно занимљива предавања на тему о Достојевском и Ван Гогу, умро је 29 новембра, у 96-ој години живота.

Др Радмило Јовановић, стигао је у Херцег Нови из Сарајева, почетком 90-их. Био је изванредна појава у домену клиничке психијатрије, али и умјетности и познавања утицаја феномена менталних болести на креативност умјетника, у домену књижевности, сликарства, музике.

Након много година рада у психијатрији и проучавања литературе као и специфичних реакција пацијената, првенствено са обољењима и аномалијама попут шизофреније и епилепсије, професор Јовановић је готово до посљедњег дана живота баратао изванредним чињеницама из области психоанализе и био спреман на полемике. Непрекидно је истраживао и допуњавао своје љекарско, психијатријско знање примјерима из дјела књижевности и других умјетности.

Дуго година радио је као клинички психијатар у сарајевској болници, а прошао је петомјесечно усавршавање на психијатријској клиници у Швајварској, гдје су некада боравили и чувени др Бројер и Зигмунд Фројд. Тај боравак у Швајцарској, на клиници, дефинитивно га је опредјелио за психијатрију. Његово познавање књижевности је било изванредно.

У дјелима Ф. М. Достојевског пронашао је изузетне приказе личности обољелих од епилепсије и шизофреније, какав је био и сам Достојевски. Јовановић је давао експлицитне одговоре на питања шта нам доноси сликарство, шта су боје и како настаје сликарска композиција, као и о њеним елементима и самом начину сликања. Предавање о сликарском опусу Винсента ван Гога, одржано 3. сптембра 2015. године новској публици је дало ново, занимљиво свјетло на великог холандског импресионисту и с правом задивило публику.

Др Јовановић је одржавао присне везе са подгоричким Универзитетом гдје је оджао предавање о свом искуству и знању о појавама епилепсије код великих умова. Радио је на рукопису књиге о Достојевском, као епилептичару, и одразу болести на његове књижевне ликове. У издању подгоришне издавачке куће ЦИД, 2014 године и објављено друго, допуњено издање његове књиге: „Структура епилептичког доживљаја, феномен и реални ентитет“. Поговор је написао Владета Јеротић, и навео да је то дјело „Оригинално довођење у везу философско и психијатријског разумијевања епилептичког доживљаја“. Сам Јовановић је говорио да он пацијентима лијечи душу, а не болест. Сматран је највећим познаваоцем душе, на нашим, ширим просторима.

Преминуо је од посљедица болести бубрега у болници у Мељинама. Сахрањен је у породичној гробници у Крагујевцу у кругу породице. Сплетом необичних околности Новљани нису имали прилику да се од њега опросте.

СПКД „Просвјета“, у чујој организацији је одржао предавања о Достојевском и ван Гогу, и на чијим књижевним вечерима у Андрићевој кући је често био виђен, као цијењен пријатељ, сачуваће у сјећању овог драгог човјека, ријетко великог знања из медицине, психијатрије, књижевности и других грана умјетности.

Нека је лака земља и вјечна слава овом ерудити и хвала за све оно што смо од њега научили и за све оне душе које је лијечио ријечима!

СПКД „Просвјета“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: