ИН4С

ИН4С портал

In memoriam: Јоле Станишић

1 min read
Од 1962. године живио је у Русији, гдје је завршио журналистику и радио као професор на Лењинградском универзитету на ком је претходно студирао.

Јуче, 20. јануара послије краће болести, у 88-ј години живота умро је велики југословенски и српски пјесник, филозоф и дисидент Јоле Станишић.

Станишић је завршио Филозофски факултет на Београдском универзитету, а као један од најмлађих робијаша, због љубави према Русији, провео је више од двије године на голооточком мучилишту.

Од 1962. године живио је у Русији, гдје је завршио журналистику и радио као професор на Лењинградском универзитету на ком је претходно студирао.

Активно је учествовао у друштвеном животу Русије. Био је један од иницијатора и координатора Међународног друштвеног трибунала по агресији на Југославију. Био је угледни члан Међународне Словенске академије, члан савеза писаца Русије и Југославије.

Сходно његовој посљедњој жељи Јоле Станишић биће сахрањен у родном Даниловграду, на породичном гробљу у Винићима.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “In memoriam: Јоле Станишић

  1. Omaž Jolu Stanišiću trebalo je da se održi prije nekoliko godina ali je virus Covid 19 poremetio to.Omaž će se održati 06.05.u Zgradi Rektorata Univerziteta CG(plava sala) sa počerkom u 12 časova.

  2. Omaž Jolu Stanišiću,velikom crnogorskom pjesniku,trebala je da se održi mnogo ranije,ali corona virus je to odlagala.Omaž će se održati 06.05.(na njegov rodjendan) u Zgradi Rektorata Crnogotskog univerziteta u 12 časova(plava sala).

  3. Jole je potekao iz uglednog Bratstva i plemena iz Crne Gore.Pravog djetinjstva nije imao jer je rođen u predvečerje II svjetskog rata.Ubrzo je nadkrilio svoje rodno selo Viniće i cijele Bjelopavliće i vinuo se među najuglednije Crnogorce.Bio je čovjek oštrog pera i britke riječi,čvrsta karaktera i odlučan,Zadojen snažnom komunističkom idejom, stradao je od Tiranije koja je 1948.god.i dalje vladala u Jugoslaviji, a u životu ni mrava nije zgazio.Bio je najmlađi robijaš Golog otoka i svoje progonitelje ubio je olovkom-svojim oštrim perom.Od tiranije iako neplivač skočio je u Dunav ali mu je bog podario snagu da kao neplivač prepliva Dunav i nađe se u Rumuniji, odakle je 1961.god.prešao u SSSR,gdje studira žurnalistiku na Filozofskom fakultetu na Lenjingradskom univerziteu,završava studije i postaje redovni profesor ovog Univerziteta.Zadnjih 20 god.živio je u Moskvi.Poznat je kao naučni radnik,kritičar,crnogogorski pjesnik a bio je član Sveslovenske akademije nauka.U Njegovoj Crnoj Gori,malo je poznat,osim što za njegovo stvaralaštvo zna uža rodbina i mali broj njemu bliskih ljudi iz Crne Gore.Valjda će se probuditi svijest kod njegovih sunarodnika i da nešto objave od njegovog velikog književnog opusa na crnogorskom jeziku.
    Ostajemo u nadi.
    Navodim samo njegove stihove objavljene davne 1956.g.
    „Mladost se moja nije savijala
    kao nakvašene grane žalosne vrbe.
    Ona je bor na vrhu planine
    kojem mećave ćubu mrse
    i bore prave narandžaste munje“.

  4. Постоји на руском Јолева књига о мукама кроз које је са својим сапатницима прошао на Голом отоку: Голи оток, дно ада:

  5. PS. Ево му, уз воштаницу коју ћу му запалити данас у Богородичиној цркви, ова тужна мелодија Рахмањинова.
    https://www.youtube.com/watch?v=DuBexGEe1S4
    А овдје о њему и његовом бурном и витешком животу
    https://get.google.com/albumarchive/116970590073470837292/album/AF1QipP8GdPnQ8ZLTQDhKKYz9tllTSn_TDpVkfJglkPb

    1. Hvala Vam Komnene.Vidio sam dosta fotografija koje ni ja kao Jolev sinovac nijesam imao prilike da vidim.Hvala i Vama i svima koji se sa emocijama i pažnjom sjećaju Jolevog lika i njegovih naučnih radova i pjesama koje nam je ostavio.Jole će kroz tkanje njegovih pjesama živjeti dugo,dugo i dugo.Nadkrilio je svoje bratstvo, rodno selo i sve Bjelopavliće.O njemu će tek sada da se govori u njegovoj rodnoj Crnoj Gori, koju je toliko volio,volio je svaki kamen rodne grude,ali zbog tiranije nije smio dolaziti u zavičaj svoj punih 50 godina.

  6. Каква тужна вијест! Имао сам прилику да упознам Јола Станишића приликом његовог боравка приликом његовог боравка у Паризу 1994. Причао ми је о страхотама голооточког пакла које је доживио, о свом бјегству из Београда, препливавши Дунав у Румунију одакле је отишао у Русију гдје се интегрисао у јавни и културни живот књижевно се остваривши. Носио је у себи свој кршевити завичај, Црну Гору и читаво Српство. Након нашег париског дружења, чујали смо се понекад телефоном, а посљедњи пут прошлог прољећа. Увијек смо имали да један другоме много да кажемо. Бог нека му прости његову велику и племениту душу.

    1. Велики, грешни, и немиран дух. Хвала вам на искреним и прецизним речима, Комнен…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *