Мек као памук, натопљен посебном радошћу и посебнијом тугом

Пише: Горан Даниловић
Дуле је био најкрупнији дјечак којег сам икада срео, мушког срца и дјевојачке душе. Чудесан човјек дјетиње радозналости. Мек као памук, натопљен посебном радошћу и посебнијом тугом.
Нико и никада није тако чувао успомене као он и нико тако завјетнички ћутао о животима других, о ономе што су остали распредали и распродавали буд коме и буд зашто.
Дуле је био тврдоглавац и инаџија, мој неподношљиви млађи брат с којим сам се једном морао потући, а нисам никад.
Морао сам га једном изгрдити за све што ми је изврдао, али смо прећутно оставили за неки други живот.
Морао ме, макар једном, гурнути низ заслужену провалију, а никад није.
Морао се једном наљутити на мене неподношљивог и грубог, али је прећутно остављао за неко друго мјесто и згоду која ће се памтити.
Дуле је био Душан Силни који је царевао између Саве и Александра, Душан Горанов и Нинин, наш Дуле, мој велики брат којему сам остао дужан много лијепих ријечи и захвалност за све видљиво и невидљиво због којих сам трајао дуже од планираног.
Дуле је био пјесник који није волио поезију, рокер који је разумио политику, Подгоричанин који је слутио неку далеку, предачку Херцеговину, кошаркаш, боем и приповједач чудесног под свим обручима, заробљеник и заљубљеник у Буковског, револуционар с гитаром и поруком “премного је једења гована”!
Дан прије него је отишао у болницу и пао у скоро шездесетодневну тишину, кому, или шта већ, послао ми је поруку; “Ако могу да ти помогнем пренеси на мене дио обавеза. Уморан сам али бићу брзо као нов”!
Нисам му одговорио.
С посебном радошћу и с посебнијом тугом данас му преносим обавезу да буде као нов – мој најкрупнији брат, дјечак, Душан Силни, Дуле револуционар, “шеф свих шефова”, Херцеговац разапет у љубави између оних које оставља и оних којима хита у загрљај.
Мој тврдоглави, неуморни и незамјењиви Дуле. Морао је да оде у други живот, да буде одморан и буде као нов.
Прочитајте ЈОШ:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Царство Небеско Људини ! Прерано оде Племенити Брат !
Vala se rasplakah kao malo dijete. Gorane, svaka čast na ovim iskrenim riječima. Pazite mu Ninu i djecu. Zaslužio je to Dušan…
Nijesi ga morao poznavati, ne, bio je dovoljan pogled na to dobroćudno milo lice…i znao si sa kim imas posla, sa ljudinom i dobričinom…sa svim onim sto nam postaje deficitarno, sto čuvati moramo, da ne zaboravimo kako to izgleda i sta treba da ima ČOVJEK!
Počivaj u miru Duka!
Dusane, Sine….
TVoja Posebna Tuga, Danas je i Nasa Tuga….
TVoj Mladi OdlaZak u BoZjoj Ljubavi, Danas je SuZa Moja….
Gorane, Dobri Moj DaniloVicu….
HVala TI Za OVe TVoje Tople, Bratske Rijeci LjubaVi….
Kao Roditeljska Utjeha i Podrska Savi i Aleksandru….
Moje Duboko Saucesce Tebi za TVojega Velikoga Brata….
TVojoj i Nasoj Crnoj Gori, Za Jednoga Velikoga Sina….
PociVaj u Miru, Dusane, Sokole HercegoVckih Vrleti….
Nasa LubaV i Uspomena na Tebe ce Zivjeti….
E tuga, velika, mlad, dvoje djece. Tuga…
Вјечнаја памјат!