Мехмед-паша Соколовић подигао Србе из пепела
1 min read
У парадоксима су скривене највеће истине: усред најмасовније исламизације на овим просторима Мехмед-паша Соколовић је српском роду вратио изгубљени немањићки идентитет и свест о пореклу. Обнављајући Пећку патријаршију 1557. године, правом демографском експлозијом проширио је границе српског етничког простора до Будима, а нацији без сопствене државе – обезбедио је опстанак у свим потоњим вековима. Драгоцена сазнања о недовољно расветљеној улози султановог великог везира у српској историји, на трибини у Андрићевом институту у Вишеграду, изнели су историчари из Турске и Србије, мр Енес Демир и проф. др Милош Ковић и директор института Емир Кустурица.
Знамо да је Мехмед-паша, као Бајо из Соколовића (тур. Шахиноул – село соколових синова) код Руда и припадник српског племства, са 18 година из Милешеве одведен у јаничаре. Примио је ислам и постао велики везир. Мехмед-паша припада турској и српској историји, а за нас је обнова Пећке патријаршије, када је био трећи везир, кључна. За патријарха је поставио Макарија Соколовића, свог блиског сродника. И следећа три патријарха до 1586. су из породице Соколовића. Завичају се враћао кроз задужбинарство градећи ћуприју на Дрини и џамију у Соколовићима, а на двору је окупљао фамилију и земљаке – истиче Ковић. – У походима се ослањао на Србе, заузврат им је обновио Патријаршију, у времену када је црква једини чувар идентитета „српског отечества“. Парадоксално, од смрти Мехмеда Освајача до смрти Сулејмана Величанственог, од 1480. до 1566. у време највеће исламизације, уз појачан притисак римокатоличког света на Србе, Патријаршија се обнавља, а пашини рођаци Соколовићи владају од Будима до Херцеговине.
У турском походу на римокатолички свет, Срби попуњавају празан простор. Турцима су потребни демографски и економски. Уређен систем значио је сигурно убирање прихода. Тако је Патријаршија плаћала берат 2.000 дуката годишње, а Срби на огромном простору узимају порез и од католика и од протестаната.
– Макарије постаје патријарх свих Срба, „придржава престо српске земље, општи је отац, учитељ и патријарх Србима и Бугарима, западног приморја и северних страна“. Додељује му се, дакле, титула средњовековних српских владара. Границе српског етничког простора су проширене у правој демографској експлозији. Добијамо унутрашњу самоуправу. Обновљена је косовска, заветна заједница, српска нација као заједница вере, култа, предања. Подижу се нови манастири на територији Османског царства. Све то, у времену када државу немамо – нагласио је Ковић.
Бајо из вишеградског кадилука, Србе је подигао из пепела. Истовремено, турску османлијску империју учинио је најјачом светском силом.
– У целокупном османском царству, Мехмед-паша Соколовић је по важности друга личност, иза султана. Истражујући његово етничко порекло, у изворима налазимо да је његово име било Бајо и да је Србин из редова српских деспота. Већина докумената наводи да потиче из православне породице и да се у Милешеви образовао и радио. Регрутован је 1521. Венецијанском конзулу се поверио да је у манастиру, са 18 година „певао религиозне песме високим гласом“ – изнео је драгоцене податке мр Енес Демир из Генералне дирекције државних архива Републике Турске. – Бајо је султану Сулејману Величанственом одведен у једренски сарај. Подвргнут је Мехмед-паша оштрој војничкој дисциплини, а затим иде у Каписарај, где је добио најбоље образовање. Убрзо улази у унутрашњу дворску службу. Постаје најпоузданији султанов човек, прати га на походима, обавља поверљиве мисије дипломатске природе. Као главни заповедник поморских снага, турску флоту преуредио је у највећу силу тог времена и заслужан је за највеће војне тријумфе Османлија – каже Демир.
Женидбом са Исмихан, ћерком султана Селима Другог, његов утицај расте. Главни командант целокупне османске војске против Хабзбуршке монархије, са 60 година постаје велики везир – први чиновник Османског царства. И први на овом положају који није рођењем муслиман.
Демир је у Вишеград донео и два документа: одобрење за поправку моста на Дрини из 1860. и наредбу да се у име султана изгради џамија у Соколовићима. И говорио је како је највећи траг у историји османлијске империје, оставио један Србин.
Вече пред смрт
Након што је 1574. уништио шпанску морнарицу, великом везиру Соколовићу назире се крај. Умире султан Селим, а на власт долази Мурат Трећи. После 12 година на месту великог везира, потчињени везири му постају непријатељи и ривали. Према једном извору, 1579. године „један босански лудак коме је паша чинио много доброчинства, рекавши да треба да преда молбу“ прилази паши. Тада му забија јатаган у груди. Соколовић није одмах умро. Вечери пред смрт, од Хасан-аге који му је читао историјске књиге, тражио је причу о страдању Мурата Другог у Косовском боју. Тада је рекао: „Боже, подари и мени овакву смрт.“ – наводи Демир драгоцене податке из османлијских архива. – Постоји и запис да је један дервиш био унајмљен за атентат на великог везира, да би осветио убиство шеиха тог дервишког реда.
Кустурица: Универзалне вриједности
– Историју морамо посматрати као збир синтетичких својстава где није све црно-бело. У прошлости тражимо охрабрење, а наћи ћемо га у лику Мехмед-паше Соколовића. Општина Вишеград је једну донацију претворила у споменик великану, јер постоје универзалне људске вредности које сежу изнад обичног живота, остављајући дубоке трагове, као што се догодило са ћупријом. Данас преживљавамо захваљујући тој лепоти. Мехмед-паша је завршио као и многи убодом ножа у леђа, а обезбедио је опстанак Пећке патријаршије, док је његов брат сачувао Милешеву – истиче Емир Кустурица.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Историја свему нађе место, све извага, негде откине, а другде дода. Доследно, најбоље оцене у историјском памћењу добију оне историјске личности које су, у оквиру тадашњег историјског тренутка, урадиле максимално могуће. Зар није Марко Краљевић, речено терминологијом 20. века, био квислинг? И тада су сви били свесни тога. Па ипак, у народном сећању је остало правдање Маркове колаборације са окупатором: „Иако је турска улизица, он је ипак српска перјаница“. Мехмед-паша се потурчио, силом. Служио је султана, одано и успешно и за то је постао и био велики везир. Могао је, као многи, да заборави своје порекло, али није. Имали су Срби преко двадесет великих везира, много паша, али само је један од њих био Бајо Соколовић! Слажем се, није то идеално, али је то што је он извукао за свој народ, било највише што се, у том тренутку, уопште могло… Политика је вештина могућег, а Соколовић је био добар политичар.
Историја свему нађе место, све извага, негде откине, а другде дода. Доследно, најбоље оцене од у историјском памћењу добију оне историјске личности које су, у оквиру тадашњег историјског тренутка, урадиле максимално могуће. Зар није Марко Краљевић, речено терминологијом 20. века, био квислинг? и тада су сви били свесни тога. Па ипак, у народном сећању је остало правдање Маркове колаборације са окупатором: „Иако је турска улизица, он је ипак српска перјаница“. Мехмед-паша се потурчио, силом. Служио је султана, оданои успешно и за то је постао и био велики везир. Могао је, као многи, да заборави своје порекло, али није. Имали су Срби преко двадесет великих везира, много паша, али само је један од њих био Бајо Соколовић! Слажем се, није то идеално, али је то што је он извукао за свој народ, било највише што се, у том тренутку, уопште могло… Политика је вештина могућег, а Соколовић је био добар политичар.
Mehmed-Pasa Sokolovic je uradio dosta za Srbe.Bio je turski Vezir a ne srpski i morao je prvenstveno raditi za turske interese a ne srpske jer nebi bio na tom polozaju,koji mu je omogucio tu moc i vlast.
Ubijen je mucki a da je vise radio za srpske a manje za turske interese vjerovatno bi bio ubijen i ranije ili smjenjen.
Uradio je toliko koliko mu je polozaj dozvoljavao jer da je ranije izgubio povjerenje Sultana i polozaj Vezira ne bi mogao pomoci Srbima .
Uradio je dosta vise nego neki vladari Srba i Srbije.
Napregni se malo, Raco, pa kaži nešto opširno i pametno, a da ne bude lično uvredljivo i ništavno. Mehmed paša, Baja, Bajica ( pravim imenom Dimitrije, „Mitre, sine, nemoj majke zaboravit“ – I.Andrić: „Na Drini ćuprija“, neđe piše da mu se Dimtrije zvao otac, daje se sinu i u nekim našim krajevima ime oca ) je bio veliki vezir (turski zvan Mehmed Sokolu), znamenitog turskog sultana Sulejmana Veličanstvenog – i tu je svakom pametnom (sem Racu) sve potpuno jasno i nije potrebno u daljem ni taj Perivoje da popuje – a Popović je, pa mora, valjda?!
Perivoje kada nesto kaze on to kaze, sazeto ali glupo
МЕХМЕД ПАША ( Димитрије, звани Баја, ,,дјечак из високог сел Соколовића“, по Андрићу) СОКОЛОВИЋ ЈЕ БИО ВЕЛИКИ ВЕЗИР ТУРСКОГ СУЛТАНА И СВЕ ШТО ЈЕ РАДИО, РАДИО ЈЕ ИСКЉУЧИВО У КОРИСТ СВОГА ВЕЛИКОГ ГАЗДЕ, СВЈЕТСКОГ ТАДАЊЕГ ЖАНДАРМА – ТУРСКОГ СУЛТАНА. СРБИ СУ У ТОМ СЛУЧАЈУ БИЛИ САМО КОЛАТЕРАЛНА КОРИСТ. ДАНАШЊИ СВЈЕТСКИ ЖАНДАРМ САД-е РАДЕ ИСТО – ПА СЕ ДЕСИ ДА СЕ УСПУТ И ПОКОЈИ МАЛИ НАРОД НА ТРЕНУТАК ОКОРИСТИ И НИШТА ВИШЕ.
ЗАШТО СЕ МЕХМЕД ПАША СОКОЛОВИЋ НИЈЕ У ПАТРИЈАРШИЈИ СВОГА БРАТА(?!) ВРАТИО У СВОЈУ ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРУ, ЗАШТО ЈЕ ПАТРИЈАРШИЈА УБРЗО ПОСЛИЈЕ ЊЕГОВОГ ПАДА
ПОНОВО УКИНУТА, ЗАШТО СУ ЋУПРИЈОМ НА ДРИНИ ЈОШ ДУГО И ДУГО ПРОЛАЗИЛИ ОСМАНЛИЈЕ ПО АНЏАМИ ОГЛАН ( данак у крви), ЗАШТО МОЋНИ ВЕЗИР НИЈЕ ИЗДЕЈСТВОВАО БАР АУТОНОМИЈУ ЗА СРПСКИ НАРОД, ВЕЋ ГА ЈЕ ЈОШ ЧВРШЋЕ ВЕЗАО ЗА СТАМБОЛ, ЗАШТО НИЈЕ ОСЛОБОДИО АЈА СОФИЈУ, ЗАШТО, ЗАШТО…?
ИСТИНА НАШЕ ТАМЕ ИОНАКО ЈЕ ДУБОКО ПОКОПАНА „НА КОСОВО У ЈЕДНУ ГРОБНИЦУ“, А МИ И ДАЉЕ ГАТАМО У УГЉЕВЉЕ! БУДИМО ЉУДИ, БУДИМО СРБИ, ЧУВАЈМО ПРАВОСЛАВЉЕ, НЕ ЧЕКАЈМО НОВОГ СОКОЛОВИЋА ДА НАМ ГА „ВРАЋА НА ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ “ ГЛЕДАЈМО У ГОРКУ САДАШЊОСТ, УЗ ПОУКЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ – МОЖДА ЋЕ ТАКО ОСТАТИ НЕШТО И ЗА БУДУЋНОСТ…Књиге, филмови, споменици – битни јесу, пресудни, можда, али само кад су усмјерени понајприје према сопственом интересу. БУДИМО ЈАКИ И ВЈЕРУМО СЕБИ, ПА ЋЕ НАМ ТАДА тек ВЈЕРОВАТИ И ДРУГИ, ВЈЕРОВАТИ, ВРАТИТИ НАМ СЕ И ПОДРЖАТИ НАС! ГОСПОДИ, ПОМИЛУЈ!!!
…“Домаћин и кум овогодишње славе Пивског манастира био је г. дин Звонко Бајагић, који живи у мјесту Власеница у Републици Српској, али је својим поријеклом нераскидиво везан за Пиву и древну пивску светињу. Велики хуманиста и патриота Звонко Бајагић је, за учешће у последњем рату у Босни и Херцеговини, одликован са више медаља и одликовања Републике Српске. Пажњу свих присутних на Госпојинском сабору у Пиви плијенила је његова појава у црногорској народној ношњи и бројна одликовања на грудима. О љубави са којом походи Пиву и светиње у Црној Гори, са г. Звонком Бајагићем је разговарала Сенка Чоловић…“, Светигора, 2008. године
http://www.svetigora.com/node/4192
https://www.visokoin.com/tesko-bogu-s-nama-kakvi-smo/
“Нама свима је Бог један. Читао сам Кур’ан, Нови и Стари Завјет. Прави истински вјерници који вјерују у Бога, њима не треба ни суд, полиција, жандари, ни шумар… Ријеч је печат. Све се то искварило. Неки су злонамјерно постављали питања мислећи да сам ја то само поручио Србима, пошто сам ја Србин, православац. Бог је један и свако нека извуче поуку из тога. Ја знам због чега сам то ставио.”
…“Слава манастира је Успење пресвете Богородице. Слава манастира почиње литургијом, потом освећењем те резањем славског колача. Сваке године, по сличности и са осталим манастирским славама, бира се домаћин за наредну славу.
Манастир чува мошти Светог Григорија Богослова, Светог Григорија Јерменског, Светог Свештеномученог Елфтерија, и 11 других. У манастиру се такође чувају мошти краља Уроша, то јесте његова рука која милује Херцеговину, Црну Гору и манастир Пиву…“
http://slobodnahercegovina.com/manastir-piva-mehmed-pasa-sokolovic-sacuvao-svetinju/
Праздник Успения в монастыре Пива
http://www.pravoslavie.ru/gallery/gallery20.htm
Ima li neke imperije da nemá u vrhu nekog Srbina?Mozda ne u Egiptu u vreme Ramzesa faraona.