На југу Француске у уторак је почело склапање најкомплекснијег погона у историји наше цивилизације – ИТЕР-а, које ће трајати наредних пет година.

Ријеч је о 20 милијарди евра вриједном научном пројекту који има за циљ да се реплицирају процеси који се одвијају у Сунцу, то јест којима се жели омогућити стварање енергије уз помоћ нуклеарне фузије, а која би, надају се научници, у будућности могла бити комерцијално искористива.

Ријеч је о неограниченом извору чисте енергије, али за који наша цивилизација протеклих 60 година није нашла начин да га искористи због великих техничких изазова које такав подухват захтијева, пише Јутарњи лист.

Како је још прије пет година писала научна новинарка Тања Рудеж, током реакције фузије, што је процес спајања језгара лаких атомских елемената, ослобађа се велика количина енергије.

На примјер, при фузији свега пет грама материјала добије се енергије колико и изгарањем 60 тона врло квалитетног угља.

„Фузија је сигуран извор енергије на неограниченој скали“, рекао је хрватској новинарки тада портпарол ИТЕР-а Роберт Арну.

За разлику од фисије, односно цијепања атомских језгара, што је темељ нуклеарки, али и атомских бомби, код фузије нема опасности од неконтролисане реакције.

Другим ријечима, није могућ сценарио као у Чернобиљу.

„Код енергије добијене фузијом, нема радиоактивног отпада који дуго опстане, а нема ни емисије угљен-диоксида“, нагласио је Арну.

Сан стар 60 година

Фузијска реакција је наизглед једноставна: на примјер, водоникови изотопи деутеријум и трицијум се спајају, а притом настају хелијум и неутрон. Како би се то догодило, гориво мора бити у стању плазме, тј. мора се угријати на више од 150 милиона степени Целзијуса.

Како би дошло до спајања језгара, плазма довољне густине мора да се држи довољно дуго без додира са зидовима посуде у којој се налази. То се постиже помоћу јаких магнетских поља у тзв. магнетским боцама или токамацима које су осмислили руски физичари Андреј Сахаров и Игор Там на основу идеје Олега Лаврентијева.

Андреј Сахаров, творац руске термонуклеарне бомбе, али и добитник Нобелове награде за мир 1975. године, крајем педесетих предвиђао је да ће фузијски реактор заснован на његовом нацрту производити енергију за свега 10 или 15 година.

Слично су предвиђали и други физичари, али се то није остварило.

Да би се саставио дивовски, 23.000 тона тежак реактор у центру овог пројекта, у њега ће се уградити милиони разних компонента, међу којима и више од 3000 тона суперпроводљивих магнета те више од 200 километара суперпроводљивих каблова, а све то ће бити смјештено на екстремно ниским температурама од минус 269 степени целзијуса.

Укратко, ради се о најкомплекснијем грађевинском подухвату данашњице.

Чудо за планету

Почетак фазе састављања погона обиљежили су и француски предсједник Емануел Макрон и јапански премијер Шинзо Абе, чија земља учествује у овом пројекту заједно са Европском унијом, САД, Уједињеним Краљевством, Кином, Индијом, Јужном Корејом и Русијом.

„Вјерујем да ће овакве иновације бити кључне у борби против климатских промјена и изградњи друштва у којем нема претераних емисија угљен-диоксида“, казао је Абе.

Ако омогућимо коришћење чисте енергије, биће то чудо за нашу планету. Али морате бити свјесни да ће састављање овог погона бити изузетно сложен процес током којег морамо да будемо прецизни као швајцарски сат, рекао је главни директор пројекта ИТЕР Бернар Биго.

Када ИТЕР буде довршен 2025. године почеће први експерименти, а до 2035. године требало би да буде готова и градња демонстрацијског реактора ДЕМО, снаге три гигавата, који ће производити електричну енергију.

Крајњи циљ је да до 2050. године помоћу фузије почне и комерцијална производња енергије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: