Медојевић: Нажалост, још нема одзива институција за помоћ породици Богавац

Јавност Црне Горе погодила је јучерашња вијест о смртном случају у породици Богавац, у којој је дјевојчица умрла услед борбе с тешком болешћу и породичне немаштине.

С обзиром на то да је проблем сиромашта, посебно онај са којим се суочавају дјеца оно о чему треба свакодневно писати не би ли са маргина друштва доспио у саму жижу јавности, обратили смо се Марини Медојевић, предсједници Банке хране, која је у више наврата обезбјеђивала помоћ и за породицу преминуле дјевојчице.

Медојевић је за наш портал истакла да су управо самохране мајке као госпођа Богавац једна од најугроженијих категорија код нас.

Иако је из ове хуманитарне волонтерске организације јуче упућен апел за помоћ породици Богавац на више државних адреса, предсједница Банке хране казала нам је да до јутрос нису добили никакав одговор из надлежних институција.

Она се осврнула на проблем бацања хране и поручила да се мора престати с таквим трендом јер је то из економских, социјалних и еколошких разлога неприхватљиво.

Помажу они који су и сами блиски сиромаштву, богати веома ријетко

У више наврата сте прибављали помоћ за породицу Богавац коју је јуче задесила трагедија. Из искуства које имате, како друштво реагује на проблеме самохране мајке?

– Самохране мајке су једна од најугроженијих категорија код нас. Остављене да саме брину о својој дјеци, често без алиментације она једва преживљавају. Имамо око 15.000 једнородитељских породица код нас и мало се која може похвалити помоћи коју добија од супруга. Када се налазе у фази развода, који може дуго трајати, оне немају баш никакву помоћ. Тек са окончањем бракоразводне парнице могу аплицирати за социјалну помоћ. Уколико оцу буде одређена алиментација а, самим тим се смањује социјална помоћ мајкама, они је вјешто избјегавају – радом на црно, непријављивањем пуних прихода и сл.

Хумани грађани помажу самохраним мајкама најчешће у виду гардеробе и обуће, храном када су у могућности, а мало новчаним средствима јер им то стандард не дозвољава. Помажу они који су и сами блиски сиромаштву, богати веома ријетко – што је апсурд.

Породицу Богавац помажемо одавно и како сами кажу – били смо им једина подршка свих ових година. Нажалост, то није довољно. Ми радимо без: канцеларија, магацина, аута, новца – скоро осам година. Дониармо оно што сакупимо од хуманих људи и ријетких друштвено одговорних компанија које желе храном помоћи. Из Банке хране свакодневно гледамо мајке које немају новца да плате дјеци књиге за школу и рачун за струју, па је 200.000 породица дужно просјечно 600 евра за струју. Повећање ПДВ, цијена горива, воде, превоза, одвоза смећа драматично погоршавају стандард становника ЦГ.

Чекајући одговоре…

Јуче сте апел за помоћ породици Богавац упутили на више адреса државних институција. Да ли сте имали одговоре и ако јесте – какви су били?

– Нисмо добили још ни један одговор, нажалост. Ми увијек када радимо јавне апеле упутимо молбу за помоћ свим институцијама за порoдицу о којој се ради. Некада буде одзива и помогну им. Али најчешће само остане слово на папиру, нажалост.

Муке најмлађих

Да ли су дјеца у нашем друштву довољно заштићена, од глади и немаштине, и шта сматрате да би требало предузети?

– Дјеца нису заштићена код нас како би било потребно. Живе у изнајмљеним и често лошим условима које родитељи плаћају од мизерне социјалне или поражавајуће мале плате. Немају обрзбијеђен превоз до школе па често пјешаче дуго у неадекватној обући и одјећи јер квалитетнију не могу обезбиједити. Немају ужину у школи па из прикјајка гледају оне који је имају и цекају да ли ће им неко поклонити… То доводи до лошијег успјеха у школи јер дјеца због лоше концентрације немају жељени резултат у школи. Дјеца немају могућност да набаве школски прибор, а књиге за средњу школу морају сами куповати или их корипати, што је за њихове породице велики издатак. О ваншколским активностима нема ријечи, часови спорта, похађање цасова из предмета који им ‘шкрипе’ је за њих немогућа мисија. Не славе рођендане, нити на њих иду због немаштине. Такође избјегавају излете и екскурзије са школом.

Ослобађање пореза на донирану храну је почетак

Јасно је да је наше друштво добрим дијелом подијељено на оне који бацају храну и оне који је немају довољно. шта је, према вашем мишљењу, најхитнија мјера/решење које би се требало учинити? Како овај проблем решавати на дуге стазе, тј. која би законска решења ваљало успоставити?

– Проблем бацања хране је озбиљан проблем и документа ЕУ нас обавезују на његово решавање. Банка хране од 2012. апелује на Владу да усвоји Декларацију о бацању хране и законски санкционише оне који је бацају. Француска је прва земља која је тај закон усвојила. Ослобађање пореза на донирану храну је почетак као и на превознике те хране до мјеста коришћења (народне кухиње, социјалне продавнице, разне организације које брину о сиромашнима). Храна се не смије бацати, то је из економских, социјалних и еколошких разлога неприхватљиво. Ми чак немамо податак колико се хране у ЦГ баца као што ни од 2013. год немамо податак колико људи у ЦГ живи у сиромаштву. Монстат је обећао податке крајем године, након четири године необјављивања и даље их немамо…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: