Медојевић: Кад представљаш Црну Гору сјети се Светог Петра Цетињског

Пише: Небојша Медојевић

Била једном добра стара достојанствена усправна Црна Гора. Државник мале државе треба да буде реалан и поштује геостратески значај великих сила, посебно САД. Треба да буде љубазан и добар домаћин. Али прије свега и изнад свега стално мора да има у глави да он предстaвља ДРЖАВУ. Сваки црногорски владар мора да помисли да предстaвља, не само садашњу, по много чему најнеуспјешнију генерацију Црногораца у историји, већ и све оне сјајне и величанствене генерације Црногораца који су носили лучу СЛОБОДЕ и давали своје животе за „крст часни и слободу златну“.

Увијек кад предствљаш Црну Гору сјети се Светог Петра Цетињског који је прогоњен и омаловажаван и од Русије и од Србије, али који никада није допустио да изгуби част и достојанство. Увијек када представљаш Црну Гору сјети се јунака са Граховца, Вучјег дола, Фундине, Мојковца, Скадра. Сјети се Ободске штампарије, Љетописа Попа Дукљанина. Сјети се да је у Црној Гори одштампан Октоих 1494 године. Сјети се Балшића, Црнојевића и Петровића. Сјети се , на крају Његоша и Горског вијенца и Луче микрокозма.

Ако баш желиш да се поредиш са великим силама, сјети се погибије црногорсксих добровољаца из САД у Медовској луци 1916. Ако си још из Мојковца, па мораш да се сјетиш Мојковачке битке и Јанка Вукотића.

Не припадам оним Црногорцима који величају свој народ и нашу историју. Пуно је ту издаја, превара, властољубља, братобилаштва, корупције, шверца, криминала, неморала. Али, ако је нешто карактeрисало Црногорце, а посебно њихове Владаре, то је ПОНОС И ДОСТОЈАНСТВО. Посебно када се требало представити странцима. Познато је да Црногорци воле да се зоре, или што би се модерним речником зове склоност ка личном „паблик рилејшнс“. Ко се зна боље обући, опасати кубурама и јатаганима, окитити медаљама. Ко од нас зна боље себе и своју земљу хвалити и у небо издизати. Ко од нас боље зна лагати и причати бајке о личном јунаштву и утицају. У томе нам нема равних. Посебно пред странцима. Тако је било увијек. Најбоље одијело, држање европске аристократије, високи, лијепи, маркантних црта лица, дугнуте главе као да нема бољих и већих. Наши лопови и криминалци су свуђе по свијету изгледали и понашали се господски. Један од шефова Њемачке полиције на једном семинару ми је рекао да су црногоркси криминалци сурови и храбри, али да имају манире господе. Држали смо, брате, до себе и до првог утиска. Трошили смо последње паре на скупа одијела, сатове, лијепе жене. Само да нас бије добар глас.

Ма како географски мала, Црна Гора је историјска и велика држава. Не због ове наше генерације, већ због наше историје и наших предака и њихове борбе за СЛОБОДУ, јер Црна Гора је друго име за СЛОБОДУ. Ми смо на добром путу да их обрукамо и да државу Црну Гору, коју су стварали крвљу и оставили нам је да је чувамо, предамо неким другима да са њом управљају.

А СЛОБОДАН народ има и Владаре који знају да је предствљају са ПОНОСОМ И ДОСТОЈАНСТВЕНО.

Добар државник мора бити реалан и уважавати значај великих сила и њихов утицај на Црну Гору. али добар државник мора бити и патриота и свим силама се борити yа интересе своје земље и свога народа. И мора бити демократа, да не проглашава своје неистимишљенике непријатељима државе, да их не хапси, прогони и стријеља.

Црна Гора још чека такву власт. Реалну, патриотску и демократску.

Не знам зашто ово написах, што би рекао онај активиста ДПС Лане Гутовић. Вјероватно не шкоди, а ако не шкоди онда сигурно користи.

Била једном добра стара достојанствена усправна Црна Гора.

П. С. Полтроне, НЕ ВОЛЕМ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: