Медијска разгледница

Како смо систематски унуштавани од режимских идиота

Цензура и аутоцензура, таблоидизација, острашћеност, медијски линч „неподобних“, у најкраћем описују штампане медије у Црној Гори. Свједоци смо свих ових година да је слобода медија, како неко лијепо записа, само мит који прикрива огољену политичку борбу за економску и поличку контролу над медијима. Управо тај мит, који је незаслужено створен, о слободи медија, уствари има за циљ манипулацију која треба да скрене пажњу са истине и суштинских процеса и проблема са којим се друштво сусријеће.

Наметање тема, које нам штампани медији представљају као важне, само представља мобилизацију унутар самог система, да се много веће и крупније ствари завуку што дубље под тепих, што је обострани интереси. Истини неће дозволити да угледа свјетлост дана. Папагајско понављање о назови независним медијима, што се показало на свакој тачки земљине кугле, служи само као димна завјеса иза које се води борба више групација унутар саме власти.

Циљ те борбе, иза кулиса, није слобода медија, већ креирање јавног мјења и наметања своје истине као једине истине. Мрвице које се са режимског стола подијеле штампаним медијима, без изузетка, само се пакују другачије, зависно од читалачке публике, а имају за циљ да се створи лажна слика о дешавањима у друштву. Наравно, врховни командант из АНБ-а је својим власницима медија дао да се једино над читуљама играју независности, тј. да ли ће исту објавити на ћирилици или латиници. Јер, ионако сви мртви окрени обрни гласају за ДПС, па ту цензура и није потребна.

Све остале рубрике су под будном пажњом Великог брата из АНБ-а, који на конкретним примјерима, а куд ћеш већи од монтиране афере “државни удар”, јавност кроз спиноване текстове “независних” медија припрема, да није тачно оно што виде очима и чују ушима. Већ да је једина “истина” коју ће нам плаћени АНБ манипулатори, по дифолту, сервирати кроз различита паковања у својим медијима.
Имајући све то у виду, са великом сигурношћу могу рећи да су медији, мислим на штампане, без изузетка, али и већину оних других, постали манипулативно оруђе у рукама политичке елите на власти.

У Црној Гори имамо четири штампана медија, а сама власничка структура истих, тјера вас на само један једини закључак. Сви власници медија, на овај или онај начин, макар једном, прекршили су озбиљно закон, што их аутоматски, свјесно или не, сврстава под контролу АНБ-а и центара моћи унутар система власти, који су их пустили да се некажњено огријеше о закон. Да би читаоцима све до краја било јасно, лако је доказати да су сви штампани медији, тачније њихови власници, без изузетка, под контролом режима, због својих прљавих послова везано за оснивање или промјену власничке структуре тих медија.

Кренимо редом. Данас имамо један штампани медиј, који за себе каже да је независан, а који је направљен управо новцем који је АНБ направио шверцом цигарета. Тај медиј, може бити независан онолико колико је независан наркоман, у фази свог лудила, прије него што са шполицие која му је удаљена пола метра, не дохвати иглу. У овом случају, режим је увијек на пола метра удаљености од власника тог медија да му одмах опрости пореске дугове. Толико о независности и борби против режима тог медија.

Други медиј, направљен новцем из касе савезне Владе, преко ноћи је отет и преписан на физичко лице. Наравно, то се није могло урадити без потпоре унутар самог система у Црној Гори. Неко је зажмурио на пљачку и отимачину, управо због оног што данас имамо на сцени. Тај медиј, нажалост, подведен је под режимску диригенстку палицу, којом се управља из АНБ-а, кроз спиноване текстове. Најбољи примјер је афера “државни удар”, оживљавање политичких мртвака из Позитивне Црне Горе и не објављивање имена појединих безбједносно интересантних лица, блисклих режиму, чија “дјела” се прећуткују.

Ако још на све то, а ово је довољно, додамо да је том “опозиционом” медију обећано да ће му у наредном период бити избрисан порески дуг, да би био изједначен са оним горе поменутим медијем који је основао ДПС. Тако смо добили сложну браћу или сијамске медијске близанце ДПС-а, који с времена на вријеме покушавају да одглуме фазу опозиционог лудила да се “Власи не досјете”. По фирмом, држаћемо Милову слику 15 дана на насловној, пет дана Брана Мићуновића, а осталих десет дана у мјесецу ћемо да радиимо за ДПС.
На челу трећег штампаног медија је постављен човјек чија је жена актер вишемилионске проневјере, а за коју није одговарала. И сад неко треба мене и јавност да убиједи да ће тај човјек, односно тај медиј, који је иначе и без тога близак режиму, писати истину.

О оном четвртом, не треба трошити слова. Довољно је знати да је и суштински то билтен тајне полиције за најпрљавије послове и обрачун са политичким неистомишљеницима.
И шта имамо као резиме читаве приче. Ко то нама данас продаје „истину“ и ко су нама медијске „звијезде водиље“? Један који зависи од Миловог и Душковог опроста милионских дугова, у фирми коју су му они направили. Други, који је пљачком и отимачином, истористио то што су Мило и Душко зажмурили и пустили га да се обогати да би им данас одрађивао посао. Трећи, који је уцијењен од Мила и Душка, јер му је жена проневјерила милионе. Оног четвртог не треба помињати, тај је ионако експозитура АНБ-а. Четири штампана медија, исти АНБ рукопис у њима, за најважније ствари, само јефтино спинован за различиту читалачку публику. Закључак је јасан. Новинари застрашени и понижени, а штампани медији, да се више не лажемо и не бијемо у “јуначке независне груди”, једнолични и политички строго контролисани. Са врха власти.

Земља дубоко подијељена, народ у интелектуалном и моралном хаосу… Ако нам је за утјеху, корупција и шарлатани су нам медијски репери.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: