Медић: Глоговац је глумио цијелим својим бићем
1 min read
Глоговац. Фото: В.Ћурчић
Нa измаку године у којој нас је прерано напустио Небојша Глоговац (1969-2018) у Културном центру Београда, вечерас у 19 биће отворена изложба посвећена овом великану нашег глумишта, коју је приредила фотографкиња Маја Медић.
“ Изложба се састоји од фотографија из филмова и представа у којима је Небојша Глоговац остварио своје најзапаженије улоге. С обзиром на импозантан укупан број његових рола (70) није било могуће изложити све. Трудила сам се да укрстим важне улоге и добре фотографије, кроз које публика може барем дjелимично да сагледа Небојшин глумачки дијапазон. То су углавном кадрови из филмова и фотографије са представа, али мени најомиљенији сегмент су радне фотографије са снимања, јер је ту присутна јединствена комбинација Небојше приватно и Небојше у филмској улози – каже, за “Новости”, Маја Медић.
Ова млада фотографкиња по избору, а по професији дипломирани сниматељ, више од деценије посвећено прати филм. Била је званични фотограф многих фестивала, приређивач књига посвећених филму (“Национална класа”, “Грлом у јагоде”…), а сарађивала је и са најпознатијим редитељима.
“ Имала сам велику срећу да радим на филмовима “Клопка” и “Кругови” Срдана Голубовића и да сарађујем са Небојшом. Он је човjек који није глумио већ постојао у лику, циjелим својим бићем. Неописиво шармантан. Духовит. Интуитиван. Једног тренутка као несташно диjете, а следећег мудар и промишљен. Уз сву опасност да звучи као фраза – Небојша Глоговац је истински незаменљив, и као човjек и као глумац – искрена је Маја.
Са Стефаном Арсенијевићем била је коаутор и изложбе о Милени Дравић, још једној глумачкој звезди која нас је напустила у овој години. Са Миленом је, непосредно пред њену смрт, обишла регион.
„Осећам неописиву захвалност што сам имала прилику да ове године доживим Пулу са њом. Било је чаробно посматрати какав ефекат она има на људе, колико је цijене и обожавају, и колико она свакоме ко јој се обрати поклони врijеме и пажњу. Осим стварно величанственог тренутка у пулској Арени, када сви стоје на ногама и аплаудирају јој, мени омиљени тренутак је био када је одлазила са отварања изложбе. Окренула се ка маси људи која је стајала на улици испред галерије и махнула им, и сви до једног, као да су то увежбавали, махнули њој. Било је као сцена из филма.“
За Мају филм је лични и животни избор, а у приређивању књига спојила је двijе своје љубави – према филму и према чувању културног наслеђа.
