Matija Bećković: O trijumfu najgorih đaka
Matija Bećković
Nedavno smo bili na proslavi stogodišnjice naše škole. Pored profesora, na svečanosti su se okupili i najgori đaci iz svih generacija!
A koga drugog da zovu: najgori đaci su jedino i uspeli u životu. Možete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori učenici u frakovima, a najgore učenice u svečanim toaletama pod najskupocenijim nakitom – plešu sa svojim profesorima koji su, siroti, još uvek u onim istim pohabanim i još u ono doba kad su sašivena, demodiranim odelima.
Najboljih učenika nigde nema. Ko zna gde su zaglavili, ili su u Nemačkoj, ili ovde, ali bez posla, ili još uče, ili su na nervnim klinikama, ili su se nesrećno oženili nekom najboljom učenicom, ili su se razočarali u život – a ko takve uopšte tretira u životu! Njih se više niko ne seća. Pretrpeli su potpuni fijasko. Zaboravili su ih čak i njihovi profesori! Zaboravili su ih jer su morali.
Dovedeni pred svršen čin, da ceo njihov život i rad ne bi bio promašen, a sve čemu uče decu pogrešno, profesori su počeli da se ponose svojim najgorim đacima, da ih naknadno proglašavaju najboljima, evocirajući uspomene na njihove čuvene odgovore i briljantne zadatke. Najgorim đacima sve je normalno, pa im od toga i nema ništa prirodnije!
Zamislite profesore koji su svoj poziv ozbiljno shvatili, koji uče decu kako da uspeju u životu, a u životu uspevaju jedino oni koji ih nisu slušali!
Kako se oseća stari strogi profesor koji veruje u svoju misiju i svoje kriterijume, a čim uključi televizor:
Ugleda nekog od svojih najgorih đaka kako vodi glavnu reč,
Ili ode u bioskop, a u filmu glavnu ulogu tumači njegova najgora učenica.
Kad sa prijateljima jedino razgovara o mudrosti, genijalnosti i velikim delima bivših najgorih učenika,
Kad mu se bivši najgori učenici, problemi svojih škola i zastiđa svojih roditelja, smeju s naslovnih strana ilustrovanih časopisa,
Kad vidi da su po njegovom mišljenju najgori postali asovi, bardovi, starovi, prvaci, veterani, krem,
Kad najgore učenike sahranjuju u aleji velikana, dodeljuju im nagrade za životno delo,
Kad škole nose imena najgorih učenika,
Kad… Ali ko bi nabrojao sve uspehe najgorih đaka? To bi bilo dostojno najjačih pera, kičica i kamera!
I šta drugo preostaje profesoru, starom iskusnom pedagogu, nego da u takvoj situaciji najgore proglasi najboljima, i da na njihovim primerima vaspitava nove generacije.
Izvor: Novosti
Ovo je napisano prjje više od 30 godina. Čitajte “ Zapisi o međuvremenu“.
I kao sto to rece Kant,u kategorickom imperativu :“postupaj tako da maksima tvoje volje moze vaziti za princip jednog opsteg zakonodavstva“
Nazalost u nasoj zemlji odavno vazi „opste zakonodavstvo“,kako najlakse zaobici zakon,preci prepreku uz najmanje truda,pa ako treba i falsifikovati diplomu.To sto sudski vestak,koji se angazuje u slucajevima Miskovica,Karica i dr. ima falsifikovanu diplomu sa Univerziteta na Kosovu,to nikoga ne uzbudjuje,jer nije jedini.
Plafon smo udarili sa Doktoratom ministra finansija,koji je ocigledni plagijat,ali nekako vec pet godina sistem jos uvek nije uspeo da “ ubedi “ narod da je to sasvim normalno i moralno u nasem drustvu…
Veliki Matija ne prestaje da potvrđuje svoju veličinu.
Fenomenalni Matija. Bravo, ???????
Imamo i najbolje djake smjestene u SANU pa od njih bude vise stete. Previse samoljubive i nimalo patriote. Naravno ne mislim na Matiju. Ne treba generalizovati. Najvaznije je biti dobar covek.
Malo ga precera,ali moze se velikanu poezije.
I od najgoreg moze postati najbolji.A od najboljeg najgori.
Ko bi rekao da najbolji u srednjoj ostane na samo sredmju skolu!A da ipak bude najbolji.Ko bi rekao da najgori u sredmjoj bude najbolji na kraju studija.
Sazrevamje je cudo Bozije!Glamur je jedno a stvarnost drugo.Profesori mogu biti sjajni ,strogi,sujetni,nadzaci,ali nikada ne mogu predvideti sa sigurnoscu sudbinu svojih djaka.Matija ima ponekad izvan odlicne poezije i zajedljivost srednjeskolca.
Genijalna opservacija genijalnog pjesnika ali je ovog puta ipak promasio sustinu… Sustina je u zapitanosti zasto je to bas ovako kako Matija pise a nije sporno da jeste…
Odgovori su vrlo jednostavni i problem je do grupe jedinki koji cine drustvo..
Mi smo drustvo u kome prije prolazi bahatost i bezobzirnost nego pristojnost, obzirirnist i rad… Pri tome, istini za volju, nisu ni svi dobri djaci obavezno i kvalitetni i dobri ljudi…
U nasim skolama vise se postuje los djak koji taj dan nije napravio problem u skoli nego rezultat dobrog djaka…
Dobri djaci se cesto pogube kada shvate da njihove petice u realnom zivitu ne moraju obavezno da znace mnogo i da su za uspjeh u nasem drustvu mnogo vaznije osobine koje njima nisu bile potrebne za „petice“ a losi djaci su te osobine trenirali od malena….