ИН4С

ИН4С портал

Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација!
Bećković

Матија Бећковић

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација!

А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима.

Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком најбољом ученицом, или су се разочарали у живот – а ко такве уопште третира у животу! Њих се више нико не сећа. Претрпели су потпуни фијаско. Заборавили су их чак и њихови професори! Заборавили су их јер су морали.

Доведени пред свршен чин, да цео њихов живот и рад не би био промашен, а све чему уче децу погрешно, професори су почели да се поносе својим најгорим ђацима, да их накнадно проглашавају најбољима, евоцирајући успомене на њихове чувене одговоре и бриљантне задатке. Најгорим ђацима све је нормално, па им од тога и нема ништа природније!

Замислите професоре који су свој позив озбиљно схватили, који уче децу како да успеју у животу, а у животу успевају једино они који их нису слушали!

Како се осећа стари строги професор који верује у своју мисију и своје критеријуме, а чим укључи телевизор:

Угледа неког од својих најгорих ђака како води главну реч,

Или оде у биоскоп, а у филму главну улогу тумачи његова најгора ученица.

Кад са пријатељима једино разговара о мудрости, генијалности и великим делима бивших најгорих ученика,

Кад му се бивши најгори ученици, проблеми својих школа и застиђа својих родитеља, смеју с насловних страна илустрованих часописа,

Кад види да су по његовом мишљењу најгори постали асови, бардови, старови, прваци, ветерани, крем,

Кад најгоре ученике сахрањују у алеји великана, додељују им награде за животно дело,

Кад школе носе имена најгорих ученика,

Кад… Али ко би набројао све успехе најгорих ђака? То би било достојно најјачих пера, кичица и камера!

<

И шта друго преостаје професору, старом искусном педагогу, него да у таквој ситуацији најгоре прогласи најбољима, и да на њиховим примерима васпитава нове генерације.

Извор: Новости

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

7 thoughts on “Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака

  1. I kao sto to rece Kant,u kategorickom imperativu :”postupaj tako da maksima tvoje volje moze vaziti za princip jednog opsteg zakonodavstva”
    Nazalost u nasoj zemlji odavno vazi “opste zakonodavstvo”,kako najlakse zaobici zakon,preci prepreku uz najmanje truda,pa ako treba i falsifikovati diplomu.To sto sudski vestak,koji se angazuje u slucajevima Miskovica,Karica i dr. ima falsifikovanu diplomu sa Univerziteta na Kosovu,to nikoga ne uzbudjuje,jer nije jedini.
    Plafon smo udarili sa Doktoratom ministra finansija,koji je ocigledni plagijat,ali nekako vec pet godina sistem jos uvek nije uspeo da ” ubedi ” narod da je to sasvim normalno i moralno u nasem drustvu…

  2. Imamo i najbolje djake smjestene u SANU pa od njih bude vise stete. Previse samoljubive i nimalo patriote. Naravno ne mislim na Matiju. Ne treba generalizovati. Najvaznije je biti dobar covek.

  3. Malo ga precera,ali moze se velikanu poezije.
    I od najgoreg moze postati najbolji.A od najboljeg najgori.
    Ko bi rekao da najbolji u srednjoj ostane na samo sredmju skolu!A da ipak bude najbolji.Ko bi rekao da najgori u sredmjoj bude najbolji na kraju studija.
    Sazrevamje je cudo Bozije!Glamur je jedno a stvarnost drugo.Profesori mogu biti sjajni ,strogi,sujetni,nadzaci,ali nikada ne mogu predvideti sa sigurnoscu sudbinu svojih djaka.Matija ima ponekad izvan odlicne poezije i zajedljivost srednjeskolca.

  4. Genijalna opservacija genijalnog pjesnika ali je ovog puta ipak promasio sustinu… Sustina je u zapitanosti zasto je to bas ovako kako Matija pise a nije sporno da jeste…
    Odgovori su vrlo jednostavni i problem je do grupe jedinki koji cine drustvo..
    Mi smo drustvo u kome prije prolazi bahatost i bezobzirnost nego pristojnost, obzirirnist i rad… Pri tome, istini za volju, nisu ni svi dobri djaci obavezno i kvalitetni i dobri ljudi…
    U nasim skolama vise se postuje los djak koji taj dan nije napravio problem u skoli nego rezultat dobrog djaka…
    Dobri djaci se cesto pogube kada shvate da njihove petice u realnom zivitu ne moraju obavezno da znace mnogo i da su za uspjeh u nasem drustvu mnogo vaznije osobine koje njima nisu bile potrebne za “petice” a losi djaci su te osobine trenirali od malena….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<