Матица српска: Промоција књиге „Матични млеч“ Драгана Станића

Матица српска – друштво чланова у Црној Гори организује промоцију књиге „Матични млеч“, аутора проф. др Драгана Станића (Иван Негришорац).

Промоција ће се одржати у Књижари Матице, у суботу, 6. маја, у 19.00 часова, а на промоцији ће, поред аутора, говорити Селимир Радуловић и Будимир Дубак. Модератор ће бити Љубица Гојковић.

О књизи Матични млеч Ивана Негришорца

Нову књигу Ивана Негришорца, поему Матични млеч, објавила је Издавачка кућа Орфеус из Новог Сада. Главни јунак ове поеме је Матица српска и многи њени посленици који су обележили српску културу током протекла два века.

“Иван Негришорац је монашко име Драгана Станића, који се подухватио да испише житија својих претходника на челу Матице српске, од њеног оснивања до наших дана. Негришорац је одменио Станића и његово име уписао у велике добротворе Матице српске. Дао је себи труда да препева Матичину историју и докаже да је та историја, временом постала поезија“, рекао је академик Матија Бећковић, приликом предстаљања књиге у Матици Српској у Новом Саду.

Док Новица Ђурић, предсједник Удружења Књижевника Црне Горе о књизи каже:

“Није непрецизно ако кажем да је књига Матични млеч вјерна забиљешка догађаја и личности кроз историју Матице, можда најзначајније културне институције у историји Срба, историја испјевана у стиху. Уосталом, има ли богатије и вредније историје од оне спјеване у народним пјсмама и осталим сачињенијима из оних доба. Ова Негришорчева пјева и казује, вријеме, мјесто и именује ‘главне јунаке’ у овој књизи која у себи има и драмских елемената. Медом и прахом Негришорац је спојио десет пута пјесничке цјелине, да би задњим поглављем Прах праха нашего пјевао о оним Људима у небесима где време не постоји. А тим нераскидивим везивом Негришорац нераскидиво ‘везива’ пјесничке цјелине: Бацајте семе, Избијају клице, Муке са калемима, Потерале стабљике, Ширење засада, Разговори с маскама, Елементарне непогоде, Светлосни плодови, Зрење и сласт и онај који поменусмо Прах праха нашего.”

Драган Станић (Иван Негришорац) новосадски је пјесник, књижевни критичар, теоретичар и предсједник Матице Српске. Рођен је 31. маја 1956. у Трстенику (Србија). Основну школу завршио је у Сиригу 1970, а гимназију у Новом Саду 1974. Филозофски факултет на Групи за југословенске књижевности и српскохрватси језик завршио је у Новом Саду 1979. Темом “Неоавангарда и српско песништво” (1965–1988) магистрирао је 1991, а 2003. докторирао на Филолошком факултету у Београду радом “Лирика Јована Дучића”: семантичка анализа. Говори енглески и руски, а служи се немачким, француским, словеначким и македонским језиком. Био је лектор на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД, 1984–1985), драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986–1988), асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988–1995), асистент, доцент и ванредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду од 1997. до данас. Био је члан уредништва и главни и одговорни уредник студентског књижевног листа “То јест” (1976–1979), члан уредништва часописа “Писмо” (1991–1993), “Свети Дунав” (1995–1997) и главни и одговорни уредник Рада Матице српске (1995–2004). Књижевне и научне радове објављује у већини наших књижевних часописа, а сарађује и са иностраним (Летопис Матице српске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Књижевна реч, Поља, Књижевне новине, Књижевност, Дело, Овдје, Градина, Повеља, Qуорум…) Члан сарадник Матице српске од 1983, стални члан сарадник од 1991, секретар Матице српске (1995–2004), члан Управног одбора Матице српске од 2004, Управног одбора Библиотеке и Галерије Матице српске од 1995. године. За председника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Био је члан Управног одбора Вукове задужбине, члан Редакције Лексикона писаца Југославије и сарадник Српског биографског речника. Од 2005. је главни и одговорни уредник Летописа Матице српске, најстаријег живог књижевног часописа. Председник је Уређивачког одбора Српске енциклопедије од 2008 (две књиге првог тома публиковане октобра 2010. и 2011), највећег енциклопедијског подухвата у нашој земљи. Сарађује на пројекту Поетичка истраживања српске књижевности, Института за књижевност и уметност у Београду, којим је руководио проф. др Новица Петковић, а потом проф. др Јован Делић. Ради на пројектима проучавања књижевности који се изводе на Филозофском факултету у Новом Саду.

Пише поезију, прозу, драмске и критичке текстове, бави се проучавањем српске књижевности и културе. Објавио је преко 250 критичких, теоријских и књижевноисторијских текстова у периодици и научним зборницима. Радовима из области пруочавања књижевности учествовао је на преко 50 научних скупова у земљи и иностранству.

Објавио је књиге песама: Трула јабука (1981, Награда „Горан” за младе песнике); Ракљар. Желудац (1983); Земљопис (1986); Топло, хладно (1990); Абракадабра (1990, Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године); Хоп (1993); Везници (1995, Награда „Ђура Јакшић”); Прилози (2002); Потајник (2007, Змајева награда Матице српске); Светилник (2010, Награде „Раде Драинац”, „Бранко Ћопић” и Жичка хрисовуља). Публиковао је роман Анђели умиру (1998), као и драме: Фреди умире (1987); Куц-куц (1989); Истрага је у току, зар не? (2000); Видиш ли свице на небу? (2006, Награда „Униреx” за драму). Објавио критичке монографије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике (1996) и Лирска аура Јована Дучића (2009). Текстови су му превођени на енглески, француски, немачки, мађарски, румунски, македонски, словеначки, чешки, грчки, албански, кинески.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: