Матица хрватска оптужила Матицу српску за „крађу” културне баштине
1 min read
Матица хрватска је оптужила Матицу српску за „присвајање” хрватске књижевне баштине, због објављивања дела Марина Држића у едицији „Десет векова српске књижевности”.
У саопштењу Матице Хрватске се оцењује да је у питању „безочна крађа и отимачина”.
„Матица хрватска као чувар и заштитник за свеукупну хрватску културу дужна је да реагује на ову безочну крађу/отимачину”, наводи се у саопштењу Матице хрватске, пренела је Хина, преноси Политика,
Наводе да би било „лепо и корисно чути вест да Матица српска промовише хрватску књижевност и објављује дела хрватских књижевника”.
Сматрају да то у нормалним околностима не би требало бити невероватно и неизводљиво, преноси Танјуг.
Наводе да је први од циљева зацртаних успостављањем матице словенских народа био упознавање своје националне културе, а онда и културе других народа и средина, што је, како кажу, одређено и првим Правилима Матице хрватске и првим Статутом Матице српске.
Тврде да су сведоци, како наводе, „мегаломанског пројекта Матице српске под називом ‘Десет векова српске књижевности’ у којем су се нашли стари хрватски писци који су стварали у Дубровнику обједињени под заједничким именом српске књижевности”.
„Историја српског својатања хрватске књижевне и културне баштине понавља се, на жалост, већ дуже од два века, од првих штампаних издања Вука Караџића, па је стога потребно ту појаву посматрати имајући у виду три нивоа”, наводи се у изјави Матице хрватске.
Реч је, кажу, о културолошком, стручно-језичком и политичком нивоу присвајања хрватске књижевноисторијске баштине, а када је реч о културолошком ниову, Матица сматра да је објављивање дела најзначајнијих хрватских писаца који су деловали у 16. и 17. веку у Дубровнику, под заједничким називником ‘Десет векова српске књижевности’, трајни покушај српске културне елите да санира српски књижевноисторијски дисконтинуитет.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Кога занима шта мисли Матица хрватска?!
Не занимају нас политички комесари, нисмо одавно у Југославији, НДХ је поражена.
Од њих је за очекивати да бране оно што су отели. Није битно што се Држић није изјашњавао Хрватом, сасвим логично, јер то није ни био и што је писао на српском језику. Њима није битно ни што је барон Франо Гундулић био члан Српске странке и декларисани Србин, они су његовог претка Џива (Ивана) Гундулића отели и угурали у „хрватску“ књижевност.
Ми знамо да његово дјело одише српским духом и да је писано српским језиком, те знамо и гдје му је мјесто. А за друге нас није брига.
Dubrovnik nikada nije imao nekih veza sa Hrvatskom u svojoj istoriji!.
Dubrovnik kao slobodan grad je dobijo tu titulu od srpskih kraljeva i knezeva!.
Dubrovnik kao trgovacki grad je imao srpske vlastele kao najace poslovne partnere!.
Dobijo je pravo da ima i male sopstvene trgovine unutar srpskih vlastela, kao i zastitu na njihovim trgovackim putevima unutar Srpskih vlastela!.
U vreme svoje najvece moci , Dubrovnik nije ni cuo za Hrvate kao narod!. U to vreme su Hrvati bili manjina jedne Madjarske a kasnije Austrougarske!.
Splicani, Dubrovcani, Mlecani, Dukljani, Neretljani se toliko mogu povezati sa Hrvatskom kao Libanci sa Jevrejima a to je nikako !!!.
Niko te ne može nagrditi ka’ nagrađeni.
Какву културу ви имате, о усташе? Дубровник НИКАД, баш НИКАД није био у Хрватској док га језуити Моша и Броз, а Бога ми и Ђилас, нису њој прицртали 1945.г. Вероватно као награду што су и у Великом и у Другом светском рату ратовали на губитнички страни. Хрвата у Дубровнику није било до пре 100 година!!!
@ Vojvoda
AMAN, KUMIM VAS BOGOM NE TRPAJTE
NA DJILASA SVE STO VAM PADNE NAPAMET.
TIME UMANJUJETE VERODOSTOJNOST
VASIH IZJAVA