Матица црногорска наставља лов на „унутрашње непријатеље“: Против СПЦ, историје и здравог разума

У свом најновијем јавном иступу, Матица црногорска поново је показала да се у Црној Гори не одржава само културна већ и идеолошка мржња, и то она која је све осим грађанска и цивилизацијска.

Умјесто његовања културе, науке и идентитета у плуралистичком друштву, ова организација, чији се рад финансира из државног буџета, већ деценијама у континуитету спроводи кампању против Српске православне цркве, српске историје, српских великана и свега што не стаје у уско дефинисан оквир „црногорског идентитета“ по мјери Матице.

Посљедње саопштење, у којем се митрополити Српске православне цркве у Црној Гори оптужују за наводно „агресивно величање клерофашистичког четничког покрета“, представља не само грубо фалсификовање историје, већ и прозивку која је на ивици говора мржње.

Матица, очигледно неспремна да прихвати мултиетничку и мултиконфесионалну стварност Црне Горе, износи низ неутемељених тврдњи, при том замјењујући тезе и стварајући опасан идеолошки наратив у којем је све српско – непријатељско, а све црногорско – апсолутно и непогрешиво. Позивајући тужилаштво да реагује на, како тврде, ревизионизам СПЦ, фактички призивају цензуру и прогон другачијег историјског мишљења, чиме директно улазе у зону забране слободе говора и вјерског изражавања.

Оптужбе које се односе на митрополите СПЦ, прославу историјских личности попут Драже Михаиловића или Павла Ђуришића, и наводну „узурпацију“ црногорске историје, представљају већ виђени репертоар из арсенала идеолошког рата који је давно изгубљен у јавности, али који се, захваљујући мрежи институционалне подршке, упорно обнавља у формалним обраћањима Матице и сличних организација.

Истовремено, Матица изиграва тумача историјских чињеница, проглашавајући све што није у духу партизанске историографије за фалсификат и злочин. Погрдно називање свештеника попут о. Милорада Вукојичића „озлоглашеним кољачем“, открива идеолошки фанатизам који Матицу више сврстава у домен пропаганде него културе.

Посебно је проблематично инсистирање на „неопходности“ Црногорске православне цркве као институције која би замијенила СПЦ у улози духовног пастира. У земљи која настоји да буде демократска и секуларна, овакви ставови личе више на програм једнопартијске идеолошке диктатуре него на плуралистичку визију будућности.

Коначно, позивање тужилаштва и Омбудсмана да санкционишу јавно изражавање ставова који се не уклапају у наратив Матице црногорске, јасан је сигнал да иза ове организације не стоји жеља за културним дијалогом већ потреба за идеолошким монополом и искључивањем сваког ко не мисли исто.

Умјесто доприноса помирењу, Матица наставља да производи нове подјеле, ширећи нетрпељивост и омаловажавајући сваку српску историјску, духовну и културну вриједност. У том смислу, њено саопштење мање говори о наводној „опасности“ од митрополита, а више о дубоко укоријењеном страху од истине – оне која не може бити ућуткана ни притисцима, ни фалсификатима, ни прогласима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: