Матеи: ДИА доказала да је Ђукановић од Црне Горе направио престоницу шверца

Извјештај од чак 409 страница ДИА Бари износи озбиљне оптужбе: да је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић био савршено свјестан онога што се дешава у Црној Гори, као и последице које је претрпјела држава Италија и друге државе Европске уније.

Био је тога свјестан јер је у то био умијешан и директно заинтересован. Он исти је имао прилику да стекне огромне суме новца, у драгоцјеној валути, путем шверца цигарета којим је управљало италијански организовани криминал, казао је за ИН4С италијански брокер Ориано Матеи, који се преко двије деценије бори против неправде коју му је нанијела Влада Црне Горе.

Као свједок банкарских трансакција наше Владе он открива детаље „пословања“ у име нашег народа, о којима грађани Црне Горе до данас ништа не знају.

Матеи се позива на чувени извјештај ДИА-е (Директорат за борбу против мафије при италијанском МУП-у)из 2005. године, након опсежне истраге око шверца дувана преко Јадранског мора из Црне Горе у Италију.

Матеи истиче да је богаћење Ђукановића почело 1996. године када је Влада Црне Горе подигла кредит од милијарду долара, на име наводног економског развоја. Умјесто напретка, Црна Гора је потонула у сиромаштво, а фабрике које су тада могле бити спашене, сасвим су пропале.

„Похлепа да се ‘обогати’ учинила га је тако бескрупулозним, да је преко апарата државне безбједности осигурао заштиту бјегунаца које су тражиле италијанске власти“, подсјећа Матеи на догађаје из 1998. године када су се у Бару скривали високи чланови пуљанске мафије Санта корона унита.

Такође, додаје, у извјештају ДИА-е се наводи Црна Гора већ десет година је била права Тортуга Јадранског мора: рај за нелегални шверц, гарантовану некажњивост криминалног подземља, приобалне локације као што су Бари и Котор (црногорске луке) које се користе као логистичке базе, флоте брзих чамаца, пратњу коју гарантују власти за нелегално трговану робу, једна халуцинантна афера, прича из другог времена.

У том периоду Тортугом је „ управљао“ Мило Ђукановић, казао је Матеи алудирајући на чувено острво у Карипском мору познато по гусарењу, које је чак током 17. вијека било проглашено „престоницом пиратске републике“.

Свједочи фидуцијар Владе Црне Горе

Матеи је редакцији ИН4С послао свједочење фидуцијара Владе Црне Горе малтешког адвоката Ентонија Апап Болоње, од 9. априла 2003. године, у којем се у великој мјери реконструишу догађаји из 1996. године. 

О подизању кредита у висини од милијарду долара већ смо писали. Матеи је тада, не знајући да је Црна Гора, као чланица Савезне Републике Југославије, под финансијским санкцијама, обезбиједио финансирање којим је подигнут кредит.

Болоња је свједочио пред судом у Тичину, и италијанским државним тужиоцем Мариом Брандом, а по жалби Матеиа који га држи једном од одговорних због неисплаћених 10 милиона долара, колико му је Влада Црне Горе гарантовала за његове услуге.

Он је изјавио да се по први пут срео са Матеијем у просторијама Марије Гвере, односно просторијама фирме Soetherm, гдје је Матеи дошао препоруком Ђанкарла Сиронија, који је претходно контактирао гђу Гверу, која је, наводи Болоњам њему удијелила да се бави овим сличајем и наложила му да учествује у сусрету.

„Сирони се представио као овлашћеник Владе Црне Горе да тражи и захтијева финансирање на рачун ове државе, у износу од 80 и 120 милиона долара.

Он је Матеија представио као особу која може да обезбиједи ‘колатерале’ односно гаранције да се отплати одобрени кредит. Ради се посебној врсти гаранција у форми Grundschuldbriefen“, појаснио је Болоња на суду.

На састанку је договорено да сви заједно дођу у Подгорицу, како би сусрели са функционерима Владе Црне Горе.

„Не сјећам се тачно ко, мислим да је г. Сирони предложио да идемо у Црну Гору, јер се он познавао са тадашњим министром спољних послова Јанком Јекнићем. Сада кад сам консултовао своју документацију сјетио сам се да смо се сусрели и са извјесним Предрагом Горановићем, министром финансија“, казао је Болоња.

На питање тужиоца зар му није било чудно што на том састанку није показан нити један документ, овај је одговорио да није, јер је договорено да се иде у Црну Гору.

Приватним авионима до Црне Горе, не зна се ко плаћа

Болоња наводи како су се даље одвијали догађаји.

„У Црну Гору смо стигли приватним авионом из Милана. Не знам ко је платио пут. Поред мене дошли су и Сирони и Матеи, и још неколико особа чијих се имена не сјећам, али они нису ни имали утицаја на финансијску операцију.

Истог дана примио нас је министар Јанко Јекнић. Ја сам Јекнића питао на италијанском да ли Сирони има мандат Владе Црне Горе и он ми је то потврдио. Овај разговор се догодио у Министарству спољних послова.

Сјутрадан на ручку били смо присутни ја, Матеи, Сирони, министар спољних послова, министар финансија Горановић, и још неколико особа којима се не сјећам имена. Не сјећам се тачно кад, да ли истог дана или касније када су дошли у Лугано, повјерен ми је мандат за тражењем и бављењем финансирањима о којем је било ријечи.

Тада ми је показан документ (мандат), и потврђујем да се ради о мандату о којем говорим. Њега су потписали Јекнић и Горановић у мом присуству“, посвједочио је Болоња.

На питање тужиоца зашто у документу није наведена провизија, он је казао да је таква пракса његове државе Малте и Енглеске, али да се рачуна да је отприлике 4.5 одсто.

„Чим ми је повјерен мандат ја сам контактирао Матеиа кој је често долазио у моје канцеларије у Лугану, како би прибавио Grundschuldbriefen које је тврдио да може да обезбиједи“, наводи фидуцијар.

Три гаранције Владе Црне Горе за Матеија

Тадашњи фидуцијар Владе Црне Горе наводи да је у почетку договор између њега и Матеија био усмен, али да је овај затражио писмене гаранције да ће за своје услуге бити исплаћен. Влада му је тада послала три гаранције.

„Истина је да са г. Матијем није потписан никакав уговор. Постојао је међутим, вербални договор између мене и г. Матеиа да покрене гаранције о којима је раније говорио.

Прецизирам да ми је за ову услугу Ориано Матеи тражио провизију од 10 милиона долара.

Ја сам као представник Црне Горе његов предлог представио Јекнићу са којим сам се чуо преко телефона. Пар сати касније назвао ме Јекнић и казао да се то може учинити – оно што је хтио да каже јесте да је држава сагласна да исплати Матеију 10 милиона долара по извршеној трансакцији. Тада сам јавио Матеију да се Јекнић односно влада Црне Горе сложила са тим“, посведочио је Болоња.

На питање тужиоца како се стигло до договора о провизији између Владе Црне Горе и Матеија око гаранција, фидуцијар је казао је да, када су у питању овакве финансијске трансакције, уобичајено да провизија буде 10 одсто.

„Ово објашњава зашто је Матеи за трансакције са Владом Црне Горе захтијевао 10 милиона долара. Он је затражио гаранције како би својим саговорницима могао доказати озбиљност и конкретност ове операције. Ја сам се стога још једном обратио Јекнићу како бих затражио ове гаранције које су ми достављене у форми овдје присутних докумената наведених као Ц, Д и Е.
(ради се о три гаранције Владе Црне Горе)“, посвједочио је Болоња.

Сумњиви потписи на Владиним гаранцијама,  Подгоричка банка у паници

Малтешки адвокат свједочи да је Матеи од почетка посумњао у аутентичност документа Владиних гаранција.

„Када сам му предао три гаранције за његову провизију Ориано Матеи је изразио сумњу у аутентичност потписа. Прецизирам да ми је гаранције лично у Лугану предао Јанко Јекнић и његов нећак или рођак. Кад је Матеи изразио сумњу око аутентичности потписа ја сам поново контактирао Јекнића који ми је казао да су документа у реду. О томе сам обавијестио Матеија путем писма“, казао је он.

Међутим, након тога ствари постају још „чудније“.

На покушај да се ове гаранције наплате, настала је права паника у Подгоричкој банци, данашњој Societe Generale Montenegro. Болоњу су позвали из банке да интервенише.

„Речено ми је из црногорске банке да су једна или двије ове ‘гаранције’ пристигле на шалтер. Не сјећам се како се звала особа која ме о овоме обавијестила. Ради се о Подгоричкој банци Д.Д. Када сам упитао ко је послао гаранције Подгоричкој банци, казано ми је да се ради о Банци Адамас из Лугана.

Ја сам казао да се не прихватају и да се врате, имајући у виду да у том тренутку трансакција још није била извршена. Онда сам писао банци Адамас да гаранције још увијек не треба да буду прихваћене док се до краја не изврши трансакција.

Понављам, не сјећам се ко ми је јавио о овоме, чини ми се да је била женска особа“, казао је пред Судом у Тичину Болоња.

На питање тужиоца шта се касније догодило са овим гаранцијама, Болоња је казао да не зна.

„Једино што знам јесте да сам се ја касније озбиљно разболио и одустао од свега.

Чини ми се да трансакција никада није извршена, те да стога нису гаранције ‘Grundschuldbriefen’ нису никада активиране, а ‘Pfandurkuden’ нису биле довољне.

Још једном наводим да ме је неко назвао из Подгорчке банке и да ме обавијестио да су једна или двије гаранције у износу од 500000 долара стигле на наплату у Подгоричку банку“, казао је малтешки адвокат.

Упитан да прокоментарише документ „Г“, Болоња је посвједочио да се ради о потпису (тадашење генералне директорке Подгоричке банке) Радмиле Савићевић те да је потпис аутентичан.

Према његовим наводима он није познавао ни Савићевић али ни Младена Рабреновића нити Љиљану Драгићевић из наведене банке.

„Једини контакт сам са њима имао када су ме назвали из Подгоричке банке да ми кажу да је неко потраживао исплату гаранција“.

Истакао је, на питање цивилне странке, да је „у вези са овим догађајима имао пословни конакт са актуленим предсједником Црне Горе Милом Ђукановићем“.

„Никада нисам започео преговоре са УБС банком за кориштење ‘колатерала'“, било је његово свједочење.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: