Маскама нам затворите уста да не причамо и не једемо

Пише: Жељка Савковић

Нова предложена мјера НКТ да ће маске и рукавице бити обавезне у затвореним објектима ствара једну велику дилему и не могу да не поставим толико – Зашто?

Слушајући свакодневно различите изјаве свих оних који се од почетка појаве корона вируса јављају са малих екрана и путем других медија, не можемо сакрити збуњеност која још траје а већ се најављује ново ублажавање мјера, да ли је или није требало носити маске и рукавице? И ево коначно став НКТ да ће морати да се носе у затвореним објектима ступањем на снагу нових предложених мјера. Зашто маске нијесу биле обавезне када је већ увелико харао вирус широм свијета и од 17. марта 2020. године када су у Црној Гори изолована прва два случаја заражених Корона вирусом? Зашто су грађани збуњивани причом да треба да их носе заражене особе, па онда опет здрави људи, па они који имају симптоме, па они који немају? Да ли због тога што их није било па се чекало да се набаве? Да ли због тога да би ионако престрашени грађани били још престрашенији и збуњенији, и онако немајући средстава за живот давали задње паре за маске у апотекама и трговинским радњама, да би се ипак сачували од инфекције. Јер сложићете се није сваки човјек истог менталног склопа и на различите начине доживљава ову епидемију. Поготово стари људи који сами у својим становима, кућама, у другим градовима, сједе и чекају да им неко од њихових породица дође и донесе те спасоносне маске и рукавице. О храни и не мисле. А о њима нијесу мислили ни они који су давали потврде о слободном кретању, па потврду нијесу могли добити ни они који су хтјели до свог родитеља да бар виде да ли му што хвали. Шта је друго преостајало тим старим људима без да са страхом у затвореном простору преживљавају слике које су се из минуте у минут смјењивале на малим екранима, молећи се за здравље својих најближих, тонећи у депресију. И умјесто да се шаљу поруке које би уносиле мир баш у те домове, ти затворени људи, сами међу четири зида, гледајући извјештаје су се могли питати сами са собом хоће ли икога живог наћи на улицама Црне Горе када изађу из затвореног простора.

Поштујмо мјере. Перимо руке. Држимо дистанцу. Небројено пута смо чули те поруке. Носите, не носите маске. БИЋЕ У АПОТЕКАМА! Да их купимо? Од чега? Кад тренутно свака кућа у Црној Гори треба да буде корисник неке предложене мјере? Од чега, не шалите се са овим народом. Гдје су маске из донација? И зашто су сад обавезне? Зато што их је превише у продаји а народ више неће ни да их купује. Или неће или не може! Хоћете ли то да овом намученом народу наредите да мора купити маске да их носи у затвореним објектима да не би причали међу собом? Ако већ хоћете да нам одузмете право гласа па због тога приводите људе, хоћете ли то и да нам одузмете право разговора једних између других, код фризера, козметичара, занатлија? Хоћете ли увести мјеру да морамо држати маске и у кућама, међу члановима својих породица?