ИН4С

ИН4С портал

Масакр Павелићевих усташа у Пребиловцима: Страшна исповијест италијанског генерала

На слици се види Генерал Алесандро Лузано како стоји изнад једног прекланог српског детета испред школе у Пребиловцима. Фото: Новости

Злочин је неумесна и наивна реч, пише италијански генерал Алесандро Лузано Бениту Мусолинију о ономе што је затекао када је са својом војском ушао у српска села након упада усташа у селу Пребиловци.

Масакр у Пребиловцима, један је од најмонструознијих усташких злодјела током Другог свјетског рата.

Масакр у Пребиловцима су извршиле усташе између 6. и 11. августа 1941. под командом Ивана Јовановића званог Црни, над 826 од укупно 994 Срба села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали били убијени на лицу места. Педесет и четири српска домаћинства Пребиловаца су тим покољем била заувек угашена. 

Ужасе које су направиле усташе у том селу најбоље описује свједочанство италијанског генерала о масакру у Пребиловцима.

На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!,“ нагласио је у свом писму Лузано.

Генерал Лузано Мусолинију:

Драги Дуче,

Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којему сам, уназад три седмице, лично присуствовао.

Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, када се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.

Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и наивна реч. То је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове!

Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо.

Приметио сам начету врећу соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове!

И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Стану Арнаутовић и онда је пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре!

На вечну срамоту наше, римске цркве и један Божији човек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дечак кога смо спасили брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побегао је из болнице и отишао у своје село, да тражи родбину. Послали смо патролу за њим, али узалуд; нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљаду и нешто душа у селу више нема никога!

Истога дана, то смо открили касније, кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 800 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца.

Једино је њима успело да пробију усташки обруч око села и да побегну у планину! Тих 300 преживелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије. Све што су имали да изгубе они су изгубили! Децу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино у освети, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмација.

Покољи Срба су достигли такве размере да су у тим крајевима загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избијала је црвенкаста вода, лично сам се у то уверио! На савест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се, док је време, не дистанцирамо од усташа и не спречимо да се нама припише да подржавамо безумље!

Напомена:

После оваквих догађаја Италијанска војска стаје у заштиту српског живља и протерује усташе из Истре и Далмације. На слици се налази генерал Александро Лузано како стоји изнад једног прекланог српског детета испред школе у Пребиловцима.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Масакр Павелићевих усташа у Пребиловцима: Страшна исповијест италијанског генерала

  1. OVO BI GRADJANISTA-USTASA ADRIJAN VUKSANOVIC TREBAO DA PROCITA,A DA OSUDI I POKLONI SE NEVINIM SRPSKIM ZRTVAMA,POKLANOJ DJECICI I NJIHOVOJ UCITELJICI,ZIVIM POBACANIM U JAMU DUBOKU 66 M ,…,TO OD NJEGA NECEMO DOZIVJETI.OLUJA JE SAMO NASTAVAK GENOCIDA NAD SRBIMA IZ DOBA NDH.TU JE KATOLICKA CRKVA I VATIKAN IMAO VELIKU ZLOCINACKU ULOGU,A ZBOG NAVODNOG BRATSTVA I JEDINSTVA O SVEMU SE PREDUGO CUTALO.POTOMCI USTASA SU JOS VECE USTASE,A ETO NJIHOVE DRZAVE U EU.APSURD,A VELIKA OPOMENA NAMA SRBIMA KOJE,GLE CUDA ,ADRIJAN NECE U VLADU.ZALOSNO JE AKO SE ON PITA…

    7
    1
  2. Musolinijev VERNI general PISE VRHOVNOM KOMADANTU „PREKO 800 POBIJENO U JEDNOM DANU A 300 POBEGLO“ KOLIKO UBIJENO PRE POSLE I U OKOLNIM MESTIMA JER U NASIM PREDELIMA OBICNO PO 3 PORODICE TJ.PREZIMENA ZIVE U ZASEOCIMA … IL TRI KUCE … NAZALOST ISTINA JE MNOGO GORA ZA ONE PO UBICE I IZVRSIOCE NEPOSREDNE NEBITNE I SVEDOKE NEUGODNE ZA SVE ONE KOJI OD ONDA DO DANAS DOKAZALI NECINJENJEM I PRIKRIVANJEM NE OTKRIVANJEM MOTIVA CILJA PRIKRIVANJA IL FALSIFIKOVANJA MONOSTRUOZNOSTI ZLA KOJE NJIH I NEBITNE NEPOSREDNE IZVRSIOCE OBUZELO I DRZI IH I DANAS OBUZETE DA KRIJU ISTINU I TAKO LISAVAJU SEBE POZNANSTVA S LJUBAVLJU SAVESCU SLOBODOM SRECOM NO TUMARAJU ZEMLJOM GRABECI NOVAC MONOPOL NA ZLO OKRIVLJUCUJCI SVAKOG STO SU I DALJE NEZADOVOLJNI …JEL IH ZLO VODI U DOBRO JEL ZLO DONOSI SPOKOJ JEL LAZ ISTINU MOZE UNISTIT …ITD. …

    10
    1
  3. Hvala. Hvala mnoogoo. Zrak Sunca ISTINE je prošao kroz ovaj vas tekst makar da kroz jedan od miliona dokaza UKAZE NA PRIRODU I CILJ HILJADUGODISNJEG PLANA PRODORA NA ISTOK. NEMA MUSLIMANA SEVERNO OD SAVE I DUNAVA NEMA JEVREJA , NEMA SRBA U HRVATSKOJ … NISTA NOVO HITLER NIJE RADIO STO VEC MNOGO PUTA NIJE RADJENO U EVROPI … HVALA U IME SVIH KOJI… CE BIT SPASENI JER PROCITALI VAS TEKST. NI 33 GODINE NIJE PROSLO OD 1.SVETSKOG RATA NISU LJUDI VEROVALI DA CE I 2.RAT BITI… NISU NI 1991.G. VEROVALI … UPRKOS ISTORIJI …SVEDOCIMA DOKAZIMA …

    16
    1
    1. Нису вјеровали ни да ће се у Црној Гори десити повампирење усташтва и нацизма. Данас је НАТО перјаница нацизма, поглавник од Монтенегра вођа својих усРаша, састављених од наших суграђана, рођака, фамилије, пријатеља, кумова! Прочитајте књигу др Николе Николића, Хрвата, комунисте који је четири године провео у Јасеновцу. Књига је прво издање имала 1959 године у 150 примјерака, и непосредно послије тога је била забрањена а већина примјерака је одузета од власника! Др Никола је избачен из КПЈ , због свог свједочанства и истраживања које је преточио и спасио од заборава кроз своју књигу. У књизи је описана стравична судбина многих Срба и њихових фамилија, не само из Јасеновца него и са многих стратишта на територији НДХ, као и судбине многих Јевреја и Рома.И тада је католичка црква масовно судјеловала у злочинима и ћутала као што је ћутала на дешавања у Црној Гори или како можемо видјети њено понашање на дешавања око отимања и присвајања православних светиња у Украјини. Ако су Хрвати као народ од нечега били повријеђени понашањем Срба, неком „недефисаном“ српском кривицом којом оправдавају своје злочине, а зашто су са Србима уништавали Јевреје и Роме, па макар ти Роми никада нијесу имали жељу да икада створе неки облик државе на територијама по којима су разасути широм свијета. А онда се сјетите суграђани Срби оне тројице Рома исламске вјероисповијести са Коника и њихових порука нама Србима и схватите да се онакви на исти начин са истом мржњом понашају и према Ромима православне вјероисповијести! Не заборављајте, да нам се не понови!

      19
      1
  4. Da je bilo istine posle 2. svetskog rata ne bi bilo osvete devedesetih. Duse poklanih i ubijenih u tom rqtu su trazile osvetu, trazile pravdu. A kada drzava, zbog bratstva i jedinstva, ne pruzi pravicno zadovoljenje, potomci sami uzimaju pravdu u ruke.

    30

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *