Маруновићев атеистички крик као посљедњи трзај богоборачке структуре у ЦГ: У Ирану се народ ослобађа, а код нас се дижу крстови и клечи по подовима!

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

Тридесетоавгустовске промјене нису испуниле ни приближно очекивања народа, поготово у области борбе против криминала и корупције.

Међутим, постоји једна тековина која је, заиста, примјетна, а то је апсолутна маргинализација политичког и друштвеног утицаја остатка остатака милитантне атеистичке структуре која је остала усамљена на вјетрометини након распада мафиократске ДПС владавине.

Један од преосталих „хероја безбожничког покрета“ јесте режисер Данило Маруновић који је, у свом ауторском тексту, завапио над својом „судбом клетом“, дубоко увјерен чињенице да је ригидна, фашистичка идеологија доживјела презир.

„Док се у Ирану, под теретом деценија теократије, буди грађанска свијест која храбро раскида са страхом, у Црној Гори – парадоксално, на прагу Европске уније – јача клеронационалистичка свијест која страх производи, његује и политички институционализује. Тамо ђе жене скидају мараме као чин личног и колективног ослобођења, овдје се подижу крстови и клечи по подовима као наводни одраз повратка супресираној историјској аутентичности“, пише Маруновић.

Он са презиром гледа и на донацију Скупштине Општине Будва Српској православној цркви.

„Иран, затворен у сопствену догму, данас гледа ка свијетлу, а Црна Гора, формално отворена ка Европи, тоне у мрак! Вријеме поред нас неумољиво пролази, а термин „иранизација“ Црне Горе за клерикалну револуцију, једноставни више не стоји.Та паралела није географска ни културна – она је морална и политичка… У земљи у којој школе, болнице и културне институције вапе за средствима, политичка одлука да се јавни новац преусмјери у вјерску структуру са јасном политичком агендом не може бити случајна“, сматра он.

Маруновићево нарикање своди се и на постојећу политичку ситуацију у Црној Гори, која ни приближно није онаква каквом је он представља, али у њој нема њега и њему сличних.

„Главни политички наратив одвија се на релацији ПЕС-а и Андрије Мандића с једне стране, и Милана Кнежевића с друге. То није сукоб визија државе, већ такмичење у томе ко ће гласније, тврђе и безобзирније артикулисати исту вриједносну матрицу. Јавност је талац унутар коалиционих обрачуна, док се суштинска питања – грађански карактер државе, европске интеграције, секуларизам и еманципација – гурају на маргину“, истиче он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

8 thoughts on “Маруновићев атеистички крик као посљедњи трзај богоборачке структуре у ЦГ: У Ирану се народ ослобађа, а код нас се дижу крстови и клечи по подовима!”