Ни дванаест сати након посете црногорског председника Мила Ђукановића Немачкој, у Црној Гори је независни новинар Јово Мартиновић осуђен на годину дана затвора. DW је разговарао с осуђеним новинаром.
DW: Господине Мартиновићу, од 2015. сте на на нишану црногорског правосуђа. Сада сте осуђени на годину дана затвора, јер сте наводно посредовали у трговини дрогом. Како коментаришете ту пресуду?
Јово Мартиновић: Оваква пресуда се могла и очекивати. Мислим да се политика умешала и дала одређена упутства. Исте судије које су ме осудиле су и судије које су се појављивале и у другим, политички осетљивим случајевима, у процесима против опозиционих политичара.
Ваш процес траје већ пет година. Можете ли укратко рећи о чему се конкретно ради?
Током лета 2015. сам у Паризу за ТВ-станицу „Canal Plus“ радио на једној истраживачкој причи о илегалној трговини оружјем са Балкана за Француску. Приликом истраживања ступио сам у контакт с особама из миљеа трговаца дрогом који су ми прибавили контакте унутар сцене препродаваца оружја. Ти трговци дрогом убрзо након тога су ухапшени. И мене су ухапсили под оптужбом да и сам припадам кријумчарском кругу, иако је било јасно да сам радио на једној другој причи, што је и француска редакција потврдила, а што су касније у свом исказу потврдили и трговци оружјем.
У истражном затвору сте провели више од 14 месеци.
Да, од октобра 2015. до јанура 2017. За то време су ме припадници специјалног државног тужилаштва уцењивали. Тражили су да потпишем лажно признање, а да ће ме заузврат пустити на слободу. Обраћали су се и мојој породици и мојим колегама са истим циљем. По сваку цену су хтели моје признање, али ја сам то одбио.
У исто време, ни мени ни мом адвокату нису дали на увид оптужницу. Доказни материјал је предочен тек непосредно уочи процеса и то само делимично. Постоје доказни списи, попут транскрипта телефонских разговора, у које до дан-данас немамо увид. Све је то незаконито. Мој случај је од првог дана једна велика фарса.
Оптужба тврди да сте на телефону једног трговца дрогом инсталирали једну апликацију за комуникацију.
Тај део оптужбе толико је апсурдан да су од њега касније одустали. Дословно је тамо стајало да сам инсталирао „једну одређену апликацију“, без да је речено о којој се апликацији ради. Главни део оптужбе односи се на то да сам успоставио контакт између сведока сарадника оптужбе и првооптуженог. Чињеница је да су њих двојица успоставили контакт преко мене, али за време једног другог истраживачког пројекта на којем сам радио годину и по дана пре догадјаја за који се теретим.
Зашто сте толико опасни за Црну Гору?
У Црној Гори се стално догађају спектакуларни случајеви кријумчарења оружја, дроге или цигарета. Све то не би било могуће без учешћа људи из државног апарата. А држава, то је председник Мило Ђукановић и његова још владајућа Демократска партија социјалиста, дакле бивши комунисти. Дакле, онога ко извештава о случајевима кријумчарења, њега треба и казнити.
Шта ћете урадити након ове невероватне пресуде?
Против пресуде ћу се жалити Апелационом суду. Ако ме у Црној Гори осуде правоснажно, ићи ћу пред Европски суд за људска права.
Не морате у затвор, јер сте већ више од 14 месеци провели у истражном затвору.
Да, истина је, али ради се о нечем другом. Ако остане при овој пресуди, ја се водим као криминалац. А то је неприхватљиво јер сам невин. И борићу се све док ми то не дају црно на бело.
У Црној Гори је недавно по први пут на изборима дошло до промене власти. Ускоро би требало да буде формирана и нова влада. Да ли ће се након тога нешто побољшати у правосуђу?
Иако је формално независно, судство је још увек у рукама председника Ђукановића и његовог картела моћи. Према мојој процјени, још веома дуго ће потрајати док не дође до темељних промена у правосуђу.
Последњих година забележено је на десетине напада на новинаре. У мају 2018. је на Вашу колегиницу, истраживачку новинарку Оливеру Лакић, пуцано. Она је тада тешко повређена. Како оцењујете општу ситуацију за новинаре који у Црној Гори истражују корупцију или организовани криминал?
Оливера Лакић је лако могла да буде и убијена. Као што се то догодило 2004. с Душком Јовановићем, главним уредником дневника „Дан“. Али њој су „само“ пуцали у ноге, више као знак упозорења. То је било упозорење и осталим новинарима да не пишу о политичкој корупцији на највишим нивоима. Готово ниједан случај напада на новинаре није расветљен. Понекад су, што је доказано, оптуживани лажни починиоци који су давали лажна признања, иако су прави починиоци били познати.
Црногорски председник Ђукановић је ове среде званично посетио Берлин. Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер отворено је похвалио његову „демократску свест о одговорности“. Како гледате на то?
Шта год Ђукановић да каже о демократији, то су само празне речи. Судство у Црној Гори је под његовом контролом, а пресуде се доносе у канцеларијама партије, а не у судницама. Ја бих председнику Штајнмајеру хтео да поручим једно: сумњам да би волео да се нађе пред неким комунистицким судом бивше Источне Немачке. Наше правосуђе је баш као оно у бившем ДДР-у – фасада без имало садржаја када је реч о правној држави.
Јово Мартиновић (46) је слободни новинар у Црној Гори и углавном се бави истраживањима на тему корупције и везама политике и организованог криминала. Ради и за црногорске и стране медије, попут BBC-ja, „Fajnenšel tajmsa“, „Ekonomista“, као и „Frankfurter algemajne cajtunga“ и „Zidojče cajtunga“.
За свој рад више пута је награђиван међународним новинарским наградама, међу којим је и „Press Freedom Award“ невладине организације „Репортери без граница“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovakve ljude ukljuciti u timove koji ce se baviti visokom politickom korupcijom i svercom
evo vam ga dritane aleksa prof. krivokapicu covjek koji vam moze pomoci u raskrinkavanju hobotnice . covjek koji se bavi istrazivackim radom znaci moze da bude u timu za raskrinkavanje milove mafije . razmotrite ovaj predlog dobro.