Мартин Карплус: Памтим српску доброту
1 min read
Компјутери ће помоћи човечанству да се знатно брже и лакше развију нови и ефикасни лекове против многих болести. Ово у ексклузивном разговору за „Новости“ истиче амерички професор Мартин Карплус (83), овогодишњи добитник Нобелове награде за хемију и човек који је још у младости заволео Србију.
Пре него што је живот посветио научном раду и са колегама Мајклом Левитом и Аријехом Воршелом развио компјутерске програме за анализу сложених хемијских процеса, Мартин је као младић пропутовао Европу, а у најлепшем сећању остала му је управо наша земља. Зато и не чуди што је, уз посредовање Александра Марковића, нашег човека са Катедре за хемију и хемијску биологију на Харварду, Карплус са задовољством прихватио интервју за „Новости“.
Одмах на почетку разговора желео је да објасни како се нашао на Балкану педесетих година прошлог века:
- Доста сам путовао као студент после Другог светског рата и фотографисао Европу. Ипак, за Србију и бившу Југославију ме вежу најлепше успомене. Управо ту сам направио неке од најлепших фотографија, које сада заузимају почасно место на мом званичном сајту – открива познати научник.
У фото-галерији „Балкан педесетих“ преплићу се Дрина, Ужице, црногорско приморје… Шта помислите када сада погледате те слике?
- Преплави ме осећање топлине. Сетим се добре хране и сјајних разговора са људима. Многа имена градова и река нисам бележио. Остале су само слике, а више не могу да пронађем писма са Балкана, из тог времена, мојој мајци, која би ми много тога разјаснила.
Открића за које сте заједно са двојицом колега добили Нобелову награду представљају огроман корак напред у разумевању молекуларних структура и хемијских и биолошких процеса у организму. Ко ће имати највише користи од резултата вашег рада?
- Симулације и програми које смо створили помажу хемичарима и биолозима да схвате како молекули реагују међу собом, али и како лекови стварају интеракцију са протеинима у телу. Конкретно, схватили смо шта се догађа код лечења ХИВ-а и Алцхајмерове болести. Претпостављам да ће хемичари и биолози моћи лакше да обављају медицинска истраживања, као и да ће од новог приступа лечењу корист имати цео људски род.
Ваше софистициране компјутерске симулације сложених хемијских процеса заправо су истраживачки алати за дизајнирање нових лекова.
- Управо тако. Традиционално се све ово радило у лабораторијама и у опитима на људима кроз дуги низ година. Сада је време за те процесе знатно убрзано. Може се експериментисати и на рачунарима, а резултати тих анализа су исти као и они из епрувета. Једноставно, омогућено је да се брже и прецизније развију читаве генерације нових лекова.
Већ 40 година радите на овим истраживањима. Како гледате на досадашњу каријеру?
GOSPODIE MARTINE NIJESTE JEDINI KOJI SRPSKU DOBROTU PAMTE . NAŽALLOS MNIGI SU JE ZABORAVILI A MNIGI ČAK INAMJERNO ZBOG POLITIKE ! HVALA ŠTO NE ZABORAVLLJATE !