Марш и барјаци Тиране: По главама црногорског режима

Надреални говор шефа црногорског режима Мила Ђукановића у Тузима, којег су медији пренијели 10. новембра 2017. године, представља класични примјер острашћености према грађанима, али и образац прилично ниског цивилизацијског нивоа којег неки политичар може демонстрирати.

Тај говор су пренијеле и подгоричке “Вијести”, под знаковитим насловом: “Ђукановић: Да је било по њиховом, страдала би Црна Гора”.

Обраћајући се, наводно, једној опозиционој организацији, шеф режима је у Тузима рекао и следеће: “Они данас барјаче и даље тробојком као државном заставом, у односу на црногорски државни барјак.“

Осврти на друге сегменте тога говора- направљени су у претходној колумни, под називом: “Црна Гора: Немоћ под кљуном “велике Албаније”, а дио Ђукановићевог говора о “барјацима и барјачењу”- ће бити тема овог текста.

Занесењаци и скоројевићи у акцији

Да се подсјетимо, данашњи државни барјак, о којем говори Ђукановић, је у самом старту био закономјерно “осуђен на смрт”, јер је одбачен од већине православног становништва Црне Горе, укључујући и значајан дио тога народа који је гласао за суверену Црну Гору.

О томе свједочи и анкета режимског листа “Побједа”, којом је утврђено да је против усвајања таквих симбола било- 56. одсто грађана Црне Горе, или – три четвртине њеног православног становиштва.

Све су прилике да су, управо зато, ти симболи и усвојени! А због чега? Јер се тиме демонстрирала сила духовног черечења православног народа – и то безумном законодавном батином, с очигледним покушајем његове историјске маргинализације!

Промотери таквог рјешења су, уједно, пројавили и тешке комплексе- јер су усвојили грб, а самим тим и барјак, с крупним фалсификатом. Наиме, традиционални бијели орао је, вољом безумних скоројевића- позлаћен као златан зуб. Као резултат се добило- ништа!

Противприродну инаугурацију таквих рјешења су подржали православни занесењаци, који су нешто чудно сањали, а листом и мањински народи- Бошњаци и Албанци, свако из својих пројектованих националних разлога, а не из “љубави према држави”. Да је то тако, свједочило је све што се послије тога десило.

Црногорски државни барјак – албанском “мачку о реп”

Рецимо, албански национални лидери су подржали такво рјешење – јер су знали да ће, ма какво рјешење државних симбола Црне Горе буде – они махати само албанским заставама.

Бошњачки национални посленици, у националним и грађанским странкама, су то рјешење подржали – јер им је шеф режима обећао да ће у наставку приче око државних симбола Црне Горе бити скинута хришћанска и монархистичка обиљежја.

Шеф режима до дан данас им то обећање није испунио- па је изазвао разумљиву злост бошњачких посленика.

Као резултат је добијено да се, осим три четвртине православног становништва, против данашњих државних симбола окренула преовлађујућа већина албанског и бошњачког становништва, на челу с њиховим националним лидерима, што шеф режима одлично зна- али глуми да је све у реду.

Због свега тога, крајње је смјехотресно што се шеф режима управо у Тузима жалио Албанцима да му правослaвци “данас и даље” – “барјаче тробојком као државном заставом, у односу на црногорски државни барјак!”

Чак и карикатурално, јер је Ђукановићева „хибридна државна застава” давно потиснута из Улциња и Тузи, а умјесто ње се гордо вијоре државне заставе Албаније, Косова, али и “велике Албаније.

Опет, на другој страни, ако је осудом “барјачења”- њему мрском тробојком, шеф режима хтио послати оштру поруку Албанцима да батале албанске заставе и замијене их на државне- јасно је да ће такву поруку Албанци с гнушањем одбацити- па је шеф режима само може- “окачити мачку о реп”!

Крик против тробојке – само немоћ, или капитулација?

У међувремену, заставе иностраних држава су, управо под режимом Ђукановића, добиле централно мјесто у службеним просторијама локалне управе у Црној Гори, што је пренио подгорички дневни лист “Дан” – 10. фебруара 2012. године.

Наиме, у тексту под насловом ”Калач са заставом Турске, Цунгу поред албанске”, објављене су скандалозне фотографије гдје Назиф Цунгу, предсједник улцињске општине, и лидер Нове демократске снаге ФОРЦА – у свом кабинету држи заставу Албаније.

Осим тога, у чланку се каже: „Предсједник општине Рожаје и члан предсједништва ДПС-а Нусрет Калач у свом кабинету истиче државну заставу Републике Турске, иако закон не дозвољава истицање симбола других држава у просторијама органа државе Црне Горе“, уз нагласак да је тај факт потврђен снимком из „информативне емисије једне црногорске телeвизије”.

Дакле, озваничење турске заставе у Црној Гори је иницирано од највиших функционера Ђукановићеве партије, а озваничење албанске заставе- уз прећутну сагласност шефа режима, и функционера његове партије- који на такве испаде нису реаговали.

Као што се шеф режима не жели суочити с истином да је православна већина трајно симпатише тробојку, тако исто, све су прилике, не жели признати да су “у срцима” огромне већине Бошњака и Албанаца прије свегa заставе које с гордошћу демонстрирају њихови национални посленици: Нусрет Калач (ДПС), Рафет Хусовић (БС), Џавид Шабовић (СДП), Назиф Цунгу (ФОРЦА), али и многи други.

Зато бијесни шовинистички крик против тробојке, који је шеф режима испустио у Тузима, представља ехо немоћи, и коначне капитулације пред фактом да му накарадне симболе, које је усвојио за државне- више нико не жели.

Велика Албанија наткрилила Црну Гору

Осим што је државу, својом неодговорном и неразумном политиком, довео на руб економске пропасти, Ђукановић је Црну Гору систематски, сопственим лутањима и протежирањем државног шовинизма, довео до максималног могућег народног раскола.

Хушкањем на већинско православно становништво Црне Горе, отворено га третирајући – непријатељским, шеф режима је створио невјероватну ситуацију – да Црну Гору више нема ко да брани.

Јер, бранити је сигурно не може немоћна шака занесењака, избачена из реалности, која у разумним сународницима- види непријатеље, а у накарадној политици Тиране- стратешке пријатеље! За такву тврдњу постоје многи сликовити примјери.

Рецимо, сви медији на Балкану су 20. априла 2013. године пренијели информацију да Тирана у албанским дјечјим уџбеницима приказује будућу Албанију у чијим границама се налазе: Улцињ, Тузи, Рожаје, Плав, Гусиње, Петњица, па чак и Бар- у којем има само пет одсто Албанаца.

Црногорски режим је пред тим фактом, попут ноја- “забио главу у пијесак”, што се не би десило да је било која друга земља у окружењу урадила тако нешто. Режим је демонстрирао страх, и навукао невоље. Тако је нечињењем покренуо бесконачни процес провокација од стране Тиране.

Већ следеће године, 28. јуна 2014., медији су пренијели да је подно зидина Старог града у Улцињу одржан 16. избор за Мис Албаније, у којем су учествовале Албанке из свих “албанских држава” Балкана, па и албанских дјелова Црне Горе.

Пет мјесеци касније, 28. новембра 2014. опет су сви медији пренијели да је у Црној Гори “величанствено прослављен” Дан албанске заставе и Дан проглашења независности Албаније. На тај дан је, у оквиру помпезне свечаности, од зграде Општине Улцињ до Скадра истрчан “традиционални Маратон независности” али, наравно, не независности Црне Горе, већ- сусједне Албаније.

Режим, као и режимски идеолози и медији, не само да нису одлучно вриснули на ову провокацију, а реагују на све и свашта, већ уопште нису упутили чак ни благу замјерку, понашајући се као прави сињи кукавци.

Наравно, нијеим први пут било да не реагују, особито када су у питању инострани барјаци, што ћемо видјети у наредним примјерима.

Заставе Албаније и Косова, само за “државотворне” слијепце

О албанским прославама 28. новембра 2014. подгоричке “Вијести” су, што се тиче главне теме- барјака, извјестиле јавност да су током свечаности “на згради Општине Улцињ истакнуте државне заставе двије сусједне земље”, тачније – Албаније и Косова?!

Што се тиче исте прославе, али у Тузима, “Вијести” су навеле да – “ученици Гимназије “25. мај” у Тузима нијесу дозволили да се одржи настава”, те да су “на школи истакли више застава Албаније”, као и да се “на објављеним фотографијама не види застава Црне Горе”!

Гимназија у Тузима, која је, изгледа, постала центар албанског протеста у Малесији против постојања Црне Горе у садашњим границама- се спомиње и наредне године.

Тако је 12.10.2015. прорежимски црногорски портал ЦдМ објавио текст “Гимназијалци у Тузима прославили побједу Албаније”, у којем се осврће на прославу фудбалске репрезентације Албаније над Јерменијом у Јеревану.

Констатујући да, опет- “ученици албански националности нијесу дозвољавали да се одржи настава”, портал ЦдМ је постовао фотографије с те прославе, а потом очајно констатовао- “ученици су испред и у ходнику школе развили заставе Албаније, као и заставу Косова.”

Управо у оваквим Тузима, гдје годинама у мору албанских застава свих видова- црногорски државни барјак преставља статистичку грешку, шеф режима недавно држи говор у којем сикће на тробојке у било којем виду. Чудно, зар не?!

И све с порукама мржње православнoм народу, гдје шеф режима каже- “Да је било по вашему, страдала би Црна Гора”, “уцвијељено” сe жалећи Албанцима како- “oни (Срби и Црногорци, oп. a.) данас барјаче и даље тробојком као државном заставом”?!

Сложићемо се да оваква реторика шефа режима, урачунавајући мјесто гдје је испољена, поприлично излази из свих резона, природне логике и здравог смисла.

Међунационaлне туче под заставом Тиране, и протјеривање професора

На демонстрацију силе „велике Албаније“ по Црној Гори, шеф режима нити једном није реаговао, па је дошло до ескалације ситуације, и њеног изласка ван контроле. Дакако, ради се о физичким обрачунима, који су, сасвим очекивано, отпочели управо у гимназији у Тузима.

О том првом већем међунационалном физичком обрачуну је писао црногорски портал “Аналитика”, позивајући се на портал ЦдМ, а то је било 15.10.2014. године када је изашао текст под насловом : ”Тузи: Општа туча ученика, повријеђено више лица”, у којем се дословно каже следеће:

“Група ученика потукла се данас у Гимназији „25. мај“ у Тузима, а наводни разлог за тучу је био тај што су ученици албанских одјељења у школи славили прекид фудбалске утакмице Србија- Албанија.

Наводно је приликом сусрета са ђацима из неалбанских одјељења дошло наприје до вербалног сукоба, а потом и туче. Након тога, управа школе је позвала родитеље виновника туче.

Али ситуација се ни тада није смирила, већ је дошло до физичког обрачуна и фамилија ученика. Том приликом повријеђено је више особа, како ученика тако и њихових родитеља и рођака.”

Како су све те баханалије прошле без озбиљнијих политичких интервенција режима, ситуација се почела развијати у правцу прогона неалбанских професора из Тузи. Прво уз “паљење фитиља” од стране “албанских родитеља” у једној основној школи, а потом и новог физичког међунационалног обрачуна ученика у гимназији. А то се десило недавно.

Наиме, 13. септембра ове, 2017. године- подгоричке “Вијести” су у тексту “Настава на албанском језику, или слиједи бојкот”, информисале јавност да је: “Савјет родитеља ОШ “Махмут Лекић” из Тузи затражио је од те установе, али и Министарства просвјете да ангажују наставнике који испуњавају законске услове, односно говоре албански језик и запријетио бојкотом наставе од понедјељка, 18. септембра, уколико до тога ускоро не дође.”

У преводу, албански родитељи су тражили да се наглавачке избаце неалбански професори из школа у Тузима.

Послије само мјесец дана од те ”иницијативе”, ученици албанске националности су “узели ствар у своје руке” па су се, опет у гимназији у Тузима- окомили се на једну професорицу која не зна албански језик, послије чега се опет десио крупан међунационални обрачун.

О томе догађају су 01.11.2017. писале београдске “Вечерње новости”, у тексту под насловом: “Хаос у гимназији: Масовна туча црногорских и албанских ђака”.

У тексту се наводи да су се, 17. и 18. октобра 2017. године, у Гимназији “25. мај“ у Тузима догодиле двије масовне туче црногорских и албанских ђака, због чега је “укупно 12. ђака искључено из школе, а 22. кажњено укором”.

О разлозима тога необично крупног инцидента, у тексту пише следеће: “Међу ученицима се спекулише да је сукоб настао због наставнице италијанског језика. Наводно су се ученици албанске националности бунили што професорка не зна албански језик, што је испровоцирало препирку и свађу са ђацима црногорске националности, која је прерасла у масовну тучу.”

Гдје су међународни стандарди и реципроцитет?

Елем, да је шеф црногорског режима икада чуо да се међународна политика заснива на реципроцитету и балансу, до свих ових лудорија у Тузима и Улцињу не би дошло. Да је бар ослушнуо- шта о свему томе мисли православни народ Црне Горе, водио би другачију политику!

Да се разумијемо, заставу Албаније, у симболичком смислу, православни грађани Црне Горе третирају као заставу ненормалне државе у којој нема коректног пописа становништва, да би се на основу њега обезбједила реципрочна права мањинских народа, прије свега- Срба и Црногораца.

Државу, у којој и даље Срби и Црногорци, као и остали неалбанци, немају могућност, или тешко добијају право да врате своја албанизована имена и презимена, што је погано!

У којој врло тешко иде прича о било каквом школовању на свом језику, да не говоримо о томе да права на неалбанске етничке општине у својој држави Албанија никада неће дати, а свуда у окружењу тражи албанске етничке општине, па и у Црној Гори, гдје инсистира да Тузи постану засебна општина. И не само то!

Рецимо, само двије недјеље послије последњег међунационалног обрачуна, и десетак дана прије дотичног говора Ђукановића, подгоричке Вијести су 2.11.2017. објавиле текст “Тирана подржала договор лидера”, у којем се наводи да су: “Представници албанских партија потписали су платформу којом се обавезују да ће након локалних избора у Тузима заједнички преговарати о формирању власти”.

Све то не би било необично да иницијатор свеалбанског политичког удруживања ради стварања етничке општине Тузи није била званична Тирана, а Министарство спољних послова Албаније, отворено и славодобитно- поздравило потписивање албанске платформе!?

Ђукановић се у односу на сву ту бестијалну политику званичне Тиране није снашао, прави се да ништа не види, и смета му тробојка, вели, коју види!?

А како ће се снаћи, када је признао ненормалну државу Косово против воље 82. одсто грађана Црне Горе, према резултатима анкете коју је спровела озбиљна међународна агенција Галуп- медија? Овај проценат говори да је то урадио против воље не само православног становништва Црне Горе, већ и против воље огромног процента Бошњака, који се налазе у тој групи.

Зато се он не може политички супротставити махању заставама Косова по Црној Гори, иако та застава, у очима православног народа Црне Горе, не предстаља ништа друго- до симбол прогона свих неалбанаца са тог простора тоталног расизма, а прије свега прогона Срба и Црногораца.

У ком свијету шеф режима живи?

Да резимирамо, само недељу дана послије упада велике Албаније у Тузи, послије вишегодишњих махања разним албанским заставама по Црној Гори, без иједне државне, организовања бруталних политичких акција с циљем депортације неалбанских професора из Тузи, крвавих међунационалних обрачуна у тој вароши- док се крв још није осушила са носева ученика, а под врелим дахом “велике Албаније”, шеф режима Ђукановић долази у Тузи 10. новембра 2017. године и шовинистичким говором- сипа ватру по православном народу и тробојкама, не примјећујући гдје се налази и у ком свијету живи.

Дакако, да се разумијемо – ово није само прича о острашћеном дијелу Албанаца, њиховим политичким вођама, као и заставама, већ о непринципјелности и потпуној немоћи актуелног црногорског режима у суочавању с изазовом и реалностима.

Црногорски режим је толико труо да се он никако не може супротставити пожарима и поплавама,изаћи на крај с трагичном незапосленошћу грађана и тоталном економском катастрофом, нити са несрећним безнађем које влада у народу.

Збиља, а како ће се тада супротставити унижењу у које га свакодневно ставља званична Тирана, коју баш брига што је црногорски режим увукао Црну Гору у НАТО- пакт. Јер, никакав НАТО не помаже против хобридног рата којег је, судећи према хронологији догађаја, одавно отпочела Тирана, уз асистенцију Приштине.

Управо зато је говор мржње шефа режима у Тузима, који је био усмјерен према народу који је основа постанка и постојања Црне Горе- надреалан и опасно штетан. Али, да би се шеф режима освијестио и видио куда води пут којим иде, те да је вријеме за политички одлазак давно прошло, прво грађани треба да се освијесте.

И да знају, да подршком овако накарадној политици потписују смртну пресуду својој будућности и миру, те да се од тога не може побјећи- гледајући веселе пропагандне спотове, гдје власт као да иде на Пјесму Евровизије, а не у тотални понор заједно са свим грађанима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: