Маровићева супруга сакрила 3,8 милиона долара у швајцарској банци

Документи из швајцарског огранка банке ХСБЦ у посједу међународне групе новинара откривају да је Ђурђина Маровић, супруга Светозара Маровића, потпредсједника Демократске партије социјалиста, имала 3,8 милиона долара на рачуну у овој банци 2006/2007. године.

Он то није пријавио у свом имовинском картону.

Маровић је 2006. године пријавио стан, породичну кућу и земљиште, пословни простор у власништву супруге, кћеркин аутомобил, па чак и умјетничке слике и библиотеку са 4.200 наслова. Маровић није одговорио на позиве и поруку новинара.

Црногорски дневник “Дан” раније је пренио да је државно Тужилаштво испитивало Маровића о поријеклу његове имовине. Тужилаштво је изјавило да се против Маровића не води истрага.

Црногорски Закон о спречавању сукоба интереса налаже јавним функционерима да на дан ступања на функцију, током и годину дана након напуштања функције поднесу изјаву о својој и имовини блиских чланова породице. Маровић је изјаве редовно подносио, али ни у једној није навео милионе у Швајцарској.

Ђурђина Маровић, је један од преко 100.000 клијената швајцарског огранка банке ХСБЦ, до чијих података је дошао Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦУ), преко француских новина Ле Монде. ИЦУ је податке подијелио са новинарима истраживачке мреже ОЦЦРП и других медија.

Документи, који су процурили у јавност, дају увид у швајцарски банкарски систем који је деценијама обавијен велом тајности. Међу осталим клијентима су чланови краљевских породица, политичари, јавне личности и пословни лидери из преко 200 земаља.

Документи садрже податке о рачунима нешто више од 80 клијената са простора бивше Југославије. Износ на рачуну Ђорђине Маровић је међу највишим кад су у питању политичари и званичници из региона. Маровић и његов син Милош (31) су имали приступ рачуну, наводи се у документима.

Рачун је отворен 6. фебруара 1998. године. У документацији се не наводе износи на рачуну из претходних година. Све што је познато је максимални износ депозита из 2006/2007. године од 3,8 милиона долара. Ђорђина је Швајцарцима као званичну адресу навела Улица Доситејева бб у Будви. Исту је адресу Маровић пријавио у имовинском картону из 2006. године.

По звању филозоф, Маровић (59), обавља јавне функције од 1990. године када је изабран за члана предсједништва тадашње Републике Црне Горе. Био је и посланик, а три пута је изабран за предсједавајућег Скупштине Црне Горе, укључујући и 1998. године, када је швајцарски рачун отворен. Маровић је био први и једини предсједник Државне заједнице Србије и Црне Горе која је постојала од 2003. године до 2006. године. Након распада Југославије, Србија и Црна Гора су 1992. године основале Савезну Републику Југославију. Црногорци су 2006. године на референдуму изгласали независност. Обављао је и дужност потпредсједника Владе Црне Горе од 2008. до 2010. године. Већ дужи низ година је потпредсједник владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС).

Износ његових примања до 2006. године није познат. У имовинском картону из 2006. године Маровић је навео да је зарађивао 1.769 евра мјесечно као посланик у Скупштини и предсједник управног одбора једног јавног предузећа. Његова супруга није била запослена.

Са таквим примањима и без трошкова овом брачном пару би требало 140 година да зараде 3,8 милиона долара.

У документацији ХСБЦ се не наводи поријекло њених милиона. Банка је као њено занимање уписала увоз/извоз расхладних материјала и аутомобилских дјелова. Према подацима из црногорског регистра привредних субјеката, Маровић и његова супруга у том периоду нису имали фирму која се бавила том дјелатношћу.

Заборављена имовина

Иако је његова имовина знатно већа од његових примања, из имовинских картона и катастарских докумената се види да 3,8 милиона долара нису једина имовина коју Маровић није пријавио и објаснио.

Према имовинском картону из 2006. године, Маровић је посједовао стан у Будви, кућу и 20.500 квадратних метара земљишта у селу Кримовица у близини Котора, историјског града на обали Јадранског мора. Његова супруга је посједовала пословни простор у Будви, а његова кћерка ауто.

Међутим, према подацима из регистра до којих су тада дошле црногорске дневне новине “Вијести“, Маровић није пријавио још три стана и пословни простор у власништву његове тада незапослене двадесетогодишње кћерке Милене. Имовина се налазила у улици Доситејева бб у Будви, гдје је Маровић имао пријављено пребивалиште. Милена је била наведена као власник трособног стана од 98 квадратних метара и канцеларије у приземљу од 18 квадратних метара. На првом спрату у истој згради посједовала је стан од око 100 квадратних метара, док је у поткровљу посједовала још један стан од 90 квадратних метара.

Према подацима из регистра Маровић тада није посједовао земљиште док његова супруга није посједовала пословни простор.

У наредне двије и по године Маровић није обављао јавну функцију и није подносио имовинске картоне.

Његова супруга је 2009. године пријавила мјесечну плату од 370 евра, иако није навела радно мјесто и послодавца. Годину касније навела је посао у Управи царина. И поред скромне плате, њена имовина се у међувремену значајно повећала. Поред пословног простора, сада је посједовала стан у Подгорици од 85 квадратних метара и још један у Будви од 22 квадрата. Нема података да је ову имовину наслиједила. Мада је по закону обавезна, Комисија за спречавање сукоба интереса ријетко провјерава истинитост података наведених у имовинским картонима.

Локални моћници

У Будви, општини са најврједнијим земљиштем на црногорској обали, Маровићева породица је практично чинила „власт у сјени“ кад су у питању главни грађевински инвестициони пројекти.

Током процвата градње у Будви 2000-их Маровићев брат Драган био је на челу општинског Секретаријата за инвестиције док је његова стрина Мирјана Маровић била начелница подручне Управе за некретнине. Његова кћерка Милена била је приправник у кабинету предсједника Општине. Од 2010. године запослена је као менаџер Општине. Она је и члан Општинског одбора ДПС-а.

МАНС, водећа антикорупцијска организација у Црној Гори истраживала је 2008. године Маровићев утицај у грађевинском лобију и објавила податак да је он преко родбине био повезан са 20 приватних компанија, од чега се њих 10 бавило грађевинарством и некретнинама.

Након низа скандала Драган Маровић се нашао у средишту пажње истражних органа. Ухапшен је у децембру 2010. године за злоупотребу положаја.

Мјесец касније, у јануару 2011. године Маровић је преписао стан у Будви и кућу у селу Кримовица на бизнисмена Зорана Мугошу у замјену за позајмицу у износу од 500.000 евра. Маровић и Мугоша су потписали фидуцијами уговор према којем Мугоша није био овлаштен да прода или на неки други начин отуђи Маровићеву имовину.

Маровићев син је такође на Мугошу пребацио свој стан у Будви потписивањем уговора о продаји.

Извор из тужилаштва је “Дану” рекао да је све урађено с циљем да се сакрије и сачува породична имовина.

Тужилаштво је негирало да је против Маровића покренута званична истрага.

Почетком маја 2014. године Мугоша је доведен на испитивање. Тражено је да открије поријекло великих износа новца које је користио за куповину некретнина.

Мугоша је бивши члан црногорске Специјалне антитерористичке јединице и овлашћени представник Агенције за некретнине “Перјаник” у Будви. Мугоша се преселио из Подгорице у Будву десет година раније и за само пар година је стекао велике суме новца.

Оснивач његове агенције за некретнине је Борислав Делић, шеф Маровићевог обезбјеђења.

У априлу 2012. године, два возила вриједности 150.000 евра су запаљена испред Мугошине породичне куће у Подгорици. Полиција никада није открила мотив нити починиоце.

Сумњиви послови

Прва банка је финансирала још један Маровићев пројекат са кредитом од 5 милиона евра. У мају 2007. године Маровић је ушао у партнерство са руским улагачем за изградњу ексклузивних некретнина. Планирали су вишеспратни комплекс са преко 90.000 квадратних метара стамбених и пословних јединица вриједан 200 милиона евра. Пројекат је укључивао изградњу четрдесет вила и два хотела.

Међутим, план је предвиђао градњу на предивном полуотоку Завала, једином од посљедњих нетакнутих дјелова будванске ривијере. Мјесец раније јавности је дат на увид просторни план којим је планирано да ово подручје остане зелена површина. Након што је Маровић ушао у пројекат, Општина је промијенила план с циљем развоја луксузног туризма. Маровићев брат је тада обављао дужност секретара општинског Секретаријата за инвестиције.

Ускоро је почела градња, али улагач никада није добио потребне дозволе. МАНС је покренуо кампању и локација је затворена у марту 2008. године. Инспектори су закључили да се ради о бесправној градњи. У мају 2008. године Маровић се повукао из овог пословног аранжмана. У замјену му је сувласник обећао исплату у износу од милион еура током пет година. Пројекат Завала је један од најконтроверзнијих грађевинских пројеката у Црној Гори.

Док је држала милионе на швајцарском рачуну, породица Маровић је узимала, а није отплаћивала додатне кредите од Прве банке. Тренутно је њихов стан у Будви под хипотеком за два кредита у укупном износу од 650.000 евра. Најновији кредит је подигнут 2013. године. Претходно је Прва банка узела двије некретнине од Маровићеве супруге због неплаћања кредита и понудила их на продају.

Подаци о швајцарском рачуну се односе на 2006. годину и није познато да ли је 3,8 милиона долара остало на рачуну или је новац подигнут.

Виле на све стране

У јануару 2012. године, Маровићева супруга је купила 800 квадрата земљишта укључујући и кућу од 200 квадрата у Будви за 300.000 евра. Исте године, Општина Будва је издала грађевинску дозволу за нову зграду на земљишту која ће бити двоструке величине.

У складу са уговором о накнади за уређење земљишта, Ђурђина Маровић је платила паушални износ од преко 68.000 евра за комуналије. Према документима, додатни трошкови изградње ће износити још најмање 300.000 евра. Маровић никада није пријавио ову додатну инвестицију Комисији за спречавање сукоба интереса.

Од 2014. године Маровићева супруга је пензионисана и има мјесечну пензију од 380 евра.

У имовинском картону из 2009. године Маровић је открио да је кроз насљедство стекао значајну имовину. Маровић је пријавио да су он и његов брат Драган наслиједили 1.602 квадратна метра земљишта на Јазу, у близини једне од најпопуларнијих плажа у Црној Гори.

Он такође, има право на за сада неутврђени дио од 816.928 квадратних метара земљишта у Мрчевом пољу у залеђу исте плаже у близини историјског приморског града Будва. Маровић је један од 600 земљопосједника у Мрчевом пољу, највећем пољопривредном земљишту у црногорском дијелу Јадранског мора.

Земљиште је одузето од њених претходних власника раних 1960-их и дато на управљање пољопривредном добру Бока. Власти су 1992. године започеле процедуру повраћаја земљишта бившим власницима, али још увијек није утврђено колико ће сваки од власника добити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: