• Култура

Маројевићу „Меша Селимовић”

1 min read

4 године ‎ ИН4С

фото: Лагуна

Игор Маројевић добитник је награде „Меша Селимовић”, за роман „Остаци света” у издању београдске „Дерете”. Ово признање „Вечерње новости” додељују 33. пут, а јуче је на страницама овог дневног листа завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године.

Своје изборе, као и прошле године, дало је 60 истакнутих књижевних тумача. Сваки критичар издвојио је по пет дела из пера савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години, уз кратка образложења. Притом, исти писац не може да добије награду два пута.

Према речима Драгана Богутовића, уз Огњена Лакићевића, оснивача награде „Меша Селимовић”, дугогодишњег новинара и уредника рубрике Културе „Новости”, који се обратио онлајн, чланови жирија овог признања, који припадају веома различитим генерацијама, а заговорници су различитих књижевних поетика и долазе из 25 места и градова, овога пута издојили су 128 наслова. Убедљиво је, са 27 гласова, победио роман „Остаци света”, Игора Маројевића.

Према Богутовићевим речима, на другом месту нашао се роман Драгана Стојановића „Тамна пучина”, у издању Дома културе „Студентски град”, са 13 гласова, а на трећем месту су „Критички описи” Марка Недића, у издању новосадске „Академске књиге”, са 12 гласова. На четвртом месту је књига Радивоја Микића „Текст иза текста”, у издању краљевачке „Повеље”, са девет гласова.

На петом месту, са по 7 гласова, нашле су се књиге: „О светлости старијој од несреће”, Александра Јоановића, у издању Института за књижевност и уметност, „Галгал” Злате Коцић, у издању Народна библиотеке „Стефан Првовенчани”, „Давид против отужног злодуха” Предрага Марковића, у издању „Солариса” и „То мора да сам такође ја” Саше Радојчића, у издању „Архипелага”.

За књигу Игора Маројевића гласали су Стојан Ђорђић, Младен Весковић, Бојана Стојановић Пантовић, Слађана Илић, Зоран Богнар, Срба Игњатовић, Милош Петковић, Мирослав Радоњић, Владимир Б. Перић, Даница Андрејевић, Ненад Шапоња, Мићо Цвијетић, Виктор Шкорић, Добривоје Станојевић, Миле Тасић, Немања Вељовић Суброса, Зоран Јеремић, и други.

Награђени аутор нагласио је да амбивалетност према наградама и признањима може бити урођена или стечена, али да је она сведена на минимум када је реч о ономе које носи име Меше Селимовића, творца филозофског ремек-дела „Дервиш и смрт”, каквих нема много у нашој култури. Такође, Маројевић је нагласио да је ово признање „Вечерњих новости” најдемократскије, чиме је додатно умањена поменута могућа амбивалентност према награђивању.

Упитан да каже која је била његова прва идеја за роман, Маројевић је одговорио да је близу 30 година прикупљао грађу о Јасеновцу, али да је одласком у Шпанију она била употпуњена и идејом о Шпанском грађанском рату, па и Нато бомбардовањем СРЈ, као и збивањима у Сребреници.

‒ Људско зло настаје тако што се стиче искуством, или се наслеђује генерацијама, испољава се у одређеним ситуацијама у којима се људи осећају примораним да нешто ураде. Роман „Остаци света” не осуђује већ покушава да разуме те пориве, али никако не оправдава злочинце ‒ мишљења је Игор Маројевић.

Поводом Маројевићевог романа „Остаци света”, књижевна критичарка Наташа Анђелковић (која иначе није члан жирија за ову награду), рекла је за наш лист:

‒ Представити на уметнички начин историјске ратне злочине или погроме и геноциде, који су у нацистичком логору Јасеновац извесно чињени, није нимало лак задатак. Писац који би промишљао о овој теми, уз сву могућу историјску грађу и документарна истраживања која би спровео, могао би се опет лако наћи у ситуацији да патетично, поједностављено, натуралистички пренаглашено, ову тему обради или напросто да се креће на нивоу општих места или очекиваних представа. Могуће је да је то један од разлога што у нашој књижевности нисмо до сада добили важнија дела која би тематизовала страдања нашег народа у Јасеновцу. Роман Игора Маројевића „Остаци света”, на уметнички зрео начин уобличио је ову тему. Стиче се утисак да је аутор најпре опрезно и с деликатношћу, а опет одлучно зашао у овај тематски круг. Он Јасеновац не представља само из перспективе жртве већ упоредо са патњом, физичком и психолошком, коју трпи његова јунакиња, он отвара читав ментални процес који се одвија у души и уму оних који су инспиратори и покретачи злочина. Сво зло ‒ национално, политичко хуманистичко и онтолошко, које је Јасеновац оставио у нашој и светској историји, Игор Маројевић не представља пуким наратизовањем неког издвојеног догађаја већ описом судбине савременог младог човека који, да би спознао смер свог животног пута, мора да се окрене уназад и разуме читав континуум историјских злочина и страдања на овим просторима.

Награда „Меша Селимовић”, коју чине скулптура са ликом писца, повеља и новчани износ, биће уручена ускоро у складу са околностима у којима живимо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: