Маркуш: Највећи број храмова посвећених Св. Сави налази се управо у МЦП (ФОТО)
1 min read
Пише: Јован Маркуш
Највећи број храмова и манастира посвећених Светом Сави у епархијама Српске православне цркве имамо у Митрополији црногорско-приморској.
Када се направи анализа броја храмова и манастира посвећених Светом Сави по појединим епархијама Српске православне цркве,из актуелног Календара Српске православне патријаршије, долази се до закључка да управо највећи број(12+2 ) имамо у Митрополији црногорско – приморској чије је сједиште на Цетињу а то су: Манастир Савина-Херцег Нови, Манастир Светог Саве – Савина Главица-Грбаљ, храм Светог Саве у Манастиру Градиште- Паштровићи, храм Светог Саве –Његуши, храм Светог Саве- Крајни До-Ћеклићи, храм Светог Саве – Тиват, храм Светог Саве- Клинци- Луштица, храм Светог Саве – Херцег Нови, храм Светог Саве – Морињ, храм Светог Саве – Ђенаши- Паштровићи, храм Светог Саве – Крстац- Паштровићи, храм Светог Саве – Фрутак-Даниловград и порушени храм Светог Саве- Годиње – Црмница. До 1944. Цетињска богословија је била смјештена у манастирском конаку, у народу названом Биљарда, а богословски параклис св Саве налазио се у југоисточној кули у Биљарди.
Све ове неспорне чињенице нам говоре да су управо Свети Сава заједно са Светим Симеоном Мироточивим уграђени у темеље Старе Црне Горе чије је сједиште управо било у на Цетињу.Велика је срећа и благослов Божији, што је дух Светог Саве тако дубоко уткан у душу и биће Црне Горе. Никаква зараза, па ни ова дукљанско -монтенегринска није била у стању нити ће бити у стању, да избрише Светог Саву из народне душе, нити да га из ње истисне.
(Извор: Фејсбук-профил аутора)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E jadu jedan scepanoviću, lako ti je lajati ovako na ljude.
Rotković, Radojević i Adžić sa naukom i naučnicima nemaju baš nikakve veze, poštovani g-dine Drugi pisu. Skribomanstvo, šarlatanstvo i šovenstvo su nespojivi sa naukom.
Kult Svetog Save je u Crnu Goru importovan 1856. godine: Tanjug i Beta su 27. januara 2014. objavili, u nauci dobro poznate činjenice:
„Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu. U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za „patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja“
Tako je odlukom malog broja ljudi Sava počeo da se u Srbiji proslavlja, međutim, on je srpskom narodu i 27 godina kasnije bio – ne puno važan svetac. Akademik SKA (preteča SANU) Milan Milićević je 1867. godine objavio knjigu „Život Srba seljaka“ u kojoj je na strani 53 kazao:
„Sv. Savi mnogi poste. Taj se post zove savica, a inače sv. Sava nije veliki svetac za seljake. No od kako je naređeno da se taj svetitelj slavi kao patron školski, gotovo svaka opština školska mesi taj dan kolač i kuha koljivo kao na krsno ime što se radi.“
Sveti Sava nije osnovao nijednu jedinu školu, a proslavlja se kao školska slava. Naravno, cilj elite (novo)Srba koja je odlučila da se Sava proslavlja kao školska slava bio je da se đeci već od djetinjstva Sava nametne kao najveći Srbin u istoriji.
O uvođenju kulta sv. Save u Crnu Goru pisali su Radoslav Rotković, Danilo Radojević, Novak Adžić i drugi naučnici.
Браво ти га, ђе научи тако, ка да су те у Млетке шиљали! Баш си добро протумачио Милићевића и тадашње прилике у србији. Имао си од кога научити кад су ти узори на крају наведени „научници“.
Мој Јоване, није имао ко да их научи. На сцени су некрштени комунисти